Kao nikada do sada amfiteatar belomanastirskog Etnološkog centra baranjske bašine bio je ispunjen do poslednjeg mesta, a nemali broj posetilaca na nogama je propratio ovogodišnje Rusko veče. Zasluge za dobru posećenost mogu se pripisati bogatom i sadržajnom programu te ugodno subotnje veče koje je prosto pozivalo na provod. Sa petnaestak „akademskih“ minuta zakašnjenja program je otvorila prezenterka koja je u kraćem govoru govorila o Ana Mariji Papež, skretarski društva bez koje, uz dužno poštovanje ostalima, ovakvih i drugih programa ne bi ni bilo. Kao što je to uobičajeno prisutne je pozdravio i predsednik društva Svetozar Vakanjac koji se prisutnima zahvalio na dolasku i podršci. Devedesetominutni program otvorili su Filip Golubov Car i Marija Ivanković, a potom su se na bini smenjivali Hranislava Podrumac i Milan Kliba, Biljana Nikolić, Ana Marija Papež, Blanka Došen, Jelena Vetro, Folklorni ansambl Baranja, Umetnička škola Beli Manastir, Natali Pandur, Momčilo Laketa, Ivana Koš..
Teme ovogodišnje izložbe „Borovska razglednica 2018.“ su ljudi i događaji, arhitektura i kulturno nasleđe te priroda. Svoje fotografije poslali su amateri, ali i profesionalci koji se bave fotografijom. Konačni izbor za izložbu doneo je selektor, inače profesionalni fotograf Darko Bakarić. Sve fotografije uslikane su na području opštine Borovo. – Ova foto-izložba ima nameru da približi prirodne lepote, događaje i istoriju Borova kako stanovnicima tako i onima koji u Borovo svraćaju. Namenjena je i ljudima koji su otišli iz Borova jer svi znamo da je dosta naših stanovnika raseljeno po evropskim zemljama i drago im je da vide neke sličice iz Borova – kaže predsednik Veća srpske nacionalne manjine Opštine Borovo Dušan Latas koji je još dok je trajao konkurs za izložbu rekao kako je ovaj projekat s godinama imao sve veći broj takmičara. – Odaziv je porastao nakon prvih godina kada je učestvovalo tek desetak prijavljenih fotografa. Konkurs nije takmičarskog, već humanitarnog karaktera. K..
Liturgiju je predvodio paroh velikobršljanički Slavomir Gvojić, a nakon toga u parohijskom domu, uz skromno posluženje, prisutnima su se obratili predsednik Veća srpske nacionalne manjine Bjelovarsko-bilogorske županije i potpredsednik SNV-a Darko Karanović, zamenik predsednika SNV-a Saša Milošević i bivši predsednik VSNM Virovitičko-podravske županije i živi svedok ovih događaja Mladen Kulić, javlja zvanična internet stranica Samostalne demokratske srpske stranke. Saša Milošević je predstavio presek zločina nad Srbima od početka 1991. godine pa do „Bljeska“ i „Oluje“, koji do sada nisu procesuirani od strane državnih tela Republike Hrvatske. Darko Karanović je izneo podatke Udruženja „Pravda“ iz Bjelovara o 600 uništenih srpskih kuća u prstenu grada Bjelovara. Vlasnici do danas, u ogromnom broju nisu obeštećeni od učinaka ovih terorističkih dela u režiji države, navodi SDSS. Mladen Kulić istakao je da bi bilo potrebno da županijska srpska veća iz četiri zapadnoslavonske županije, u..
Sedmi Kongres Srpskog privrednog društva „Privrednik“ i panel-diskusija pod nazivom „Mladi između ‘mi’ i ‘oni’“ koji su održani 15. decembra u Srpskoj pravoslavnoj opštoj gimnaziji „Kantakuzina Katarina Branković“ u Zagrebu bila je prilika da porazgovaramo s jednim od učesnika panel-diskusije profesorom na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Dejanom Jovićem. ‘Mi’ i ‘oni’. Da li to znači Srbi iz Hrvatske i Srbi iz Srbije, Srbi iz Hrvatske i Hrvati iz Hrvatske ili je ipak to neka razlika među generacijama? Kako gledate na to? Svako od nas se nalazi u različitim grupama koje pokušavaju stvoriti što više sličnosti i koje imaju potrebu da se stalno razlikuju od drugih kako bi uspostavile sebe, da bi se napravila neka granica između ‘nas’ i drugih. U raznim životnim ulogama nalazimo se kao pripadnici različitih zajednica. Na primer, ovde su dve dominatne zajednice. Jedna je ‘mi’ i ‘oni’ u smislu generacija. Tu se sad već radi o generaciji koja nema iskustvo ni Jugoslavije, ni rata, ni soc..
Značajni deo srpske istorije prikazan je u ovoj zanimljivoj predstavi o istorijskim dešavanjima u periodu vlasti srednjovekovne dinastije Nemanjića. Priča je smeštena u poslednju deceniju dvanaestog veka i dočarava pitanja podele carstva i sloge među trojicom braće Nemanjića, njihovo odrastanje, sazrevanje i strahovi. Priču o podeli Srbije, sukobima među najbližima, o ljubavi prema roditeljima i Bogu napisao je i režirao Lazar Dubovac koji u predstavi glumi Rastka. – Kao što se knez Lazar dva veka posle Rastka pitao da li je važnije zemaljsko ili nebesko carstvo, mislim da se to isto pitao i Rastko i zato je odlučio da ode u manastir. Pored bogatstva i svega što su Nemanjići imali on je poželeo da potraži jedno drugo bogatstvo, a to je ono što nosimo u duši. Proveo sam neko vreme na Svetoj Gori i upoznao monahe i pošto sam prošao stazama svetog Save zapitao sam se kako je njemu bilo kada je tu došao sa 15 godina. Ja sada ne mogu da zamislim ni jednog klinca da se odluči da napusti mob..
U Domu kulture u Dalju načelnik opštine Jugoslav Vesić prisutnim meštanima i brojnim gostima, predstavio je svojevrsni godišnji izveštaj. Prezentacija je i ove godine obuhvatila mnogo toga, od realizovanih projekata do novih ciljeva i planova. Za ovu lokalnu samoupravu na istoku Hrvatske bila je ovo veoma uspešna godina. – Opština Erdut je ponovo bila jedno veliko gradilište na kom smo realizovali velike projekte. Možda je najbitniji projekat vodosnabdevanja, u sklopu koga smo, nakon što smo dobili dozvole za radove, uspešno pustili sve objekte u funkciju. Ovom investicijom u vrednosti od 23 miliona kuna rešen je problem vodosnabdevanja područja cele opštine. Značajan je i projekat reciklažnog dvorišta koje smo izgradili u veoma kratkom roku i na veoma kvalitetan način. Možda meni najdraži projekat je proširenje Dečijeg vrtića „Mali princ“ u Dalju. Već duže vreme jedan broj naše dece je na listi čekanja za upis u vrtić i bilo je neophodno povećati kapacitet ove ustanove. Na ovaj način..
Saborski zastupnici nacionalnih manjina Milorad Pupovac i Veljko Kajtazi, predsednik koordinacije židovskih opština Ognjen Kraus i predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Franjo Habulin su još pre mesec dana uputili pismo u kojem upozoravaju na širenje i podršku istorijskom revizionizmu u Hrvatskoj. Dopis je poslan na adrese predsednice Kolinde Grabar Kitarović, predsednika Sabora Gordana Jandrokovića, premijera Andreja Plenkovića i glavnog državnog tužioca Dražena Jelenića, ali nikakav odgovor do danas nije stigao. U dopisu se ističe zabrinutost zbog sve brojnijeg i raširenijeg vređanja sećanja na žrtve NDH i poziva odgovorne da osude takve događaje umesto da šalju svoje predstavnike na njih. – Tražimo da u skladu s Ustavom i zakonom Republika Hrvatska odlučno i bezrezervno osudi i suzbije širenje mržnje prema pripadnicima naroda žrtava i antifašistima, kao i širenje neistina o zločinačkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj sazdanoj na rasnim zakonima. Način na koji se prema..
Vrlika je danas grad u kojem život nestaje. Srbi, rasejani olujnim vetrovima, odavno više nisu u ovom gradu faktor koji se za nešto pita, koji nešto odlučuje. Od većine postali su manjina koja je skoro iščezla. Sa Srbima nestaje i Hrvata. Svi oni koji pamte više od pola veka, svedoče o tome kako je Vrlika nekad bila puna života, a danas je sablasno pusta. Ipak, jubilej kojim je obeleženo četiri veka postojanja pravoslavnog hrama Svetog Nikole u Vrlici sabrao je u ovaj gradić mnoštvo njegovih nekadašnjih stanovnika i njihovih potomaka, koji su došli, na dan ili dva, da se prisete davno prohujalih dana, dragih ljudi, ali i da obiđu groblja na kojima počivaju njihovi dedovi i pradedovi. Učinilo se, bar na tren, da u ovom gradiću ima i da će biti života. Hram u godini jubileja izgleda kao nov Pravoslavni hram, posvećen Prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja, sagrađen je davne 1618. godine. Zvonik impozantnih dimenzija sagrađen je 1801. godine, nepuna dva veka kasnije zalaganjem dragovićkog ..
O Slavku Vojvodiću iz Silaša pisali smo u našim novinama, sada već davne, 2009. godine. Rođen je u Benkovcu 1944. pred kraj Drugog svetskog rata, a u Silaš je doselio nakon njega 1947. godine i tu je i ostao. I te 2009. godine bilo je čudno da neko u njegovim godinama, a tada je imao 65, istrčava kilometarske deonice i učestvuje na polumaratonima i maratonima, ali saznanje da on i danas trči i to s još većim žarom je prosto neverovatno. Gotovo deset godina stariji čika Žućo, kako ga zovu njegovi sumeštani, svakodnevno trenira i pretrčava bar deset kilometara. – Ima već sedam godina kako sam ponovo počeo da trčim. Osetio sam nekakav nalet snage, energije i volje tako da sam u tih sedam godina istrčao pedesetak polumaratona i jedan maraton. Na devedeset odsto tih trka osvojio sam prvo mesto ili sam bio među prvima. Trčao sam na polumaratonima u Somboru, Paliću, Apatinu, Osijeku, na baranjskom polumaratonu, banjalučkom, u Našicama i Beogradu. Ja bez trčanja jednostavno ne mogu da živim. ..

Obeležena godišnjica Desanta na Dunavu

U organizaciji Zajednice udruženja antifašističkih boraca i antifašista Vukovarsko-sremske županije i Udruženja antifašističkih boraca i antifašista grada Vukovara, obeležena je godišnjica Desanta na Dunavu. Jake oružane borbe vođene su pre 74 godina za oslobođenje Vukovara od fašističkih okupatora. Prvi pokušaj, u noći između 7. i 8. decembra, bio je bezuspešan. Jedinice Pete vojvođanske brigade Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i jedinice Crvene armije pokušale su da izvrše deblokadu Vukovara, kako bi okončale operaciju proboja Sremskog fronta. – U tom periodu vođene su veoma žestoke borbe na ovim prostorima, a trajale su dva dana i tri noći. Postavljen je mostobran dužine od tri kilometra. Inače, zbog nepristupačnog terena taj mostobran je bio plitke formacije od oko 300 metara. Nisu se mogle pridružiti jedinice koje su bile na istočnom delu Sremskog fronta, a bila je takva namera, tako da se mostobran nije mogao održati duže od 9. na 10. decembra 1944. godine i jedinice mora..