Dani hleba obično se održavaju krajem oktobra, a povezani su sa Svetskim danom hrane kako bi se podigla svest o važnosti zdrave prehrane, ekološke proizvodnje i očuvanja biološke raznovrsnosti. Tada deca, učenici i njihovi vaspitači i nastavnici u prostorijama škola postavljaju izložbe plodova zemlje svog zavičaja, hleba i drugih proizvoda, različitog semenja, ali i alata koji su se koristili u preradi žitarica.
Kuvaricom protiv zaborava
Učenici Osnovne škole u Trpinji Dane hleba obeležili su 19. oktobra i to na zaista specifičan način. Naime, pre pet godina nastavnica Anđelka Parabucki došla je na ideju da deca uz pomoć svojih roditelja i baka sakupljaju recepte starih jela koja su se pripremala u njihovom selu što su đaci s oduševljenjem prihvatili. Tako je nastala i kuvarica sa receptima tih tradicionalnih jela koja je i objavljena u tiražu od 200 primeraka.
– Nekad sam i sama poželela da pripremim jelo po nekom starom receptu ili moje ili nekih drugih baka. Trpinja uglavnom ima s..
Poslednja u nizu konferencija sa takvom tematikom održana je 14. januara, slučajno ili namerno baš na prvi dan Pravoslavne nove godine. Naravno da Ivan Penava tim povodom nije Srbima i svim pravoslavcima koji novu godinu slave po julijanskom kalendaru istu i čestitao, ali je zato umesto čestitke imao, barem u najavi, mnogo toga da kaže o kontinuitetu velikosrpske politike u Vukovaru.
Ova krilatica o velikosrpskoj politici, velikosrpskim stavovima i o mnogo čemu velikosrpskom poznata je i prisutna floskula u hrvatskoj javnosti koja je često u upotrebi kada se treba obračunati sa Srbima. Nije Penava tom krilaticom izmislio ništa novo kao što ništa novo i pametno nije rekao ni na pomenutoj konferenciji.
Naime, potrudio se Ivan Penava da novinarima predstavi sve one segmente velikosrpske politike u poslednjih nekoliko godina koji su za njega i njegove satrape vidljivi na svakom koraku. Potrudio se gradonačelnik da na najbolji način, korak po korak, uvek vadeći keca iz rukava, raskrinka v..
Ovaj mali jubilej obeležen je 23. novembra u parohijskom domu u Mirkovcima, vinkovačkom prigradskom naselju iz kojeg je i najveći broj članova Veća te najveći broj od ukupnog broja Srba u Vinkovcima kojih prema popisu iz 2011. godine ima 1.718 odnosno 4,87 odsto.
– Odlučili smo da se danas malo okupimo i skromno proslavimo 15 godina od osnivanja našeg Veća. Bilo je ranijih godina puno problema u našem radu i funkcionisanju, ali stvari sada idu nabolje. Nagodinu ćemo najverovatnije uzeti i slavu pa ćemo imati jedan dan u godini kada ćemo se okupljati i moći da pozovemo ljude i sve naše prijatelje – rekao nam je predsednik VSNM-a grada Vinkovaca Vladimir Miškić.
Veće se, prema rečima predsednika, ne može pohvaliti sa velikim brojem aktivnosti u prethodnom periodu, a funkcionisanje i rad samog veća najviše zavisi od finansija. Grad Vinkovci dužan je prema zakonu da finansira rad manjinskih veća, ali je to finansiranje u prošlim godinama bilo dosta otežano.
– Od poslednjih lokalnih izbo..
„Vukovar i okolina u Velikom ratu“ naziv je izložbe otvorene juče u sali Srpskog kulturnog centra u Vukovaru. Izložba, na tehnički skroman, ali sadržajno veoma dobar način, govori o okolnostima, događajima, položaju i životu Srba u ovom delu tadašnje Habsburške monarhije u periodu između 1914. i 1918. godine.
Iako se o Velikom ratu danas zna mnogo više istorija se uopšte gledano malo bavila životom Srba na ovom prostoru tog vremena.
– Ova izložba je pripremljena u cilju promovisanja naučnog skupa koji nam sledi sutra jer smo smatrali da i na ovom našem prostoru ima stvari koje vredi pokazati. Između ostalog, tu je možda i najvrednija priča o Drvenom Beču, odnosno velikoj austrougarskoj vojnoj bolnici u Bršadinu. Priča je samim tim vrednija s obzirom da će na ovaj skup uglavnom doći istoričari iz Srbije koji sa zbivanjima toga vremena u ovom kraju nisu bili toliko upoznati. Ovo je možda najbolji način, kroz slike i dokumente, da steknu uvid u život u Vukovaru i okolini tih ratnih godi..
Svečanoj sednici VSNM opštine Darda prethodila je sveta arhijerejska liturgija u pravoslavnoj crkvi Sv. Arhanđela Mihaila koju je služio protojerej Đorđe Kovačević, a liturgiji je prisustvovao i protojerej-stavrofor u penziji Mihajlo Marijanac. Nakon liturgije članovi Veća, Crkvene opštine, meštani Darde i gosti iz baranjskih mesta okupili su se u prostoru crkvenog doma, a u ime domaćina prisutne je pozdravio zamenik župana Osječko-baranjske županije Radomir Čvarković.
– Voleli bi da nas je večeras više, ali nažalost, iako nije ni red ni vreme, sve nas je manje, sve je manje domaćina kako ovde u Dardi tako i u čitavoj Baranji i u ovom delu Republike Hrvatske. Mi se u Veću trudimo, i trudićemo se, da se uz pomoć naše opštine, borimo i izborimo za opstanak i ostanak svih naših meštana – rekao je izmeđuostalog Radomir Čvarković.
Načelnik opštine Darda Anto Vukoje je, kao i svake godine, prisustvovao svečanoj sednici čime je po ko zna koji put pokazao da zajednički život i dobri međuljud..
Projekat je deo „Intereg“ IPA programa prekogranične saradnje Hrvatska – Srbija od 2014. do 2020.godine, a rezultat VISITUS-a je nova turistička ponuda. Stvoren je ambijent prilagođen ciljnoj grupi turista koja podrazumeva primenu savremenih rešenja i ICT tehnologije.
Nakon što je grad Sombor 2017. godine pokrenuo projekat, opština Erdut i Institut ekonomskih nauka iz Beograda kao projektni partner zajedno su krenuli u realizaciju aktivnosti u sklopu VISITUS-a.
Tako je stvorena prva inovativna turistička ponuda u Hrvatskoj prilagođena slepim i slabovidnim osobama. Završna konferencija projekta održana je 8. februara u Dalju gde su predstavljeni rezultati i aktivnosti ovog projekta.
– Puno smo toga realizovali od 2017. godine pa do danas. Uspostavili smo saradnju kroz brojne sastanake sa udruženjima slepih i slabovidnih osoba, turističkim zajednicama i agencijama s ciljem prilagođavanja programa turističke ponude ciljnoj grupi turista. Izrađen je dokumenat mapiranja turističke ponude..
Predsednik Samostalne demokratske srpske i Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac značajna je osoba u hrvatskoj politici već duži niz godina, a kada je u pitanju politika Srba u Hrvatskoj, danas je svakako najznačajnija osoba. Istovremeno je i jedna od najnapadanijih i najosporavanijih ličnosti u Hrvatskoj. Sa njim smo razgovarali o svim aktuelnim temama.
SDSS već duže vreme podržava vladu i čini saborsku većinu. Kako ste zadovoljni dinamikom rešavanja manjinskih pitanja i pre svega realizacijom Operativnog programa za nacionalne manjine?
– Što se tiče Operativnog programa većina nas, ne samo u SDSS-u, nego i drugih zastupnika manjina, nije zadovoljna time kako se on realizuje. Nismo zadovoljni ni dinamikom ni obimom rešavanja tih pitanja. Najveći deo tih pitanja nije rešen i o tome je bilo nekoliko sastanaka, a tome je bilo reči i nedavno u Saboru gde je Furio Radin u ime svih nas izrazio nezadovoljstvo. SDSS ima nekoliko prioriteta. To je pitanje registracije naših škola u istočnoj ..
Smotra srpskog folklora Slavonije, Baranje i zapadnog Srema okupila je 24. novembra u Vukovaru blizu tri stotine učesnika, članova četrnaest srpskih kulturno-umetničkih društava sa istoka Hrvatske. Zajedničko veće opština devetu godinu zaredom organizuje ovu najmasovniju folklornu manifestaciju čiji je cilj negovanje narodnog stvaralaštva srpskog naroda veoma značajnog za očuvanje nacionalnog identiteta Srba u Hrvatskoj.
– Kulturno-umetnička društva sa područja delovanja Zajedničkog veća opština u Vukovarsko-sremskoj i Osječko-baranjskoj županiji su organizacije koje nose kulturni amaterizam našeg naroda na ovom području i sigurno su jedni od važnih ključeva za očuvanje elemenata kulturnog identiteta koji je sastavni deo nacionalnog identiteta našeg naroda. Zato ZVO pomaže rad svih kulturno-umetničkih društava na našem području. Sledeće godine je deseta jubilarna Smotra srpskog folklora Slavonije, Baranje i zapadnog Srema kada očekujemo još više učesnika, jer veoma smo ponosni na kval..
Modernizacijom života gube se mnogi stari običaji i poslovi, a savremeni tokovi utiču i na seoske sredine u kojima ipak još uvek mogu da se pronađu obeležja tradicionalnog života. Priprema hrane u selima oduvek se obavljala u domaćinstvima, svinjokolje su bile redovan posao kojim se obezbeđivala hrana za celu godinu. Danas je sve manje domaćinstava koja uzgajaju svinje, pa i svinjokolje postaju retkost.
U nedelju 3. februara u organizaciji Lovačkog društva Borovo održana je prva Kobasicijada. Osim druženja i prikaza tradicionalne proizvodnje mesnih prerađevina ova je manifestacija imala i takmičarski karakter. Tročlani žiri, koji su činili mesari Živojin Bođirković, Rajko Jeremić i Mile Mitić ocenio je 23 uzorka osušenih kobasica.
– Moglo je biti i bolje jer uzorci nisu dovoljno suvi, odnosno dosta je donešenih kobasica bilo sirovo. Ocenjivali smo izgled odnosno boju i okus. Po tome su se i izdvojila prva tri mesta, dovoljno osušene kobasice i solidan ukus izdvojio ih je od ostalih –..
Program je počeo projekcijom kraćeg filma o bjelobrdskoj pudarini, nastavljen humorističnim pričama i igrokazom te proglašenjem najboljih vina, a završen druženjem koje je trajalo do kasnih sati. Od prošle godine domaćini su u program uveli i predstavljanje gostiju, odnosno okolnih mesta sa kojima imaju najbolju saradnju kad je u pitanju ova manifestacija, ali i sama potrošnja vina.
– Prošle godine su nam Pačetinci bili specijalni gosti kao proba, videli smo da to ima efekta, a ove godine tu privilegiju imaju naši prijatelji iz Trpinje. Važno je napomenuti da smo kroz ovu manifestaciju za pet godina napravili veliki pomak u kvalitetu našeg vina. Mi ne želimo da budemo industrijalci, nećemo da pravimo deset hiljada flaša, ali hoćemo pet, šest stotina domaćeg bjelobrdskog vina, da podignemo na jedan zavidan i kvalitetan nivo da možemo počastiti naše prijatelje i drugove. Broj čokota iz godine u godinu se povećava, a ove godine imamo po prvi put i dva mlada vina, to su bela tamjanika i c..