Poseta Crnom Potoku je bila prilika da ljudi koji su poreklom sa tih područja obiđu svoj rodni kraj, da se međusobno druže i evociraju sećanja na vreme kada su živeli na tim prostorima, a među putnicima je bilo i dosta onih koji su po prvi put posetili ovaj kraj Hrvatske. Ideja o odlasku na Kordun nastala je na nedavno održanoj komemoraciji na Petrovoj Gori kada je Vukovarčane u posetu pozvao predsednik Mesnog odbora Đuro Vojnović.
Po dolasku u Crni Potok upriličena je poseta rodnoj kući Miloša Vojnovića prvog predsednika Zajedničkog veća opština i jednog od političkih lidera Srba iz vremena mirne reintegracije. Kod spomenika palim borcima NOB-a u ovom mestu protojerej Mile Ristić održao je pomen svim nevino stradalim ljudima tokom antifašističke borbe, a pred runirianim spomenikom o stradanju je govorio predsednik Zavičajnog kluba Kordunaša i Banijaca „Miloš Vojnović“ Bogdan Rkman.
Gosti iz Vukovara posetili su i opštinu Gvozd u Vrginmostu i tamošnjeg načelnika Milana Vrgu sa kojim ..
Simpozij v Murski Soboti v čast 2. avgusta – pogroma Romov
Ker so v noči z 2. na 3. avgust leta 1944 so v koncentracijskem taborišču Auschwitz »ukinili« cigansko taborišče ter v plinskih celicah pomorili še zadnjih 3000 Sintov in Romov, je 2. avgust mednarodni dan spomina na romske žrtve holokavsta (holokaustos – daritev bogovom s sežigom). Sicer pa naj bi v to taborišče iz vse Evrope, iz 14 držav, pripeljali okrog 21 tisoč Romov in Sintov, a natančnega števila vseh žrtev verjetno ne bo mogoče nikoli zapisati.
V spomin tega dne je Zveza Romov Slovenije, ki ima svoj sedež v Murski Soboti, v sodelovanju z Evropskim muzejem romske kulture in zgodovine v Murski Soboti, Mestno občino Murska Sobota in Ustanovo dr. Šiftarjeva fundacija izvedla 3. avgusta letos simpozij v prostorih soboškega hotela Zvezda. Uvodne misli je podal mag. Jožek Horvat Muc, predsednik Zveze Romov Slovenije, za njim pa so se zvrstili: prof. dr. Dragoljub Acković, generalni sekretar Evropske romske unije in dolgoletn..
SVE (P)O SPISKU 1. Da li je tačno da državljani Hrvatske koji se još nisu vratili u Hrvatsku, u ambasadi RH mogu da provere da li se nalaze na nekoj optužnici?2. O kakvom je tačno spisku reč i koliko je ljudi na njemu?3. Od kada je uvedena...
Pored poklonjene nekretnine Dušan Čubrilo je opštini donirao i 100.000 evra koji su iskorišteni za obnovu pomenute zgrade.
Dušan Čubrilo rođen je u selu Ceranje u Dalmaciji, školovao se u Novoj Gradišci, a sa šesnaest godina otišao je u partizane. Četrdeset godina živeo je i radio u Nemačkoj da bi se nakon smrti supruge Elizabete 2007. vratio u Hrvatsku gde je upoznao novu životnu saputnicu Božicu, rodom takođe iz Negoslavaca.
Odluku da opštini pokloni zgradu čiji je vlasnik bio doneo je 2012. godine, a zgrada je nakon obnove otvorena 1. oktobra iste.
– Ja svoje dece nemam i odlučio sam da nešto dam ovom mestu. Niko me na to nije nagovorio, to je bila moja lična želja. Dolazio sam ovde dok je trajala izgradnja i družio se s radnicima. Ja sam zbog ovoga presrećan i smatram iskreno da je ovo moj najveći spomenik, rekao je tada čika Dušan.
Zbog svog velikodušnog i nesvakidašnjeg gesta, odlukom opštinskog veća, Čubrilo je imenovan za počasnog građanina Negoslavaca te mu je na svečanost..
Delegacija koju su činili predsednik ZVO-a Srđan Jeremić, zamenik predsednika i zamenik župana Osječko-baranjske županije Radomir Čvarković, savetnik za srpsku nacionalnu manjinu u Agenciji za odgoj i obrazovanje Borislav Đekić, savetnica-nadzornica za srpski jezik Jadranka Radošević i predsednik ZVO-ovog Odbora za ljudska prava Jovan Vlaović, tom prilikom je posetila osnovne škole u Laslovu, Šodolovcima, Silašu, Ernestinovu, Dardi, Kneževim Vinogradima i Belom Manastiru. Uskoro će uslediti podela i u Jagodnjaku, Uglješu, Bolmanu i Tenji.
– Želimo da posetimo sve naše škole u kojima je nastava na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Ova akcija je izuzetno plodna jer se veća delegacija uputila u školu, a ne samo mi nastavnici pojedinačno. Najveću radost na licima dece vidimo kada im kažemo da ćemo ih voditi na izlet – kaže Jadranka Radošević.
Prema rečima predsednika ZVO-a Srđana Jeremića ova deca neguju i čuvaju srpski jezik i ćirilično pismo, ali isto tako i jezik i pismo države u koj..
Predstavnik srpske zajednice u hrvatskom delu komisije Srđan Jeremić ispred Zajedničkog veća opština primio je šestočlanu delegaciju iz Srbije koju je predvodio kopredsedavajući MMO-a, državni sekretar Ministarstva uprave i lokalne samouprave RS Ivan Bošnjak.
Razgovor u Vukovaru priprema je za zajednički sastanak srpskog i hrvatskog dela Međuvladinog mešovitog odbora Srbije i Hrvatske, koji će se održati sledećeg meseca u Republici Hrvatskoj. Odbor se u januaru 2018. godine sastao nakon tri godine pauze i tada su razmatrana i otvorena sva pitanja koja muče manjine u Srbiji i Hrvatskoj.
Tema jučerašnjeg sastanka u Vukovaru bila je sagledavanje stanja i rezultata jednogodišnjeg rada veznih za zaključake MMO-a o poboljšanju položaja srpske manjine u Hrvatskoj. Predstavnik srpske zajednice u hrvatskom delu MMO-a Srđan Jeremić zajedno sa saradnicima izneo je na sastanku podatke koji kazuju da u Hrvatskoj po pitanju unapređenja položaja srpske manjine nije bilo značajnih pomaka.
– Ono što..
Pokrajinska Vlada Vojvodine na čelu sa predsednikom Igorom Mirovićem izdvojila je danas 1,7 miliona dinara za nabavku udžbenika učenicima koji upisuju prvi razred na srpskom jeziku na području delovanja Zajedničkog veća opština u Vukovarsko-sremskoj i Osječko-baranjskoj županiji, saopšteno je na zvaničnoj stranici pokrajinske vlade.
Vlada Vojvodina finansirala je u saradnji sa Zajedničkim većem opština i prošle godine komplete udžbenika prvacima u tri Vukovarske osnovne škole, ali ove godine donacija je na inicijativu ZVO-a proširena i na sve druge škole u dve najistočnije županije Hrvatske u kojima postoji model obrazovanja u potpunosti na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Na taj način 181 prvak će ove godine dobiti komplete udžbenika.
Iz ZVO-a je poslano i obaveštenje roditeljima da se u pripremi svoje dece u školu ne izlažu trošku kupovine udžbenika, jer će ova institucija pravovremeno nabaviti i podeliti knjige o čemu će roditelji biti na vreme obavešteni.
– Mi smo i ranije bil..
Ovogodišnja 23. po redu borovska fišijada privukla je takmičare kako sa šireg vukovarskog područja, tako i goste iz Baranje i Stapara. Uz takmičare iz Borova, Bršadina, Vukovara, Trpinje, Jagodnjaka i ostalih okolnih mesta, jedini gosti van granica Republike bili su i Staparci kojima je ovo prilika da se druže s prijateljima u Borovu.
– Ovo nam je sad već postala i tradicija. Imamo vezu sa borovskim vatrogascima, tako da odatle svi kontakti i prijateljstvo. Plasman nam nije bitan, više smo ovde došli zbog druženja – rekao je član ekipe Vatrogasnog društva iz Stapara Milisav Galić.
Jedni od redovnih gostiju na „Zlatnom kotliću“ su i komšije iz Bršadina, koji su ovom prilikom najavili i svoju fišijadu koja će biti održana 28. septembra. Kako kažu, borovska fišijada je najveća na ovom prostoru, konkurencija je veoma velika i s njom je teško da se upoređuje.
– U Borovu je mnogo teško da se pobedi, ima jako puno ekipa i dobrih kuvara. Možda i dva glavna favorita su Siniša Nedeljković i S..
Prepun trpinjski Dom kulture svedoči o tome da je ovaj program zaživeo i da se meštani Trpinje, ali i okolnih sela na njemu rado okupljaju.
– Cilj ove manifestacije je da se meštani okupe i zbliže, da se ispričaju, da se vide pa ako treba da se jedni drugima i izjadaju. Moramo da podržimo jedni druge i u dobru i u zlu – kaže predsednica trpinjskog Udruženja žena Marija Opačić.
I ove godine članice trpinjskog Udruženja žena pripremile su prigodnu izložbu jesenjih plodova. Žene su izložile razno voće i povrće kojeg je u jesen u izobilju, zatim cveće i zimnicu.
– Sve je ovde, i prerađeno i neprerađeno, i sve te plodove aranžirali smo uz stare stvari tako da to šarenilo jesenjih boja sve čini još lepšim i zanimljivijim. Aranžirali smo i jedno staro seosko dvorište sa ogradom, starim alatima i posuđem. Zimnica koja je ovde izložena je sva iz naše domaće radinosti i ovde je donosimo kako bi prikazali šta se sve u selu priprema za zimski period. I slatko i slano, sve je tu – kaže zamenica ..
Poštovane dame, uvažena gospodo,U zemljama regiona u ovom momentu živi više od dva miliona i 200 hiljada deklarisanih Srba. Kao i barem još toliko naših sunarodnika koji su, kao verni Jugosloveni, posle raspada SFRJ požurili da se brže-bolje utope u nacionalno tkivo nekog od većinskih naroda u okolnim državama,...