Prva aktivnost u okviru projekta, uvodni kamp „Pokretne slike umetnosti i kulture“ održaće se u Osijeku od 27. do 30. juna. Svrha kampa je upoznavanje polaznika sa radom televizijskih i radio stanica, održavanjem internet portala i nastajanjem projekata mladih u umetnosti i kulturi.
Uslove za prijavu ispunjavaju sve osobe od 15 do 25 godina s područja Osijeka, Vukovara i Baranje, pripadnici nacionalnih manjina, nezaposleni i socijalno ugroženi.
Aktivnosti su besplatne, a radionice će provoditi stručnjaci iz područja likovne umetnosti, plesa i multimedije.
Rok za prijavu na uvodni kamp je 10. jun, a prijaviti se možete na ovom linku.
Niz aktivnosti o umetnosti i kulturi
Projekat je započeo u februaru ove godine, a završiće u avgustu sledeće te će sadržavati niz aktivnosti iz područja umetnosti i kulture u kojima će mladi ljudi pokazati svoju kreativnost, ali i ekonomski potencijal, a ukupna vrednost projekta je 779.000 kuna, sufinansiranih većinom iz fondova Evropske unije.
The pos..
Kada smo pre nekoliko dana putem naših medija preneli tešku situaciju u kojoj se nalazi porodica Bogunović, samohrani otac Đuro i njegovih četvoro dece, pokrenula se i lavina pozitivnih komentara i poziva od strane humanih ljudi koji su iskazali svoju želju da pomognu Bogunovićima. Tim povodom i predsednik ZVO-a Srđan Jeremić odlučio je da poseti ovu porodicu, te da se sam uveri u kakvim uslovima žive, ali i da se sastane sa predstavnicima lokalnih vlasti, kako bi se što pre našao način da se pomogne Bogunovićima.
– U sklopu ove posete Dalmaciji namenski smo došli u posetu porodici Bogunović. Nakon što je ekipa naše televizijske produkcije odavde iz Dalmacije napravila priču o ovoj porodici, videli smo da postoji jedna mlađa povratnička porodica u Karinu koja živi u dosta teškim uslovima. Smatrali smo da treba što pre reagovati i krenuti u neku vrstu humanitarne akcije prikupljanja sredstava kako bi se samohranom ocu Đuri i njegovoj deci pre zime obezbedio krov nad glavom i sanacija k..
V spomin na graditelje »Ruske steze«
Gradili so jo v letih 1917 in 1918 Rusi, Čehi, Slovaki in Poljaki
Ob letošnji slovesnosti 30. julija pri Ruski kapelici pod Vršičem smo se spomnili še enega izmed objektov, ki so ga zanamcem v Sloveniji zapustili ruski ujetniki v času 1. svetovne vojne: obiskali smo namreč »Rusko stezo« pri zdravilišču v Rimskih Toplicah.
Obnovljen Sofijin dvorec v Rimskih Toplicah
Tako imenovano »Rusko stezo« so pričeli graditi leta 1917 in ime je dobila po ruskih ujetnikih, ki so bili v večini. Toda poleg ruskih vojakov je bilo še nekaj Čehov, Slovakov in Poljakov. Bivali so v šotorih na tedanjem tenis igrišču, v gozdu nad tedanjo Vilo Sanhof. Kuhinjo so si uredili na današnjih Malih iglah.
Pot je začelo graditi 47 ujetnikov, zima konec leta 1917 in v začetku leta 1918 je bila zelo ostra in nekaj ujetnikov ni dočakalo pomladi. V mesecu oktobru 1918 je bila 1224 metrov dolga sprehajalna pot – steza, imenovana »Ruska sreza«, dograjena in se je v takšni obliki ohr..
U školama u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu dočekali su svoje prvačiće kratkim i svečanim programima kojima su najmlađim osnovcima poželeli dobrodošlicu. Sve prvake dočekali su u školskim klupama besplatni udžbenici koji su donacija Vlade AP Vojvodine na inicijativu Zajedničkog veća opština. Vrednost kompleta knjiga je 16.000 evra, a prvaci su još ranije od pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje dobili besplatne školske torbe.
U Hrvatskoj je tim povodom prvog dana školske godine boravio predstavnik Vlade Vojvodine Nebojša Vojnović koji je na svečanostima povodom dolaska prvaka zajedno sa predsednikom ZVO-a Srđanom Jeremićem dodelio udžbenike u Negoslavcima, Bijelom Brdu i Borovu.
– Prošle godine smo obezbedili udžbenike za sve polaznike škole po A modelu u gradu Vukovaru, a ove godine smo to nadogradili i obuhvatili sve učenike na ovom području. Pokrajina je sa velikim zadovoljstvom podržala ovu inicijativu i podržavamo svaki vid obrazovanja de..
Još jedna generacija vukovarskih mališana koja je predškolsko obrazovanje pohađala kroz Dečiji vrtić „Vukovar 2“ na maternjem srpskom jeziku i ćiriličnom pismu dokazala je da je spremna za nove školske izazove.
– Danas smo se okupili da svečano ispratimo decu u školu i istovremeno da nam oni prikažu šta su to naučili u vrtiću. Ove godine u školu ispraćamo 32 deteta, dok nam je za sada u narednu pedagošku godinu upisano 170 dece. To je, na naše zadovoljstvo, značajno povećanje i to najviše u objektu u Borovu naselju. Mi realizujemo program na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu uz obavezno učenje i hrvatskog jezika što je za srpsku zajednicu veoma značajno te se trudimo da deca već u vrtiću upoznaju svoju tradiciju i kulturu, da znaju ko su i gde pripadaju. Želimo uspeh našim budućim đacima, a onima koji nam dolaze u vrtić želimo da pre svega budu srećni i zadovoljni – rekla je direktorka vtića „Vukovar 2“ Marina Latinović.
Tradicionalne i moderne plesne koreografije, recitacije i drams..
Teško detinjstvo, siromašni uslovi i borba za opstanak Srba vrličkog i cetinskog kraja, Vladimira Marinka često su trgali od roditeljskog doma i rodnog sela. Često i nevoljno je odlazio, prvo da bi se školovao, završio zanat, odslužio vojni rok, pronašao posao. Sa radošću i setom uvek se vraćao tamo gde je svega bilo malo, samo zadovoljstva i osećaja pripadnosti neuporedivo više nego na bilo kojem drugom mestu pod Suncem.
O svom kraju uvek je, kaže, pričao samo najlepše, prisećajući se vrednih i čestitih ljudi, sloge među njima i njihovog načina života u teškim uslovima. To ga je, ističe, nosilo i vodilo, teralo da izdrži i uspe na svom životnom putu, često prisećajući se majke i teškog života, neimaštine sa kojom se nosila podižući njega i njegovu braću.
– Za svoj kraj sam uvek i svuda govorio da je to najlepši deo ove zemlje, iako sam imao priliku da proputujem sve države nekadašnje Jugoslavije pa da stignem i do Amerike, ali to ne znači da je i život ovde bio lak. Mladost je bila ..
Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова организује традиционални штанд дијаспоре и Срба из региона на Сајму књига у Београду. Пријавe се примају до 5. октобра 2017. године.Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова, упућује позив ауторима, удружењима писаца,...
I ove su se godine meštani Kusonja prisetili 13. avgusta 1942. godine kada je polovina stanovništva ovog sela nedaleko od Pakraca ubijena, a druga polovina, uglavnom žena i dece, poslana u logore smrti. Na taj dan ustaše su došle i ubile oko 500 Srba, uglavnom meštana Kusonja te okolnih sela Dragović i Čaklovac, kao i jedan deo izbeglica sa Kozare koji su u Kusonjama tražili spas bežeći upravo od ustaških zločina u Potkozarju.
Najpre su kod spomenika u centru sela položeni venci i održani kratki govori i prisećanje na stradale, a zatim je cveće položeno i na dva bunara u koje su žrtve bacane. Svi oni koji nisu stali u bunare živi su zapaljeni u Hramu svetog velikomučenika Georgija. Pomen stradalima služio je vladika Jovan sa sveštenstvom i monaštvom slavonske eparhije.
Sećanje na stradale posebno emotivno doživljava predsednik Mesnog odbora Kusonje Milan Kozlović.
– Taj dan je stradalo 14 iz familije Kozlović. Ukupno je u jedan bunar bačeno je 159, u drugi 162 žrtve, a ostatak je sp..
Bio je ovo tradicionalni program koji vukovarska Prosvjeta vrlo uspešno organizuje u zadnjih nekoliko godina.
– Organizacija ovog programa povodom Dana žena postoji dugo u okviru našeg društva, a mi pokušavamo da ovaj program i praznik pretvorimo u druženje poznanika, komšija, prijatelja, rođaka, pa ih uobičajeno okupljamo u ovom prostoru gde inače obeležavamo današnji praznik. Cilj nam je da ova starija generacija kojoj i sam pripadam, održava i obeležava ovaj praznik i da to prenesemo na nove generacije koje stasavaju. Upravo tim povodom odlučili smo da u samom programu učešća uzme što više mladih ljudi – istakao je predsednik vukovarskog pododbora SKD „Prosvjeta“ Milenko Živković.
Žene oplemenjuju kulturu
Prisutnost žena kako u radu, tako i u samim programima koje organizuje vukovarska Prosvjeta je na zavidnom nivou, što je uostalom potvrdio i ovaj osmomartovski program.
– Žene su spremne i žele da učestvuju u ovakvim i sličnim programima, ali mislim da nemaju dovoljno vremena ni..
Savjet za nacionalne manjine većinom je glasova donio odluku o raspodjeli 41,5 milijuna kuna za programe manjinskih udruženja u ovoj godini, što je 18 posto više novca nego prošle godine. Među 19 nacionalnih manjina, najviše su ponovno dobili Srbi (11,2 milijuna kuna) i Talijani (8,5 milijuna). Darko Šonc, predstavnik...