Susedne zemlje

LJUBEZEN, NE SOVRAŠTVO Spoštovani svojci žrtev, drage Slovenke in Slovenci, doma in povsod po svetu, spoštovane državljanke in državljani, ekscelence, gospe in gospodje. Slovenski narod se je z ustanovitvijo lastne države vzpostavil kot nacija. Z odkritjem osrednjega državnega spomenika vsem žrtvam vojn in z vojnami povezanim žrtvam se zdaj vzpostavlja kot zrela nacija. Dobivamo osrednji prostor skupnega spominjanja. Narod, nacijo, zrelo nacijo konstituirajo skupni spomini. Kakršni smo, smo zaradi naših spominov. Ne gre za to, da so enaki, enotni ali celo isti. So pa skupni. Zdaj stojimo na ramenih teh spominov in se skupaj oziramo naprej. Gospe in gospodje. Zdi se, kot da je slovenski narod zgodovina močno in surovo preizkušala, ali je naposled dorasel, da skrbi zase in skupaj z drugimi za sodoben svet. Nad nas se je spravljala tujčeva roka, prizanesla si nista niti brata Slovenca. Pot v nacionalno in politično svobodo je bila dolga, prepojena z odtekajočim življenjskim sokom in..

Protekle četiri godine navršavale su se brojne stogodišnjice iz vremena Prvog svetskog rata, a jubileji su na razne načine obeležavani širom sveta. Po samom završetku Velikog rata, stvorena je i Кraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca kao prva država južnoslovenskih naroda koja će kroz burni 20. vek na razne načine obeležiti brojne sudbine pripadnika ovih naroda. Ova država zvanično je proglašena prvog decembra 1918. godine, a povodom ovog i drugih jubileja koji su obeležavani, za naš portal govori beogradski istoričar Milan Gulić. Stiče se utisak da su godišnjice iz vremena Prvog svetskog rata dobile dosta prostora u srpskoj javnosti. Da li ste kao istoričar zadovoljni načinom na koji je to sve obeleženo? – Obeležavanja godišnjica počela su još 2012. godine sa Balkanskim ratovima i tu je krenulo obeležavanje čitavog tog perioda „ratova za oslobođenje i ujedinjenje“ kako je to nazivano u godinama nakon Prvog svetskog rata. O tome koliko su ove teme bile zastupljene u javnosti, koliko je ..

Kada je srpska zajednica u pitanju, kakva je bila 2018. godina? – Godina iza nas je pre svega bila turbulentna godina puna izazova. Puno je bilo događanja, i lepih i onih manje lepih. Klub zastupnika SDSS-a je u svakom slučaju dao svoj doprinos da se maksimalno iskoriste sve prilike, da se čuje glas srpske manjine, i da se govori o zahtevima srpske manjine u Saboru Republike Hrvatske. Koji su to zahtevi koji su vam bili prioritet? – Ono što mi prvo pada na pamet, i ono na što sam posebno ponosna je Istanbulska konvencija, u kojoj je naš klub bio jedan od inicijatora. Osim toga tu je Zakon o udžbenicima gde su neke naše sugestije prihvaćene, zatim Zakon o regionalnom razvoju, jako važan zakon imajući u vidu činjenicu da ima jako puno jedinica lokalne samouprave u kojima srpska zajednica čini manjinu. Za ilustraciju u 113 takvih jedinica žive Srbi, i to su uglavnom jedinice od 1. do 4. grupe. Naravno tu je i Zakon o dečijem doplatku, Zakon o OPG-ima, Zakon o poljoprivredi, i poljopriv..

Vukovarski pododbor Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ već dvadesetak godina svečano obeležava praznik Svetog Trifuna, a tako je bilo i ovog puta. U bogatom i raznovrsnom programu publika se podsetila života i dela ovog sveca. Sadržaj je uglavnom bio posvećen onome po čemu je Sveti Trifun danas najpoznatiji, a to je njegova uloga kao zaštitnika vinara i vinove loze. – To je tradicija Srema u kome živimo. Svi znamo da se Srem deli na „svinjski“ i na „vinski“, a mi smo negde na pola puta, a možda čak malo više naginjemo ka vinu. Jedno i drugo jako dobro idu zajedno. Znamo da je Sveti Trifun istorijska ličnost i znamo zašto je postradao. Zato što je bio hrišćanin ubio ga je car Dekije. Za svoga života pomagao je siromašnima i bio je srećan da to čini. Cara Dekija danas niko ne spominje, a mi čuvamo sećanje na Svetog Trifuna i želimo da ta tradicija živi i dalje i da je prenesemo na ove mlade koji su danas i u publici, ali i kao izvođači – ističe predsednik vukovarske Prosvjete Milenko..

Napad na saborske zastupnike srpske zajednice Milorada Pupovca i Borisa Miloševića dogodio se ispred bistroa ‘Amfora’ u blizini Trga Bana Josipa Jelačića nakon završetka današnje saborske sednice, a Milorad Pupovac pogođen je hranom – saopštilo je Srpsko narodno vijeće. U jednom trenutku Milorad Pupovac je osetio udarac u desnu stranu tela, od vrata do zapešća desne ruke, te u trenutku kad se okrenuo video da je pogođen sa većim i manjim ostacima hrane od kojih su se neki zadržali na njegovom mantilu, a neki su se odbili od Pupovčevog vrata i rasuli po tlu. Prema jačini i preciznosti udarca, Pupovac pretpostavlja da je hrana bačena na njega s jednog od bližih stolova za kojima su bili gosti bistroa, prenose Novosti. – Ovo nije prvi ni verbalni niti fizički nasrtaj na predsednika SDSS-a i SNV-a, ali jeste prvi koji je uključivao i jednog od njegovih najbližih stranačkih saradnika. S obzirom na to da se ovaj napad dogodio pred brojnim ljudima i na mestu na kojem se zastupnici Pupovac i..

Vlada Republike Srbije je za Srpski dom u Vukovaru izdvojila milion evra, istu svotu kao i za Srpsku kuću u Kninu. Nakon obnove u Srpskom domu će se nalaziti multifunkcionalna velika dvorana za održavanje raznih kulturno-umetničkih manifestacija. Donji deo zgrade zamišljen je kao biblioteka dok će na spratu biti galerijski prostor. Takođe, u ovom objektu nalaziće se i svešteničke kancelarije, dok će jedan deo prostora doma koristiti srpska udruženja sa šireg vukovarskog područja. Ovaj objekat je zajedničkom u vlasništvu Srpske pravoslavne crkvene opštine Vukovar, Zajedničkog veća opština i Srpskog narodnog veća. Trenutno teku radovi na obnovi fasade, a krov je saniran i pokriven u potpunosti. – Za rad srpske zajednice u Vukovaru, Srpski dom je jedna od krucijalnih potreba i zbog toga smo stupili u kontakt s vladom Republike Srbije. Ukazali smo im zašto je to bitno i značajno i oni su odobrili sredstva koja su prebačena na žiro račun Srpskog narodnog veća. S obzirom na to da je Srpski..

U organizaciji Veća srpske nacionalne manjine opštine Kneževi Vinogradi povodom krsne slave, Vavedenja Presvete Bogorodice, 8.decembra novoustoličeni vladika Osječko-poljske i baranjske eparhije Heruvim u verskom je obredu osvetio koljivo i prerezao slavski kolač uz prisustvo baranjskog sveštenstva, i najviših predstavnika društvenog, i političkog života Srba u Republici Hrvatskoj, Baranji i lokalne opštinske uprave. Proslava krsne slave Veća ubraja se među tradicionalna okupljanja srpske zajednice, kako one s područja opštine, tako i one s područja čitave Baranje pa je tako i ove godine u srpskoj pravoslavnoj crkvi Vavedenja Presvete Bogorodice u Kneževim Vinogradima bilo svečano i lepo uz poruku da će srpska zajednica i na dalje čuvati svoje dostojanstvo uz ispruženu ruku saradnje prema svima. O tome govori i podatak da stanovnici pravoslavne veroispovesti u Kneževim Vinogradima već vekovima slave ovaj veliki crkveni praznik koji je poštovan ne samo među pravoslavcima nego i pripad..

U duhu međunarodnog prava, poštujući principe međunarodnih ugovora u oblasti ljudskih prava i osnovnih sloboda, i u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i Sporazumom o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Republike Srbije i Republike Srpske, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije i Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske zajednički su potpisali dokument pod nazivom Povelja o srpskom kulturnom prostoru. Povelju o srpskom kulturnom prostoru potpisali su u Sremskim Karlovcima dana 4. marta 2019. godine, ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević i ministar prosvjete i kulture Republike Srpske mr Natalija Trivić. Potpisivanje Povelje predstavlja opredeljenje, težnju i odlučnost dva ministarstva, dve vlade da utvrde zajedničku stratešku kulturno-prosvetiteljsku politiku kao i očuvanje kulturnog i nacionalnog identiteta. Zajedničko opredeljenje je rad na očuvanju materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa, posebno srpskog jezik..

Sredstva za obnovu u visini 52 miliona kuna, kako je istaknuto, osigurana su iz programa „Konkurentnost i kohezija 2014 – 2020“. Od sredstava za obnovu 85 odsto su nepovratna sredstva iz fondova Evropske unije, a ostatak će se osigurati iz državnog budžeta i drugih izvora. Obnova dva, nekad reprezentativna objekta, izvodiće se u saradnji sa konzervatorskim odelenjem, a nakon što se obnovi u novom dvorcu izgrađenom od zidanog materijala, urediće se jedinstveno oblikovani postav koji će biti namenjen edukaciji vezanoj uz istoriju toga mesta u kome su se izmenjivali vladari, a svaki od njih ostavljao je svoj pečat kao prilog bogatoj istoriji ove građevine. Stari dvorac udaljen je dvestotinak metara od novog, izgrađen je početkom 19.veka i u celosti je od drveta. Nakon što se obnovi u njemu će posetioci moći da se upoznaju s prirodnim karakteristikama Kopačkog rita kroz izloške životinja, ptica i riba. Tikveški dvorac ili, kako su ga zvale brojne generacije, Titov dvorac je kompleks građe..

Ovogodišnje izdanje turnira je sedmo po redu, a šampion je podmlađena ekipa Fudbalskog kluba „Bršadin“. Bršadinci su lakše nego što je očekivano došli do titule jer su već od četvrtfinala, na neki način u sve tri utakmice, smatrani autsajderima, ali su pobedili FK „Sinđelić“ Trpinja u četvrtfinalu, Kafe bar „Šugar“ u polufinalu i „Neće oni niđe“ u finalu. Kao trećeplasirana završila je ekipa „Reakcija“ koja je u utakmici za treće mesto bila bolja od ekipe Kafe bar „Šugar“. – Ovo je jako dobra i prelepa organizacija i treba da se održava još puno godina jer se igra u humanitarne svrhe. Sama igra na turniru je bila fer i korektna, a suđenje fantastično. Jedna smo od najmlađih ekipa, najstariji član ima 23 godine, a najmlađi samo 16 i zbog toga imamo kondicije više od rivala. Igrali smo više srcem nego glavom i to nam je najviše pomoglo – priča najbolji strelac turnira i član pobedničke ekipe Miodrag Radovanović. S druge strane, u finalu ih je čekala najstarija ekipa turnira „Neće ona n..