Svečanu sednicu opštinskog veća kojom je obeležen dan opštine Negoslavaci vodio je predsednik Miodrag Mišanović, a načelnik opštine Dušan Jeckov upoznao je prisutne goste sa svime što je opština na čijem je čelu radila u prethodnom periodu.
– U skladu sa zakonom o lokalnoj upravi i samoupravi mi smo u poslednje vreme poboljšali socijalnu i komunalnu infrastrukturu. Neki od njih su i ovaj objekat lokalne samouprave, društveni dom, ambulanta, kapela, državni i lokalni putevi te javna rasveta. Sve to nije bilo dovoljno da sprečimo odlazak ljudi iz Negoslavaca i svesni smo da je potrebno da učinimo još jedan korak više u skladu sa našim mogućnostima i da se fokusiramo na projekte koji će omogućiti nova zapošljavanja. U poslednje vreme sređivali smo prostorno-plansku dokumentaciju koja u skladu sa strategijom razvoja opštine treba da osigura upravo ta radna mesta – kaže načelnik Dušan Jeckov.
Stvaraju osnovne preduslove za dolazak investitora
Govoreći o potencijalnim investitorima načelni..
Reč je o projektu čija realizacija je započela 2018. godine, ali obim posla i uslovi rada upućuju na to da predstoji višegodišnji rad koji će se odvijati u nekoliko etapa. Srpski kulturni centar pred sebe je postavio zadatak stvaranja preduslova za formiranje sopstvenog arhiva Srba na području istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, to bi, smatra direktor SKC-a Srđan Sekulić, bilo od izuzetne važnosti za proučavanje prošlosti srpskog naroda na ovom prostoru.
– Nažalost mnogo toga je već nepovratno nestalo, mnogi dokumenti nisu sačuvani. Razlog je nemar, ali i mnogobrojni ratovi koji su se desili u poslednjih sto godina. Uništeno je, spaljeno ili ukradeno mnogo toga. Ideja je nastala kada sam se našao u dodiru sa ovom građom, odnosno sa nizom značajnih podataka. Video sam u kakvim se ona uslovima nalazi i u kakvim se uslovima čuva, odnosno ne čuva. Zahvaljujući savremenoj tehnologiji imamo mogućnost da sve to sačuvamo od zaborava. Jako je bitno da će nam upravo ova digitalizovana ..
Predstava „Milunka“ je priča o srpskoj heroini Milunki Savić, ženi sa najviše vojnih odlikovanja u istoriji. Vesna Stanković je glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a „Milunka“ je njena autorska predstava za koju je napisala tekst i koja je nastala u produkciji Teatra Balkan Novi Pokret. Ova predstava postavljena je povodom obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata i za ove četiri godine igrana je više od 160 puta. Borovska publika imala je priliku da je pogleda 19. oktobra.
– Sa ovom predstavom sam obišla nekoliko kontinenata i mislim da ću je igrati do kraja života. Ova predstava je rađena na osnovu dokumenata i iskaza savremenika Milunke Savić. Pokušala sam da u replike stavim njene prave reči na osnovu priča koje su mi pričali njeni unuci, praunuci, snaje i svi oni koji su je poznavali dok je bila živa. To je jedna lekcija o životu, rodoljublju i o čovekoljublju – kaže o predstavi glumica Vesna Stanković.
Sama othranila 37 dece
Milunka Savić rođena je u selu Ko..
U susret jubileju osam vekova od autokefalnosti srpske crkve koji ćemo proslaviti sledeće godine, ovog leta iz štampe je izašla knjiga „Srpska pravoslavna crkva – osam vekova u slici i reči“ čiji su autori docent dr Boris Stojkovski, dr Valentina Vuković i Srđan Ercegan koji je ujedno i urednik izdanja.
Ova knjiga je plod višegodišnjeg istraživačkog rada, a izašla je u osnovnom izdanju kao i u organičenom tiražu u luksuznom kožnom povezu.
– Zaista ovo je kapitalno delo po mnogo čemu, ne samo po svom izgledu već i po sadržaju jer je ovde doista urađen jedan pregled srpske crkve, tih osam vekova, ali uz jedan detaljan uvod, od naseljavanja Srba na Balkansko poluostrvo pa do sticanja autekefalije i onda čitav taj period od 1219. do momenta kada Sveti Sava postaje autokefalni srpski arhiepiskop, pa sve do današnjih dana i njegove svetosti patrijarha Irineja. To je jedan sveobuhvatan pregled na kojem smo radili nas troje, a sve zahvaljujući izvrsnom znalačkom radu izdavačke kuće „Data sta..
Sveta Nedelja u Dalmaciju uživa posebnu pažnju i ugled, a na njen praznik u manastiru Oćestovu okupi se veliki broj pravoslavnih hrišćana, dok s druge strane ličnost Stefana Kneževića, koji se rodio u Oćestovu 1806. godine, čini posebnu čast meštanima Oćestova. Stoga je bila ideja da hram u Oćestovu bude posvećen Svetoj Nedelji, a u čast i večni spomen Stefanu Kneževiću. Nakon što je hram Svete Nedelje osvećen 1960. godine, služio je kao parohijski hram sela Oćestova, a 45 godina kasnije proglašen je manastirom. Izgradnja zavetne crkve Eparhije dalmatinske Svete Velikomučenice Nedelje u Oćestovu počela je 1928. godine, jer su pravoslavni Damatinci, a posebno stanovnici mesta Oćestova želeli da podignu crkvu u mestu rođenja velikoga Episkopa dalmatinskog Stefana Kneževića (1853 – 1890).
Do svog osvećenja 1960. godine, crkva Svete Nedelje pripadala je pađenskoj parohiji, a od 1960. godine postaje samostalna parohijska crkva. Pravoslavni Dalmatinci su se po tradiciji okupljali na saboru ..
Sredstva za obnovu u visini 52 miliona kuna, kako je istaknuto, osigurana su iz programa „Konkurentnost i kohezija 2014 – 2020“. Od sredstava za obnovu 85 odsto su nepovratna sredstva iz fondova Evropske unije, a ostatak će se osigurati iz državnog budžeta i drugih izvora. Obnova dva, nekad reprezentativna objekta, izvodiće se u saradnji sa konzervatorskim odelenjem, a nakon što se obnovi u novom dvorcu izgrađenom od zidanog materijala, urediće se jedinstveno oblikovani postav koji će biti namenjen edukaciji vezanoj uz istoriju toga mesta u kome su se izmenjivali vladari, a svaki od njih ostavljao je svoj pečat kao prilog bogatoj istoriji ove građevine.
Stari dvorac udaljen je dvestotinak metara od novog, izgrađen je početkom 19.veka i u celosti je od drveta. Nakon što se obnovi u njemu će posetioci moći da se upoznaju s prirodnim karakteristikama Kopačkog rita kroz izloške životinja, ptica i riba. Tikveški dvorac ili, kako su ga zvale brojne generacije, Titov dvorac je kompleks građe..
Ovogodišnje izdanje turnira je sedmo po redu, a šampion je podmlađena ekipa Fudbalskog kluba „Bršadin“. Bršadinci su lakše nego što je očekivano došli do titule jer su već od četvrtfinala, na neki način u sve tri utakmice, smatrani autsajderima, ali su pobedili FK „Sinđelić“ Trpinja u četvrtfinalu, Kafe bar „Šugar“ u polufinalu i „Neće oni niđe“ u finalu. Kao trećeplasirana završila je ekipa „Reakcija“ koja je u utakmici za treće mesto bila bolja od ekipe Kafe bar „Šugar“.
– Ovo je jako dobra i prelepa organizacija i treba da se održava još puno godina jer se igra u humanitarne svrhe. Sama igra na turniru je bila fer i korektna, a suđenje fantastično. Jedna smo od najmlađih ekipa, najstariji član ima 23 godine, a najmlađi samo 16 i zbog toga imamo kondicije više od rivala. Igrali smo više srcem nego glavom i to nam je najviše pomoglo – priča najbolji strelac turnira i član pobedničke ekipe Miodrag Radovanović.
S druge strane, u finalu ih je čekala najstarija ekipa turnira „Neće ona n..
Sa osamnaest godina Drago Nenadić napustio je Štikovo u potrazi za poslom i malo lakšim životom od onog kakav se, nekada, živeo u selima. Bilo je u Štikovu i tada teško opstati. Mlađi momci i radno sposobniji ljudi uglavnom su odlazili za poslom u gradove, neretko i u neke druge države. Zajednice u domaćinstvima su bile brojne, a posao u selu mukotrpan.
Već sa petnaest godina, kaže Drago, znao je da za njega tu nema budućnosti pa je prvu priliku iskoristio da pošalje zahtev za iseljenje u Australiju. Nije ga dobio, ali od odlaska nije odustao. Nakon odsluženja vojnog roka, novac za put imao je u jednom pravcu. Tako je stigao do Kostolca. Verovao je, kaže, da se u rodno selo više nikada neće vratiti.
U početku mu nije bilo lako, kopao je kanale, radio na građevini, bio zidar i sve po potrebi. Nakon godinu dana svaštarenja, posao je našao u Elektroprivredi Srbije u Kostolcu, a onda, prvu priliku iskoristio da dođe po Dušanku kako bi sa njom, daleko od sela, počeo graditi život iz počet..
Čarobni četvrtak naziv je edukativno-zabavne radionice koju su na predlog Veća srpske nacionalne manjine grada Vukovara zajedno osmislili članovi Veća i zaposleni u Dečjem vrtiću „Vukovar 2”.
Radionica je zamišljena na način da se deca predškolskog uzrasta kroz druženje na radionicama upoznaju sa lepotom svog jezika, pesnicima i piscima srpske književnosti za decu, sa pravilnim govorom koji će razvijati kroz različite modele i na taj način obogaćivati svoj rečnik i iskustva.
– Nakon što smo izradili rebalans budžeta i promenu plana rada za ovu godinu u njega smo uvrstili i ovu aktivnost koja će, verujemo, doprineti očuvanju našeg nacionalnog i kulturnog identiteta. Mislimo da ćemo na taj način značajno poboljšati i kvalitet života naših najmlađih sugrađana bez obzira na to koliko se ta aktivnost u ovom trenutku činila skromna i bez obzira na broj dece koja će u nju biti uključena. Mi jednostavno moramo učiniti sve što možemo kako bi mlade zadržali na ovom prostoru – istakla je predse..
Teme ovogodišnje izložbe „Borovska razglednica 2018.“ su ljudi i događaji, arhitektura i kulturno nasleđe te priroda. Svoje fotografije poslali su amateri, ali i profesionalci koji se bave fotografijom. Konačni izbor za izložbu doneo je selektor, inače profesionalni fotograf Darko Bakarić. Sve fotografije uslikane su na području opštine Borovo.
– Ova foto-izložba ima nameru da približi prirodne lepote, događaje i istoriju Borova kako stanovnicima tako i onima koji u Borovo svraćaju. Namenjena je i ljudima koji su otišli iz Borova jer svi znamo da je dosta naših stanovnika raseljeno po evropskim zemljama i drago im je da vide neke sličice iz Borova – kaže predsednik Veća srpske nacionalne manjine Opštine Borovo Dušan Latas koji je još dok je trajao konkurs za izložbu rekao kako je ovaj projekat s godinama imao sve veći broj takmičara.
– Odaziv je porastao nakon prvih godina kada je učestvovalo tek desetak prijavljenih fotografa. Konkurs nije takmičarskog, već humanitarnog karaktera. K..