I ove godine 26. i 27. septembra u prostorijama KUD-a Sloga iz Vukovara okupio se veliki broj folkloraša, pretežno mladih, žednih novih saznanja iz oblasti folklorne umetnosti i negovanja srpske narodne tradicije i igara.
– Tema ovogodišnjeg seminara, odnosno škole folklora bile su igre iz Jasenice, Lepenice i Gruže, a naša gošća i predavač bila je Slavica Mihailović iz Kragujevca koja je jedna od naših najcenjenijih i najpoznatijih koreografa. Ona je bila i prošle godine i ostavila je jako dobar utisak na učesnike seminara, a tako je bilo i sada. Dobar deo ljudi koji su ovde vredno radili dva dana su predstavnici kulturno-umetničkih društava iz obe županije koje svojim delovanjem pokriva Zajedničko veće opština i mi činimo sve, kao organizatori ove škole, da svi koji se na ovom prostoru bave folklornim radom steknu što bolja znanja iz ove oblasti i da poboljšaju svoj rad – ističe predsednik Odbora za kulturu ZVO-a Nebojša Vidović.
Gošća iz Kragujevca zadovoljna je prijemom u Vukovar..
Ognjen Petković rođen je u Vukovaru 1986. godine. U rodnom gradu završio je Opštu Gimnaziju, a kasnije je na školovanje otišao u Novi Sad gde je 2004. godine upisao glumu u klasi profesora Bore Draškovića. Glumu je završio 2008, a nakon sedam godina upisao je i doktorske studije iz smera audio-vizuelne umetnosti i krajem ove godine trebao bi da doktorira.
Paralelno sa glumom 2011. godine uplovio je i u scenarističko-rediteljske vode. Pisao je scenarija i režirao filmove i pozorišne predstave. Osnovao je vlastitu produkcijsku kuću „Mansarda” sa kojom je već uradio brojne ozbiljne projekte, a u planu je i njegov prvi dugometražni igrani film.
Povod za razgovor s njim ne leži samo u činjenici što je Ognjen „naš čovek”, Vukovarčanin, nego su to i brojne nagrade koje je svojim kratkim igranim filmovima osvajao na prestižnim filmskim festivalima po Evropi i svetu. Onda je nekako i red da i sredina iz koje je potekao sazna nešto više o njemu i posveti mu, barem na ovaj skroman način, zasluž..
O ovoj veoma značajnoj ličnosti srpske književnosti i istorije uopšte, govorio je vukovarski istoričar Borivoj Čalić koji je jedno slično predavanje o Orfelinu održao u Osijeku pre više od dvadeset godina.
– To osječko predavanje 1999. godine je bilo moje prvo javno predavanje o Orfelinu i kad pogledam danas unazad vidim zapravo da se o Orfelinu saznalo jako puno toga novog, što je interesantno, jer ne biste to očekivali za osobu koja je umrla pre 250 godina. Takođe, interesantno je da se još uvek pronalaze i njegova nova dela i novi likovni radovi, njegovi zagubljeni rukopisi, a da ne pominjem da je njegovo delo i dalje predmet proučavanja istorije, istorije književnosti, istorije umetnosti i da je podložno novim viđenjima i tumačenjima – istakao je Čalić.
Borivoje Čalić je bez sumnje danas jedan od najvećih živih poznavalaca lika i dela Zaharija Orfelina kojem je posvetio dobar deo svog istraživačkog rada.
-Ima danas nekoliko sjajnih istraživača i raduje me što Orfelin ponovo i sv..
Višegodišnji projekat digitalizacije arhivske građe koji realizuje Srpski kulturni centar iz Vukovara pokrenut je 2018. godine sa ciljem da se svi značajni dokumenti srpske zajednice vukovarskog kraja prebace u digitalni oblik i kao takvi budu dostupni zainteresovanoj javnosti. Ovaj posao je u prve dve godine finansijski podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije, a u ovoj godini sredstva je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Vlade AP Vojvodine. Treći deo projekta koji će ove godine trajati devet meseci, a koji obuhvata digitalizaciju vukovarske pravoslavne parohije i vukovarskog namesništva, predstavljen je u prostorijama SKC-a 22. septembra.
– Digitalizacija je trend u arhivskoj struci i uz pomoć nje radimo na čuvanju materijala tamo gde nemamo uslova da adekvatno sačuvamo tu građu. Samim tim je činimo dostupnom svima onima koji su zainteresovani za istraživanja na ovom planu. Takav je trend u celom svetu, da dokument..
Višegodišnji projekat digitalizacije arhivske građe koji realizuje Srpski kulturni centar iz Vukovara pokrenut je 2018. godine sa ciljem da se svi značajni dokumenti srpske zajednice vukovarskog kraja prebace u digitalni oblik i kao takvi budu dostupni zainteresovanoj javnosti. Ovaj posao je u prve dve godine finansijski podržalo Ministarstvo kulture Republike Srbije, a u ovoj godini sredstva je obezbedio Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Vlade AP Vojvodine. Treći deo projekta koji će ove godine trajati devet meseci, a koji obuhvata digitalizaciju vukovarske pravoslavne parohije i vukovarskog namesništva, predstavljen je u prostorijama SKC-a 22. septembra.
– Digitalizacija je trend u arhivskoj struci i uz pomoć nje radimo na čuvanju materijala tamo gde nemamo uslova da adekvatno sačuvamo tu građu. Samim tim je činimo dostupnom svima onima koji su zainteresovani za istraživanja na ovom planu. Takav je trend u celom svetu, da dokument..
Poslednje nedelje pred praznik Male Gospojine, episkop dalmatinski Nikodim služio je Svetu arhijerejsku liturgiju u manastiru Dragović, uz sasluženje sveštenstva i monaštva Eparhije dalmatinske. Vernicima koji su se povodom ovog velikog Praznika sabrali iz svih krajeva u jednom od tri najstarija pravoslavna manastira u Dalmaciji, episkop Nikodim čestitao je hramovnu slavu iskazavši radost zbog njihove vere i u najtežim vremenima.
– Danas smo se okupili da proslavimo praznik Rođenja Presvete Bogorodice kao što se već decenijama sabiramo ovde, i kao što su se sabirali naši slavni preci. Drago mi je da vidim, braćo i sestre, da imate vere da dođete i pomolite se Gospodu, uprkos svim nevoljama i ovoj bolesti koja se nadvila nad čitavim svetom. Kroz ovu našu današnju molitvu mi smo dali taj naš mali prinos da bismo učestvovali u Domostroju Spasenja i da bismo se potrudili svi zajedno da zadobijemo Carstvo Nebesko. U današnjem Jevanđelju čuli smo kako Gospod govori jednoj ženi: “Marta, Mart..
Konkurs traje do 12. oktobra 2020. godine, a važi za akademsku 2020./2021. godinu. Donosimo vam konkurse u celosti.
Odlukom Upravnog odbora od 15.9.2020. godine Srpsko privredno društvo Privrednik raspisalo je
Konkurs za dodelu stipendija srednjoškolcima i studentima za školsku/akademsku godinu 2020/21. iz Fonda Vladimir Matijević
Pravo učestvovanja na konkursu za dodelu stipendija imaju srednjoškolci i studenti koji ispunjavaju sljedeće uslove:
da su državljani Republike Hrvatske;
da pohađaju srednju školu ili fakultet na teritoriji Republike Hrvatske;
da prosek ocena svih predmeta završenog razreda srednje škole (ili osmog razreda osnovne škole) iznosi najmanje 3,5 (uključujući i maturu ako su upisali prvu godinu studija);
da prosek ocena svih položenih ispita tokom studija iznosi najmanje 3,0 (ako upisuje više godine studija);
da studenti nemaju više od 25 godina (ne važi za kandidate na doktorskim studijama).
Dokumenti koje treba dostaviti:
prijavni obrazac (UČENICI – STU..
Komemoracija za trinaestoricu srpskih rezervista ubijenih na Koranskom mostu koju je Srpsko narodno veće planiralo da održi 21. septembra odložena je zbog pritisaka i protesta hrvatskih branitelja. Da izbegne moguće incidente rukovodstvo SNV-a odlučilo je da komemoraciju i pomen za ubijene sunarodnjake održi u karlovačkoj pravoslavnoj crkvi. Liturgiju i parastos služio je prvi paroh karlovački Radoslav Anđelić.
Na komemoraciji se okupila rodbina ubijenih rezervista, kao i antiratni aktivisti i građani Karlovca. Za to vreme više stotina građana okupilo se na mestu zločina.
Nakon parastosa u Karlovcu, komemoracija žrtvama održana je na dva krnjačka groblja, Parunovac i Čatrnja. Rodbina stradalih nije dolazila u Karlovac već je parastos održan u manastiru Bogorodice trojeručice u Donjem Budačkom.
Dan uoči komemoracije javnosti se obratila potpredsednica SNV-a Aneta Vladimirov koja je rekla da je rat na području Korduna započeo kada su 4. avgusta 1991. godine iz zasede ubijena trojica h..
Na Malu Gospojinu slavi se uspomena na dan kada je u Nazaretu, u domu Joakima i Ane, rođena Sveta Deva Marija, i spada u jedan od najvećih zavetnih praznika. Mala Gospojina spada u red Bogorodičnih praznika i nepokretan je, što znači da ima fiksno mesto u crkvenom kalendaru i označen je crvenim slovom. U narodu se ovaj praznik slavi uz živopisne običaje, uglavnom posvećene rađanju. Veoma je cenjen kod Srba, a u većini mesta održavaju se vašari i druge svečanosti, proslave i molitve.
Jedno od takvih mesta je i baranjsko mesto Popovac u kom su Srbi prisutni još od srednjeg veka, a nakon seobe njihov broj se i povećao. Pravoslavni hram u Popovcu posvećen je Vavedenju Presvete Bogorodice, i iako se ne zna se tačan datum njegove izgradnje, i danas se čuva dokument na dasci gde piše da je hram osvećen 1726. godine, dok izveštaj sreskog sudije Baranjske županije govori da su temelji za hram udareni 1767. godine. Hram je u periodu od 1905. do 1912. godine obnovljen i oslikan, a u to vreme pod..
I ove godine udruženje Čuvari srpskog identiteta okupilo je kulturno-umetnička društva, udruženja žena, tamburaške orkestre i vokalne soliste sa istoka Republike Hrvatske koji su četvrti po redu obogatili Sabor kulturnog i narodnog stvaralaštva Slavonije, Baranje i zapadnog Srema.
– Ova manifestacija se poprilično razlikuje od prethodnih izdanja jer vladaju posebni bezbednosni propisi, kao uostalom i na ostalim dešavanjima sličnog tipa. Do sada je ovaj sabor bio održan u Borovu, Dalju i Vukovaru. U prva tri izdanja gostovala nam je emisija „Žikina šarenica“. Želeli smo da tako bude i ove godine, ali zbog poznatih razloga oko prelaska državnih granica, taj dolazak je izostao. Pokušaćemo dovesti „šarenicu“ ponovo nagodinu – priča o ovoj manifestaciji predsednik udruženja „Čuvari srpskog identiteta“ Dragan Todić.
Na samom ulazu u Etnološki centar baranjske baštine posetioce ove manifestacije dočekale su žene iz Belog Manastira, Darde, Kneževih Vinograda, Jagodnjaka, Bolmana i Popovca sa..