Kviz znanja o Prvom svetskom ratu u Borovu

Kviz znanja iz srpske istorije za učenike koji u Hrvatskoj nastavu pohađaju po modelu A, odnosno na srpskom jeziku i pismu, ne nalazi se u kalendaru školskih takmičenja koji svake godine objavi Agencija sa odgoj i obrazovanje. Korisno, edukativno i zanimljivo je svako takmičenje iz znanja te su ovom kvizu pristupili osnovnoškolci iz Borova i Trpinje. Takmičenje u znanju iz istorije srpskog naroda ideja je koju je Veće pokušalo da realizuje i proteklih godina, ali su uspeli tek u sklopu drugog dela projekta “Srpkinje u Prvom svetskom ratu”. – Pokušali smo da sprovedemo ovaj projekat više puta i evo ove smo godine uspeli. Prvo smo imali predstavu o Milunki Savić i sada kviz znanja iz srpske istorije. Želeli smo na ovaj način da obeležimo sto godina od završetka Prvog svetskog rata te kroz tu aktivnost i da nešto više naučimo. U kvizu će se takmičiti učenici iz Trpinje i Borova, s tim da se neće međusobno nadmetati kao predstavnici dva mesta nego ćemo ih izmešati u dve grupe. Cilj kviza ..
Ovaj sastanak dogovoren je prošle nedelje prilikom posete ministra kulture i informisanja Republike Srbije Vladana Vukosavljevića Zagrebu, a kojom prilikom se sastao i sa predstavnicima svih srpskih institucija i organizacija koje deluju na području Republike Hrvatske. Tokom jučerašnjeg sastanka, koji je trajao više od dva sata, predstavnici Zajedničkog veća opština detaljno su upoznali ministra i njegove saradnike sa aktuelnom društveno-političkom situacijom Srba na istoku Republike Hrvatske kao i mnogobrojnim problemima sa kojima se susreću u svom svakodnevnom životu, radu i delovanju, ali i sa svim aspektima rada, organizacijom i načinom rada ove institucije. Osnovni cilj jučerašnjeg sastanka bio je predstaviti potrebe srpske zajednice na području delovanja ZVO-a kada je u pitanju domen kulture, očuvanje kulturne autonomije srpskog naroda na području Vukovarsko-sremske i Osječko-baranjske županije, zaštita materijalne i nematerijalne kulturne baštine, a kada je reč o medijima i in..
Sedmi Kongres Srpskog privrednog društva „Privrednik“ i panel-diskusija pod nazivom „Mladi između ‘mi’ i ‘oni’“ koji su održani 15. decembra u Srpskoj pravoslavnoj opštoj gimnaziji „Kantakuzina Katarina Branković“ u Zagrebu bila je prilika da porazgovaramo s jednim od učesnika panel-diskusije profesorom na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu Dejanom Jovićem. ‘Mi’ i ‘oni’. Da li to znači Srbi iz Hrvatske i Srbi iz Srbije, Srbi iz Hrvatske i Hrvati iz Hrvatske ili je ipak to neka razlika među generacijama? Kako gledate na to? Svako od nas se nalazi u različitim grupama koje pokušavaju stvoriti što više sličnosti i koje imaju potrebu da se stalno razlikuju od drugih kako bi uspostavile sebe, da bi se napravila neka granica između ‘nas’ i drugih. U raznim životnim ulogama nalazimo se kao pripadnici različitih zajednica. Na primer, ovde su dve dominatne zajednice. Jedna je ‘mi’ i ‘oni’ u smislu generacija. Tu se sad već radi o generaciji koja nema iskustvo ni Jugoslavije, ni rata, ni soc..
Značajni deo srpske istorije prikazan je u ovoj zanimljivoj predstavi o istorijskim dešavanjima u periodu vlasti srednjovekovne dinastije Nemanjića. Priča je smeštena u poslednju deceniju dvanaestog veka i dočarava pitanja podele carstva i sloge među trojicom braće Nemanjića, njihovo odrastanje, sazrevanje i strahovi. Priču o podeli Srbije, sukobima među najbližima, o ljubavi prema roditeljima i Bogu napisao je i režirao Lazar Dubovac koji u predstavi glumi Rastka. – Kao što se knez Lazar dva veka posle Rastka pitao da li je važnije zemaljsko ili nebesko carstvo, mislim da se to isto pitao i Rastko i zato je odlučio da ode u manastir. Pored bogatstva i svega što su Nemanjići imali on je poželeo da potraži jedno drugo bogatstvo, a to je ono što nosimo u duši. Proveo sam neko vreme na Svetoj Gori i upoznao monahe i pošto sam prošao stazama svetog Save zapitao sam se kako je njemu bilo kada je tu došao sa 15 godina. Ja sada ne mogu da zamislim ni jednog klinca da se odluči da napusti mob..
U Domu kulture u Dalju načelnik opštine Jugoslav Vesić prisutnim meštanima i brojnim gostima, predstavio je svojevrsni godišnji izveštaj. Prezentacija je i ove godine obuhvatila mnogo toga, od realizovanih projekata do novih ciljeva i planova. Za ovu lokalnu samoupravu na istoku Hrvatske bila je ovo veoma uspešna godina. – Opština Erdut je ponovo bila jedno veliko gradilište na kom smo realizovali velike projekte. Možda je najbitniji projekat vodosnabdevanja, u sklopu koga smo, nakon što smo dobili dozvole za radove, uspešno pustili sve objekte u funkciju. Ovom investicijom u vrednosti od 23 miliona kuna rešen je problem vodosnabdevanja područja cele opštine. Značajan je i projekat reciklažnog dvorišta koje smo izgradili u veoma kratkom roku i na veoma kvalitetan način. Možda meni najdraži projekat je proširenje Dečijeg vrtića „Mali princ“ u Dalju. Već duže vreme jedan broj naše dece je na listi čekanja za upis u vrtić i bilo je neophodno povećati kapacitet ove ustanove. Na ovaj način..
Saborski zastupnici nacionalnih manjina Milorad Pupovac i Veljko Kajtazi, predsednik koordinacije židovskih opština Ognjen Kraus i predsednik Saveza antifašističkih boraca i antifašista Franjo Habulin su još pre mesec dana uputili pismo u kojem upozoravaju na širenje i podršku istorijskom revizionizmu u Hrvatskoj. Dopis je poslan na adrese predsednice Kolinde Grabar Kitarović, predsednika Sabora Gordana Jandrokovića, premijera Andreja Plenkovića i glavnog državnog tužioca Dražena Jelenića, ali nikakav odgovor do danas nije stigao. U dopisu se ističe zabrinutost zbog sve brojnijeg i raširenijeg vređanja sećanja na žrtve NDH i poziva odgovorne da osude takve događaje umesto da šalju svoje predstavnike na njih. – Tražimo da u skladu s Ustavom i zakonom Republika Hrvatska odlučno i bezrezervno osudi i suzbije širenje mržnje prema pripadnicima naroda žrtava i antifašistima, kao i širenje neistina o zločinačkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj sazdanoj na rasnim zakonima. Način na koji se prema..
Vrlika je danas grad u kojem život nestaje. Srbi, rasejani olujnim vetrovima, odavno više nisu u ovom gradu faktor koji se za nešto pita, koji nešto odlučuje. Od većine postali su manjina koja je skoro iščezla. Sa Srbima nestaje i Hrvata. Svi oni koji pamte više od pola veka, svedoče o tome kako je Vrlika nekad bila puna života, a danas je sablasno pusta. Ipak, jubilej kojim je obeleženo četiri veka postojanja pravoslavnog hrama Svetog Nikole u Vrlici sabrao je u ovaj gradić mnoštvo njegovih nekadašnjih stanovnika i njihovih potomaka, koji su došli, na dan ili dva, da se prisete davno prohujalih dana, dragih ljudi, ali i da obiđu groblja na kojima počivaju njihovi dedovi i pradedovi. Učinilo se, bar na tren, da u ovom gradiću ima i da će biti života. Hram u godini jubileja izgleda kao nov Pravoslavni hram, posvećen Prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja, sagrađen je davne 1618. godine. Zvonik impozantnih dimenzija sagrađen je 1801. godine, nepuna dva veka kasnije zalaganjem dragovićkog ..
O Slavku Vojvodiću iz Silaša pisali smo u našim novinama, sada već davne, 2009. godine. Rođen je u Benkovcu 1944. pred kraj Drugog svetskog rata, a u Silaš je doselio nakon njega 1947. godine i tu je i ostao. I te 2009. godine bilo je čudno da neko u njegovim godinama, a tada je imao 65, istrčava kilometarske deonice i učestvuje na polumaratonima i maratonima, ali saznanje da on i danas trči i to s još većim žarom je prosto neverovatno. Gotovo deset godina stariji čika Žućo, kako ga zovu njegovi sumeštani, svakodnevno trenira i pretrčava bar deset kilometara. – Ima već sedam godina kako sam ponovo počeo da trčim. Osetio sam nekakav nalet snage, energije i volje tako da sam u tih sedam godina istrčao pedesetak polumaratona i jedan maraton. Na devedeset odsto tih trka osvojio sam prvo mesto ili sam bio među prvima. Trčao sam na polumaratonima u Somboru, Paliću, Apatinu, Osijeku, na baranjskom polumaratonu, banjalučkom, u Našicama i Beogradu. Ja bez trčanja jednostavno ne mogu da živim. ..

Obeležena godišnjica Desanta na Dunavu

U organizaciji Zajednice udruženja antifašističkih boraca i antifašista Vukovarsko-sremske županije i Udruženja antifašističkih boraca i antifašista grada Vukovara, obeležena je godišnjica Desanta na Dunavu. Jake oružane borbe vođene su pre 74 godina za oslobođenje Vukovara od fašističkih okupatora. Prvi pokušaj, u noći između 7. i 8. decembra, bio je bezuspešan. Jedinice Pete vojvođanske brigade Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i jedinice Crvene armije pokušale su da izvrše deblokadu Vukovara, kako bi okončale operaciju proboja Sremskog fronta. – U tom periodu vođene su veoma žestoke borbe na ovim prostorima, a trajale su dva dana i tri noći. Postavljen je mostobran dužine od tri kilometra. Inače, zbog nepristupačnog terena taj mostobran je bio plitke formacije od oko 300 metara. Nisu se mogle pridružiti jedinice koje su bile na istočnom delu Sremskog fronta, a bila je takva namera, tako da se mostobran nije mogao održati duže od 9. na 10. decembra 1944. godine i jedinice mora..
Zagreb, 06.11. – Predsednica Republike Hrvatske Kolinda Grabar–Kitarović i savetnik predsednice za unutrašnju politiku Mate Radeljić primili su delegaciju Zajedničkog veća opština koju su činili predsednik ZVO-a Srđan Jeremić, zamenik župana Vukovarsko–sremske županije Đorđe Ćurčić, zamenik župana Osječko–baranjske županije Radomir Čvarković te predsednik odbora za ljudska prava ZVO-a Jovan Vlaović. Delegacija ZVO-a je izrazila zabrinutost zbog rasta govora mržnje i izraza netolerancije prema Srbima, kao i zbog nepotpunog sprovođenja zakona kojima se regulišu prava nacionalnih manjina. Takođe, izneseno je viđenje položaja srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj, posebno na područjima obuhvaćenim mirnom reintegracijom, pre svega misleći na probleme zapošljavanja, prenosa osnivačkih prava na opštine i manjka investicija na ovim područjima. Predsednicu je zanimala celokupna problematika srpske zajednice u Hrvatskoj kao što su Ustavni zakon o pravima nacionalnih manjina, zapošljavanje, ob..