Čin osvećenja slavskog kolača povodom krsne slave VSNM grada Vukovara izvršili su paroh borovonaseljski protojerej-stavrofor Slobodan Blažić, paroh sotinski protojerej Miladin Spasojević i paroh druge vukovarske parohije jerej Vukašin Cvetojević.
Nakon osvećenja okupljenim gostima i većnicima obratila se predsednica vukovarskog VSNM-a Mirjana Oreščanin koja je podsetila na aktivnosti koje je ovo Veće imalo između dve krsne slave.
– Pored tradicionalnih aktivnosti koje godinama održavamo uveli smo i dosta novih i mislim da smo zaista vredno radili cele ove godine. Godinu smo započeli podelom paketića svim osnovnoškolcima koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu u gradu Vukovaru, a u tu akciju smo uključili i decu koja pohađaju vrtić. U saradnji sa našim prijateljima i pobratimima iz Sombora iz Zavičajnog udruženja Srba „Korijeni“, ovde u Borovu Naselju u Parohijskom domu, održali smo radionicu kaligrafije koja je imala izuzetan uspeh i odjek među školskom decom. Kumo..
Brankove dane godinama organizuje druga vukovarska parohija u čast pesnika Branka Radičevića koji je u svojim mladim danima često boravio u majčinom rodnom gradu Vukovaru i tu ostavio neizbrisiv trag.
– Branko Radičević je pesnik koji je kratko živeo i pisao. Ima pesnika koji su ostavili veći opus pesama iza sebe, ali je Branko Radičević značajan za Vukovar jer je njegova majka bila iz Vukovara, a i on je sam dolazio ovde na dobru vodu i stvarao neke od svojih pesama – rekao je paroh Druge parohije vukovarske jerej Vukašin Cvetojević.
Osim ove vukovarske, postoji još ovakvih manifestacija i udruženja posvećenih prerano preminulom pesniku.
– Postoji „Brankovo kolo“ u Sremskim Karlovcima, takođe i mnoga kulturno-umetnička udruženja posvećena Radičeviću. Pošto je rođen u Slavonskom Brodu, tamo postoji spomen ploča. Kulturno umetničko društvo „Branko Radičević“ iz Niša je gostovalo prethodnih godina na Brankovim danima, a bila je saradnja s „Brankovim kolom“ iz Sremskih Karlovaca koji s..
U četvrtak 18. oktobra dvanaest pobednika sa lokalnih fišijada te tri fiš majstora sa prošlogodišnjeg kupa ZVO-a ukrstili su kotliće u gastronomskom nadmetanju kojeg mnogi nazivaju „fišijada svih fišijada“.
– U našoj županiji smatra se da su to najbolji fiš majsori koji su pobedili na lokalnim fišijadama,a prema odluci žirija. Danas se pored pobednika na našim fišijadama takmiče i predstavnik iz Baranje i prva tri mesta sa prošlogodišnjeg kupa, tako da imao 15 tamičara. Na našem području kuvanje fiša je tradicija i svi vole da se nadmeću i dokazuju te kako su gotovo sva mesta imala svoje fišijade odlučili smo pre 6 godina da u Vukovaru organizujemo kup šampiona – ispričao nam je Rajko Lukić.
Riblji paprikaš ili fiš je prema sastojcima veoma jednostavno jelo, međutim dobar fiš ne može da skuva svako. Pitali smo prošlogodišnjeg pobednika koji je do sada već dva puta osvojio Kup šampiona Momčila Đurkovića iz Kneževih Vinograda šta je potrebno da bi se od nekoliko sastojaka u kotliću sku..
Učesnici, među kojima su bili akademski i afirmisani amaterski slikari, studenti likovnih akademija te učenici osnovnih i srednjih škola su se potrudili da tokom trajanja kolonije u umetničkom fondu ostave reprezentativne radove.
Prvog dana kolonije organizovan je i okrugli stol na temu „Slikarstvo Bele Čikoš Sesija”, na kojem je o njegovom umetničkom radu govorila vršiteljka dužnosti direktora Galerije likovnih umjetnosti u Osijeku Kristina D. Vetengl i muzejski pedagog Josipa Stojanović.
Nakon što je predsednik pododbora iz Darde Mirko Marković zvanično otvorio rad ove kolonije učesnici su mogli da pogledaju i izložbu slika sa prijašnjeg, četrnaestog, saziva o kojoj je govorio prof. Pero Matić. Stihove „Naš stari dome“ Alekse Šantića govorila je Ljeposava Grubor.
Tokom dva dana predanog umetničkog rada nastalo je preko četrdeset dela, čime je veliki fundus obogaćen novim radovima.
The post Međunarodna likovna kolonija “Đola 2018“ u Dardi appeared first on srbi hr.
Zašto se nakon toliko godina ponovo pokreće pitanje procesuiranja ratnih zločina u Vukovaru? Kakvi su po vašem mišljenju motivi u pozadini?
– Pitanje da li se država dovoljno bavi borbom protiv kriminala i procesuiranjem kaznenih dela svih vrsta je potpuno legitimno postavljati. Mogu da shvatim da ljudi u Vukovaru osećaju da broj onih koji su procesuirani, a odgovorni su za ratne zločine nije dovoljan. Međutim, razloge za ovakvu reakciju ne mogu da vidim kao brigu za funkcionisanje države. Mislim da je u stvari u pitanju jedan od oblika desnog udara na Plenkovića i vrh HDZ-a. Naime, očigledno je da na političkoj sceni dolazi do nekih promena. Levica i liberalne stranke su, vidljivo je, u određenoj defanzivi, u jednoj krizi, a premijer Plenković pokušava da HDZ pozicionira kao jednu modernu centristički orijentisanu stranku koja bi se rešila balasta ekstremne nacionalističke desnice i svega onoga što je, pogotovo za vreme Tomislava Karamarka, u HDZ-u stvoreno. Ta ekstremna desnica unut..
Na spomeniku se nalaze imena oko 150 žrtava, stanovnika sela Polače, koji su stradali za vreme Drugog svetskog rata. Grafit mržnje, prema rečima meštana sela Polače, jasna je poruka pred predstojeći pravoslavni Božić.
– Neko je to ispisao prošlu noć, tako da nikoga nismo mogli ni videti. Žalosno je što se takve stvari rade, ali to nam je, valjda, čestitka svima za Božić. Nije problem samo proslednji rat, sada su krivci i oni koji su stradali i u Drugom svetskom ratu. Ako budemo obrisali grafit, možda će sledeći put i srušiti spomenik. Jadno, ali je to realno stanje o dobrodošlici Srbima u Hrvatskoj – kaže jedan od stanovnika Polače.
U selu Polača žive srpski povratnici koje je ovaj vandalski čin vidno uznemirio, naročito što se sve desilo u vreme priprema za proslavu predstojećeg Božića pa je radost praznika zamenio strah zbog ovog vandalskog čina.
Spomenik u Polači nalazi se neposredno uz magistralni put koji od Knina vodi ka Splitu, a podignut je 1963. godine u znak sećanja na 237..
Program obeležavanja 60 godina od smrti Milutina Milankovića započeo je još u sredu 12. decembra pomenom i paljenjem sveća na naučnikovom grobu u Dalju, a nastavljen u subotu 15. decembra programom u Milankovićevoj kući.
– Običaj je da obeležavamo okrugle godišnjice Milankovićeve smrti, a rođendane obeležavamo redovno svake godine preko „Milankovićevih ciklusa“. Program je prigodnog i aktuelnog karaktera. Dakle vezan je za Milankovića, a na neki način tiče se i naše sadašnjosti – kaže direktor KNC Milanković Đorđe Nešić.
Pošto se ove godine sem 60. godišnjice Milankovićeve smrti navršava i stogodišnjica od završetka Prvog svetskog rata jedna od tema na skupu bila je posvećena naučnikovom boravku u austrougarskom zarobljeništvu, o čemu je izlagao doktorant iz Dalja Aleksandar Ilinčić.
– Milanković je između 1914. i 1918. godine imao vrlo zanimljiv životni put, za njega je ovaj rat potrajao i nešto duže jer je u zarobljeništvu bio sve do 1919. godine. Milanković je tokom tog perioda i..
Na samom ulazu ispred zgrade gradske uprave Belog Manastira, predsednicu Kolindu Grabar Kitarović dočekao ju je gradonačelnik Tomislav Rob sa saradnicima. Iza zatvorenih vrata gradske većnice predsednica je održala radni sastanak s predstavnicima grada i županije.
-Glavne teme sastanka su bile stanje u kompaniji Belje d.d., koja zapošljava oko hiljadu radnika odnosno njena sudbina u slučaju “Agrokor”, te kako će se ishod nagodbe odraziti na privredu u Baranji. Druga važna tema je bila prenamena nekadašnje kasarne u poslovne ili civilne svrhe, jer je ona trenutno devastirana i neuseljiva. S obrzirom na to da je predsednica i vrhovni komandant vojnih snaga smatramo da po tom pitanju može imati uticaj – izjavio je gradonačelnik Tomislav Rob.
Predsednica još jednom podržala „volju naroda“
Predsednica Grabar Kitarović, osvrnula se i na sadržaj referendumskog pitanja o promeni izbornog zakona, ali smatra da volju naroda treba poštivati. Isto tako dodala je kako bi, kada se govori o ustavno..
Samo što se pojavila na tržištu, prva Makedonska enciklopedija izazvala je burne reakcije medu makedonskim stanovništvom – kako medu Albancima, tako i medu Makedoncima. Ali, i medu Amerikancima i Britancima!? Makedonska akademija nauka i umetnosti(MANU), koja je...
Ispred spomenika podignutog za 74 poginulih Borovaca parastos su služili borovski sveštenici Čedo Lukić, Milenko Grebić i Dragan Serdar.
– Nakon osnivanja manjinskih veća u Hrvatskoj VSNM opštine Borovo preuzelo je organizaciju parastosa poginulim meštanima Borova. To je i naša dužnost i naša obaveza i u svakom slučaju treba bar jednom godišnje da se prisetimo onoga što se dešavalo i bez naše volje i bez naše krivice nego sticajem okolnosti koje su se dešavale tokom raspada bivše Jugoslavije. Teško je sve to govoriti, pravdati i objašnjavati u društvu koje je tim ratnim zbivanjima još uvek opterećeno. Nama, koji smo rođeni nakon Drugog svetskog rata i koji smo o tom ratu slušali razne priče možda je tek sada jasno zašto je to tako onda bilo. Za sve nas bilo bi dobro da se okrenemo budućnosti i da ekonomski osnažimo ovaj naš prostor, a onih koji su tragično izgubili živote u ovom poslednjem ratu treba da se sećamo i da im odamo dužno poštovanje – rekao je za naš portal predsednik borov..