Na sastanku srpskih institucija prisustvovali su predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Srpskog narodnog veća, Zajedničkog veća opština, Srpskog privrednog društva „Privrednik“, Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“, Srpskog demokratskog foruma te saborski zastupnici SDSS-a.
Teme razgovora odnosile su se na stanje nakon što je Vukovarsko-sremska županija odbila da izvrši prenos osnivačkih prava za osnovne škole Borovo, Negoslavci i Markušica kao i ostale probleme vezane za obrazovanje pripadnika srpske nacionalne manjine u Republici Hrvatskoj, informacije o realizaciji programa Vlade Republike Hrvatske za pomoć područjima naseljenim pripadnicima nacionalnih manjina, socijalno-humanitarnom stanju sredina u kojima žive pripadnici srpskog naroda u Republici Hrvatskoj kao i proustaški istorijski revizionizam i negacionizam.
Zaključeno je da je potrebno intenzivirati aktivnosti sa ciljem rešavanja brojnih problema u obrazovanju pripadnika srpskog naroda u nastavi po modelu A i C kao insis..
Prvog dana decembra kada se obeležavalo sto godina od stvaranja prve južnoslovenske države, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Prosvjetin pododbor u Jagodnjaku uz saradnju i podršku opštine Jagodnjak, organizovao je dvočasovni koncert u slavu srpskim junacima iz vremena Prvog svetskog rata i svim učesnicima i akterima turbulentnih dešavanja od pre jednog veka.
Bio je to kolažni koncert začinjen pesmom, muzikom i igrom u kom su nastupili folkloraši Prosvjetinog pododbora u Jagodnjaku, SKUD-a „Jovan Lazić“ iz Belog Manastira i Prosvjetinog Ansambla narodnih igara iz Vukovara, recitatori Sanja Marković i Jelena Kozolić i pevačka grupa iz Jagodnjaka.
– Ovaj jubilej obeležićemo pesmom, igrom i pričom o onome kako su ovi krajevi doživeli i proživeli to vreme, sećanjem na one kojih nema, na one koji su ostavili svoje kosti na Kajmakčalanu, u Albaniji, na Krfu – istakla je predsednica pododbora Prosvjete iz Jagodnjaka Nada Šalajić.
Sam program bio je prilagođen i tematski vezan upravo za ..
Zahteve za prenos osnivačkih prava podnele su opštine Negoslavci, Markušica i Borovo još 2015. godine, nakon što županija godinama nije htela da registruje srpske škole kao manjinske, međutim i ovaj zahtev već tri godine županijske vlasti ne žele da stave na dnevni red županijske skupštine.
Tako je bilo i ovoga puta, iako predstavnici srpske zajednice tvrde da su imali čvrsto obećanje župana Bože Galića na pretposlednjoj sednici da će se raspravljati o ovom pitanju. Zbog toga su većnici SDSS-a napustili jučerašnju skupštinu i svoje nezadovoljstvo izrazili kroz saopštenje za javnost.
– Iako su u u pripremi ove tačke za Skupštinu, bile preduzete i određene radnje od strane upravnih tela Županije, iz nama nepoznatih razloga, odustalo se od uvrštavanja zahteva za prenos osnivačkih prava za današnji dnevni red. U takvim okolnostima, većnici SDSS nisu bili u mogućnosti da učestvuju u radu današnje Skupštine , te nakon što su izrazili protivljenje i osudili takvo postupanje i odnos, istu su..
Ovaj festival muzike, nošnje i hrane koji je i ove godine pokazao i dokazao kako može da se iskoristi bogato istorijsko nasleđe vezano na ostavštinu Sulejmana Veličanstvenog koji je, podsetimo, dao da se sagrad ičuveni drveni Sulejmanov most čiji je početak bio na maloj Đoli ispod dvorca, a kraj u osječkoj Tvrđi.
Uz puno truda i još više entuzijazma najzaslužniji za ovaj zanimljiv festival, koji je i ovaj put privukao nekoliko hiljada posetilaca, su članovi i volonteri Udruženja za ruralni turizam Đola iz Darde. Podsetnik na ovogodišnji Tarda festival samo je uvod u još jedan zanimljiv projekt spomenutog udruženja, a reč je o projektu V.R.I.S.A.K. (vizija, razvoj, identitet, scena, aktivizam, kultura) Baranje čiji je nositelj takođe Udruženje za ruralni turizam Đola, a partneri su opština Kneževi Vinogradi i Gradska i univerzitetska biblioteka Osijek.
Reč je o projektu vrednom 840.948 kuna, od kojih Evropska unija iz Evropskog socijalnog fonda sufinansira 85 odsto, a ostalo ide iz dr..
Saborski zastupnici Milorad Pupovac i Boris Milošević napadnuti su u petak u centru Zagreba, kada je nepoznata osoba pogodila Milorada Pupovca s leđa ostacima hrane. Danas je o tome za saborskom govornicom govorila njihova koleginica iz kluba zastupnika SDSS-a Dragana Jeckov.
– Moje stranačke kolege, dakle naše stranačke kolege u petak su bili meta. Neki će reći napadnuti su u simboličkom smislu, telesni integritet im nije bio ugrožen i to je donekle istina. Ali u istom tom simboličnom smislu, moje stranačke kolege, a zastupnici srpske nacionalne manjine bili su izvrgnuti sramnom činu. Primitivni, prostački, anticivilizacijski, a nadasve kukavički čin bacanja hrane na ljude samo je nastavak kampanje koja poprima elemente histerije prema pripadnicima srpske nacionalne manjine, prema SDSS-u i prema njegovom predsedniku – rekla je Jeckov.
Najveći problem je odsutstvo osećaja da treba pomoći ljudima u nevolji
Ona je dodala da je nakon tog napada primila puno telefonskih poziva u kojima s..
Kriminilastičkim istraživanjem obuhvaćeno je ukupno pet osoba od kojih su dve osobe uhapšene, dok su tri osobe privedene na obaveštajne razgovore. Svi privedeni odvedeni su u Osijek. Prema pisanju Večernjeg lista, jedna uhapšena osoba zaposlena je u Vukovarskoj gradskoj upravi, dok je druga zaposlena u Zajedničkom veću opština. Svi privedeni su srpske nacionalnosti.
Oglasili se SDSS i ZVO
Povodom hapšenja dvojice pripadnika srpske zajednice, kao i prema raspoloživim informacijama privođenja trojice drugih na informativni razgovor u policiju pod sumnjom počinjenja ratnog zločina, Samostalna demokratska srpska stranka i Zajedničko vijeće opština izdali su saopštenje u kojem izražavaju zabrinutost.
– Ne želeći ulaziti u rad policije, a još manje ometati istražne radnje o pitanjima ratnih zločina, naša se zabrinutost temelji na činjenici da poslednja postupanja policije dolaze nakon kampanje koju su pojedini političari na nacionalnom i lokalnom nivou pokrenuli u cilju izvršenja pritiska ..
Simpozij v Murski Soboti v čast 2. avgusta – pogroma Romov
Ker so v noči z 2. na 3. avgust leta 1944 so v koncentracijskem taborišču Auschwitz »ukinili« cigansko taborišče ter v plinskih celicah pomorili še zadnjih 3000 Sintov in Romov, je 2. avgust mednarodni dan spomina na romske žrtve holokavsta (holokaustos – daritev bogovom s sežigom). Sicer pa naj bi v to taborišče iz vse Evrope, iz 14 držav, pripeljali okrog 21 tisoč Romov in Sintov, a natančnega števila vseh žrtev verjetno ne bo mogoče nikoli zapisati.
V spomin tega dne je Zveza Romov Slovenije, ki ima svoj sedež v Murski Soboti, v sodelovanju z Evropskim muzejem romske kulture in zgodovine v Murski Soboti, Mestno občino Murska Sobota in Ustanovo dr. Šiftarjeva fundacija izvedla 3. avgusta letos simpozij v prostorih soboškega hotela Zvezda. Uvodne misli je podal mag. Jožek Horvat Muc, predsednik Zveze Romov Slovenije, za njim pa so se zvrstili: prof. dr. Dragoljub Acković, generalni sekretar Evropske romske unije in dolgoletn..
SVE (P)O SPISKU 1. Da li je tačno da državljani Hrvatske koji se još nisu vratili u Hrvatsku, u ambasadi RH mogu da provere da li se nalaze na nekoj optužnici?2. O kakvom je tačno spisku reč i koliko je ljudi na njemu?3. Od kada je uvedena...
Pored poklonjene nekretnine Dušan Čubrilo je opštini donirao i 100.000 evra koji su iskorišteni za obnovu pomenute zgrade.
Dušan Čubrilo rođen je u selu Ceranje u Dalmaciji, školovao se u Novoj Gradišci, a sa šesnaest godina otišao je u partizane. Četrdeset godina živeo je i radio u Nemačkoj da bi se nakon smrti supruge Elizabete 2007. vratio u Hrvatsku gde je upoznao novu životnu saputnicu Božicu, rodom takođe iz Negoslavaca.
Odluku da opštini pokloni zgradu čiji je vlasnik bio doneo je 2012. godine, a zgrada je nakon obnove otvorena 1. oktobra iste.
– Ja svoje dece nemam i odlučio sam da nešto dam ovom mestu. Niko me na to nije nagovorio, to je bila moja lična želja. Dolazio sam ovde dok je trajala izgradnja i družio se s radnicima. Ja sam zbog ovoga presrećan i smatram iskreno da je ovo moj najveći spomenik, rekao je tada čika Dušan.
Zbog svog velikodušnog i nesvakidašnjeg gesta, odlukom opštinskog veća, Čubrilo je imenovan za počasnog građanina Negoslavaca te mu je na svečanost..
Reprezentativac Španije rođen u Crnoj Gori odazvao se akciji koju je pokrenula humanitarna organizacija „Srbi za Srbe“.
– U svetlu nadolazećih Božićnih praznika, želim da obradujem one kojima je to najpotrebnije. Upravo iz tog razloga, za svaku postignutu trojku na utakmici, doniraću dobrovoljni prilog od 500 evra koji će biti iskorišten za kupovinu kuće samohranom ocu Radoslavu koji podiže šestero dece. Neka vam je svima blagoslovljen početak posta i predstojeći najradosniji praznici – napisao je Nikola Mirotić na svom profilu na društvenoj mreži Instagram.
Mirotić, koji je zbog svog preciznog šuta za tri poena, u američkoj javnosti poznat pod nadimkom Trikola je već sinoć protiv ekipe Vašingtona pogodio tri trojke što znači da je već obezbedio 1.500 evra. Kako će ova akcija trajati za vreme Božićnog posta, Mirotićevi Pelikansi će za to vreme odigrati 20 utakmica, a ovaj, nekadašnji igrač Čikago Bulsa i Real Madrida, je poznat kao neko ko ubacuje mnogo trojki po meču.
Pogledajte ov..