Društvo za srpski jezik i književnost u Hrvatskoj je osnovano 26. juna 1998. u Vukovaru. Za ove dve decenije, sa otežanim uslovima rada, oslanjajući se gotovo isključivo na svoje članstvo, Društvo je organizovalo na desetine seminara, promocija knjiga, a bavilo se i izdavačkom delatnošću.
Tako su gosti društva bili ugledni profesori i kulturni radnici poput prof. dr Dušana Ivanića, prof. dr Dušana Marinkovića, prof. dr Jovana Delića, prof. dr Mate Pižurice, Čedomira Višnjića i mnogih drugih.
– Budući da su se političke prilike krajnje nepovoljno promenile za Srbe u Hrvatskoj 1995. godine, trebalo je naći neki novi način borbe protiv asimilacije, kojoj je srpski narod bio neprestano i sistematski izlagan kroz vekove. Zato je Društvo sebi postavilo zadatak da radi na negovanju srpskog jezika i književnosti Srba u Hrvatskoj, da se bavi proučavanjem istorije književnosti i kulture savremenog života srpskog naroda u Hrvatskoj, te predstavljanjem njegove kulturne baštine. Također će se bav..
Spoštovani gospod predsednik, gospa predsednica vlade,
spoštovane ekscelence, cenjeni gostje,
gospe in gospodje,
dobrodošli na Strateškem forumu Bled 2017.
Globalizacija, podnebne spremembe in drugi svetovni izzivi našega časa korenito spreminjajo naše družbe in naš način življenja. Zaradi digitalizacije in novih tehnologij, ki so gonilo napredka v družbi, svet postaja čedalje manjši. Na splošno imajo ljudje in podjetja danes boljše možnosti kot kdaj koli prej.
Te spremembe pa so s seboj prinesle delitve in čedalje večjo neenakost. Povzročile so vsesplošno nezaupanje v institucije in prevladujočo politiko. Poleg tega se spoprijemamo s čedalje večjimi okoljskimi problemi in novimi izzivi, ki po svetu spodkopavajo mir in varnost. To je nova realnost. Še zlasti v Evropi, kjer smo pravzaprav desetletja živeli v miru in blaginji.
Gospe in gospodje,
izzivi, s katerimi se spoprijemamo, terjajo nove pristope. Ni veliko primerov iz preteklosti, ki bi jih lahko uporabili pri tem. Ko govo..
Zapisnik sa sastanka Predsjednika RH dr Franje Tuđmana sa vojnim dužnosnicima, održanog dana 31. srpnja 1995. godine na BrijunimaPočetak u 10.50 satiPredsjednik:Gospodo, sazvao sam ovaj sastanak da bismo procijenili sadašnju situaciju, da bih čuo vaša mišljenja prije nego što donesem odluku o daljnjim našim pothvatima ovih dana.Kao što...
Представа посвећена једној од најзначајнијих српских сликарки с краја 19. и почетка 20. века Надежди Петровић, изведена је 19. априла 2017.год на сцени МКЦ-а у Скопљу. Текст је написала Миљана Ђорђевић, а режисер је Драгана Јовановић која игра једну од насловних улога заједно са Катарином Митић Павловић.Музику је радио...
Nosilac projekta je Odbor za kulturu Zajedničkog veća opština, a u toku je njegova druga faza nakon što je u prvoj fazi obuhvaćena opština Trpinja. Projekat je predstavio predsednik ovog odbora Nebojša Vidović.
– Okupili smo se u Borovu da prezentujemo i promovišemo projekat koji smo započeli prošle godine, u okviru ZVO, a u saradnji i uz pomoć i podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama AP Vojvodine. Danas smo prisustvovali sastanku gde smo s predstavnicima borovskih udruženja predstavili projekat i nadamo se vrlo uspešnoj i konkretnoj saradnji -rekao je Vidović u izjavi za Radio Borovo.
Sastavljen je anketni upitnik kako bi na osnovu razgovora s građanima provodioci projekta došli do određenih zaključaka. Metodologiju, način i oblike rada Borovčanima je predstavio stručni saradnik na projektu Veljko Maksić.
– Između ostalog, radimo i intervjue s određenim osobama koje bi nam mogle ustupiti neke podatke o nematerijalnoj kulturn..
Deca su imala priliku da posete najveći pravoslavni hram na Balkanu, odnosno hram Svetoga Save što je za mališane bio pravi doživljaj.
– Mnoga od ove dece nikada nisu bila u Beogradu i za njih je gotovo sve što su tamo videla bio pravi doživljaj. Gužva, tramvaji sve. Po povratku su najviše pričali o hramu Svetog Save i naravno o poseti Zoološkom vrtu. I nekoliko dana posle sređivali su utiske o svemu, razgovarali smo o tome i na nastavi, a i na času likovnog vaspitanja su ono što su u Beogradu videli oživeli slikama. Veoma smo zahvalni našem Zajedničkom veću opština što su isfinansirali ovaj naš izlet i nadam se da ćemo s ovom praksom nastaviti i ubuduće jer su ovakvi izleti za našu decu pravo okrepljenje. Srpskih đaka u ove tri škole nema puno. U Beograd je išlo 48 učenika, odnosno svi koje imamo, svi smo stali u jedan autobus – rekla je po povratku iz Beograda Miroslava Lončarević, učiteljica iz Sremskih Laza koja je na ovoj eksurziji bila i vođa puta.
Tokom jednodnevne posete Beog..
Tačno na pedeseti rođendan premijera Janeza Janše, u Sloveniji je osvanula knjiga „Ma, šta nam možete”, sa podnaslovom „Oružarski tajkuni”. Autor Matjaž Frangež (u nastavku knjige koja je nosila isti naslov) do tančina, potkrepljeno brojnim dokumentima sa oznakom „strogo poverljivo”, opisuje šverc oružja u vreme ratova na području nekadašnje...
Parastosu na bršadinskom groblju prethodila je sveta liturgija u bršadinskoj crkvi Svetog arhangela Gavrila koju je služio paroh Ljubenko Jović. Sećanje koje se svake godine održava na veliki srpski verski praznik Vidovdan organizuje se od 1993. godine. Nakon mirne reintegracije 1998. godine pri bršadinskoj crkvi osnovano je udruženje Sv. Jakov u čiji sastav su ušli i hor Sv. Jovan Zlatousti i udruženje Sestara mironosica koji zajednički organizuju ovaj pomen žrtvama rata u Bršadinu.
– U poslednjem ratu u Bršadinu je bilo tačno 51 žrtva rata. Sve te žrtve izginule su mahom od granata i radi se većinom o civilnim žrtvama. Najmlađa žrtva imala je petnaest godina, a poginulo je i nekoliko žena. Naše udruženje ne obeležava samo ovaj dan nego radimo i na obrazovanju naših mladih u pravoslavnom duhu i duhu tolerancije i razumevanja. Nastojimo da očuvamo sećanje na naše poginule jer žrtve su žrtve i u ovome što radimo nema nikakve politike – kaže predsednik ovog udruženja i jedan od članova ..
Za Srbiju bi slovenačko-hrvatska evropska priča mogla biti i poučnaNa prostorima nekadašnje Jugoslavije nema geografije bez istorije, a bez istorije očito neće biti ni ekonomije. Veliki Amerikanac Henri Ford jednom je rekao da je ,,istorija koještarija”, a harvardski ekonomista Džefri Saks pokušavajući da objasni šta se sve dogodilo na...
Kako je list Alo danas objavio, u italijanskom gradu Galijarte Vareze brutalno je pretučen trinaestogodišnji srpski dečak uz povike Srbi su g...., vratite se u svoju zemlju . Izvršioci ovog gnusnog čina su maloletnici. Nakon prozivki na nacionalnoj osnovi upućenim trinaestogodišnjem srpskom dečaku i njegovoj sedamnaestogodišnjoj sestri, dečak je...