Pre tačno 170 godina u Osijeku je pokrenuto srpsko pevačko društvo „Gusle“ kao jedno od prvih pevačkih društava na području istočne Slavonije. Ovo društvo bilo je i jedno od mnogih srpskih društava u gradu na Dravi koji su zajedno sa drugim narodima, Nemcima, Mađarima, Jevrejima i Hrvatima stvarali grad prepoznatljiv po svojoj multikulturalnosti i građanskom društvu. Povodom godišnjice od osnivanja ovog pevačkog društva, ali i u čast svim onim Srbima koji su oblikovali ovaj grad Zoran Mišković (27) napisao je knjigu „Srpska kulturna, sportska i zanatlijska društva u Osijeku“.
Izdavač ove monografije je KNC „Milutin Milanković“ iz Dalja, a prvu promociju knjiga je imala 20. septembra u Kulturnom centru u Osijeku. Zoran Mišković inače je unuk čepinskog prote Lazara Miškovića, a sin doktora Milorada Miškovića, dugogodišnjeg aktiviste srpskih organizacija u Osijeku i istoričar Srba u ovom gradu. Zoran je krenuo njegovim putem i što se tiče medicine i što se tiče hronike osječkih Srba kroz..
Na samom severu istarskog poluostrva nalazi se grad Umag, popularna turistička destinacija. Zbog velikih poslovnih mogućnosti, u samim začecima razvoja jugoslovenskog turizma ovo mesto je doživelo veliki procvat, kako ekonomski, tako i demografski. Među ondašnjim doseljenicima, našao se i veliki broj Srba koji je u ovaj gradić doselio iz svih delova tadašnje SFRJ.
Prema popisu stanovništva iz 2011. godine u ovom gradu živi 13.467 stanovnika, od toga se njih 590 izjasnilo kao Srbi. Umaški Srbi uglavnom se okupljaju u lokalnom pododboru Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“.
– Imamo nameru da rad Prosvjete podignemo na veći nivo i omasovimo članstvo i krug delatnosti. Nedavno smo učestvovali na Danima nacionalnih manjina grada Umaga, a uz male improvizacije uspeli smo da sklopimo svoj sadržaj. Osim u kulturno-umetničkom programu, učestvovali smo i u sportskom delu manifestacije pa smo napravili i ekipu u malom fudbalu. Pripadnici srpske zajednice u Umagu su uglavnom neupadljivi i dista..
Opština Negoslavci odlučila je da svojim osnovcima pomogne i u kupovini obuće pa je dogovorena poslovna saradnja sa Kombinatom Borovo d.d. Ugovor su u opštinskim prostorijama potpisali su danas načelnik opštine Negoslavci Dušan Jeckov i predstavnik Borova Ivan Bakalar.
– Želja nam je bila da ovim ugovorom pomognemo opremanje svih učenika naše osnovne škole potrebnom obućom. Školska godina je već počela i mi nismo hteli da utičemo na njihovu mogućnost izbora, dakle u Borovu mogu da kupe obuću kakva njima treba. Vaučeri su u vrednosti od 200 kuna i roditelji će sami odlučiti šta svojoj deci za taj iznos žele da kupe. Bonove mogu da iskoriste u prodavnici Borova do 30. juna sledeće godine.
Ovom saradnjom Opština Negoslavci pomaže i Kombinatu Borovo jer će na njegov račun nakon potpisanog ugovora biti prebačen iznos od 16.000 kuna. Kako je istakao i sam načelnik Dušan Jeckov u tome ima i nekakve simbolike jer je u zlatno doba Kombinata u njemu radio i veliki broj meštana Negoslavaca.
U ..
U skladu sa Zakonom o nauci i obrazovanju za osnovne i srednje škole, na istoku Republike Hrvatske postoje osnovne škole u kojima se celokupna nastava odvija na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu. Postoji problem, te škole nisu registrovane kao manjinske škole, što nije u skladu sa navedenim zakonom.
S tim u vezi, danas je na sednici Hrvatskog Sabora Dragana Jeckov upitala ministra nauke i obrazovanja Radovana Fuksa šta planira preduzeti kako bi se taj problem rešio.
– Naravno da pozdravljam činjenicu da su druge nacionalne manjine svoje škole bez problema uspele da registruju kao manjinske, međutim, spomenuću da se kao najčešće opravdanje za neregistrovanje manjinskih škola srpske nacionalne manjine ističe činjenica da se kod drugih nacionalnih manjina radi o stečenim pravima, što u primeru srpske zajednice navodno ne postoji, iako svi pozitivni propisi Republike Hrvatske garantuju ravnopravnost svih nacionalnih manjina – rekla je Draga Jeckov okupljenim saborskim zastupnicima.
Mini..
Organizator komemoracije bilo je Veće srpske nacionalne manjine opštine Borovo koje gotovo od svog osnivanja organizuje ovaj parastos svake godine 15. septembra, na dan kada je najviše meštana Borova stradalo tokom proteklog rata.
– Vreme prolazi, svet se menja, a mi smo ostali zaleđeni u devedesetim godinama prošlog veka. Ništa ne može nadoknaditi gubitak bližnjih, sećanja na teške trenutke uvek su sveža. Zato je potrebno da imamo razumevanja za porodice žrtava, da ih vidimo, čujemo i da im pomognemo koliko je u našim mogućnostima. Nažalost, još uvek je srpska zajednica kolektivni krivac za raspad Jugoslavije, a civilne žrtve srpske nacionalnosti ne postoje. Naši životi, bez obzira na godine, spol kao i naša imovina su tretirani kao legitimni vojni ciljevi, civili su proterivani, imovina pljačkana i paljena. Nikad nismo čuli šta je preduzela mlada hrvatska država da zaštiti hrvatske državljane srpske nacionalnosti. Živimo i dalje sa nadom da će se savremeno hrvatsko društvo oslobodit..
Dvorište rodne kuće pokojnog daljskog književnika Đorđa Ocića poslužilo je kao bina za izvođenje monodrame „Pu, spas za sve nas“ glumice Jelene Puzić. Pre samog početka predstave publika je ispunila široki dvorišni prostor tipičan za ovaj kraj, a organizatori su zbog velikog odziva publike, uz sve propisane mere predostrožnosti, morali da obezbede i više stolica nego što je bilo predviđeno.
– Ova predstava je odabrana zato što je snažna i do sada nije izvođena u Hrvatskoj. Nastala je pre filma „Dnevnik Diane Budisavljević“ koji je mnoge stvari ovde pokrenuo i inicirao da ta humana žena uđe i u školske udžbenike, ali pre svega zato što je priča značajna i govori o večitoj temi, o borbi dobra i zla. Takođe, iz ove kuće je moj otac, po kome je udruženje i ponelo ime, odveden u ustaški sabirni centar. Najvećih organizacionih problema bilo je oko prelaska granice, međutim zahvalna sam učesnicima što ni u jednom trenutku nisu doveli u pitanje da li će moći da dođu. Što se tiče odziva, ovde ..
U Bijelom Brdu je u subotu 12. septembra obeleženo dve decenije rada pododbora Srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ i Srpskog kulturno-umetničkog društva „Jovan Jovanović Zmaj“. Tim povodom održan je program na kom je predstavljena monografija ova dva društva te postavljena izložba fotografija sa poslednjih 9 pudarina na kojoj su posetioci mogli videti kako se razvijala jedna od najvećih manifestacija u ovom mestu koju krasi međunarodni karakter.
– Ovo je malo drugačiji program, drugačiji i ritam i ton. Inače poslednjih devet godina ovaj vikend održavamo „Bjelobrdsku pudarinu“, odlazimo u vinograd i družimo se u etno kući. Ove godine smo zbog epidemiološke situacije to promenili i organizovali izložbu fotografija i ovaj program povodom 20 godina rada SKD „Prosvjete“ pododbora Bijelo Brdo i SKUD-a „Jovan Jovanović Zmaj“. Inače to je bilo planirano za 21. mart, ali je odgođeno zbog Korone. Podelićemo zahvalnice i povelje našim članovima i saradnicima – rekao je predsednik bjelobrdskog ..
„Od kolevke pa do groba najlepše je đačko doba”, kažu stihovi čuvene srpske pesnikinje Desanke Maksimović, a da je zaista tako svedoči i prva generacija Boboćana koju je odškolovala učiteljica Savka Stojaković. U želji da joj se još jednom oduže za svu dobrotu koju im je pružila njeni bivši đaci okupili su se da zajedno proslave njen 80. rođendan.
Sve je bilo kako treba, došli su svi koji su mogli, ispekli joj njenu omiljenu „Vasinu tortu” i ukrasili je svećicama sa brojem 80 koje je teta Savka s osmehom na licu ugasila. Poslali su joj i frizerku da na zajedničkoj slici njihova učiteljica bude lepa.
Učiteljica Savka rođena je 1940. godine u Bršadinu, a u Bobotu je došla prvog septembarskog dana 1960. godine i taj dan pamti i danas.
– Sa svim generacijama bilo mi je lepo, ali ova prva ostala mi je u posebnom sećanju, bila su to dobra deca. Pamtim ih zato što su me slušali. Za razliku od današnjeg vremena onda se još moglo primeniti i neke oštrije disciplinske mere, ali to su bila pos..
Od rane mladosti Dejana Ocić bavi se knjigom koju je zavolela prvo kao čitalac, potom kao kći pisca, da bi kasnije i sama učestvovala u njenom nastajanju. Urednik je za leksikografiju i za srednjoškolske udžbenike filozofije u beogradskom Zavodu za udžbenike, nacionalnoj izdavačkoj kući. Osim učešća u izradi enciklopedija, bavi se i njihovom teorijom. Smatra da je knjiga ključ opstanka jednog naroda. Povod za razgovor s njom je organizacija drame koja je inspirisana upravo jednom značajnom knjigom. Reč je o monodrami Jelene Puzić „Pu, spas za sve nas“, kreiranoj po motivima dnevnika mnogima tek od nedavno poznate heroine Diane Budisavljević.
Dugo se bavite kulturnom i prosvetnom delatnošću, uređujete i priređujete knjige, ali i sami pišete. Knjige su Vam u rukama takoreći celoga života. Šta vas toliko strasno veže za knjige i pisanu reč?
– Verovatno to što sam s njima odrastala, ali ponajviše što sam u njima vremenom prepoznala taj tihi ali uporni otpor prolaznosti vremena. Knjiga na..
U tri škole na području grada Vukovara u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu upisano je ukupno 39 prvaka. Njih sedam stiglo je u Osnovnu školu „Dragutin Tadijanović“, što je u odnosu na prošlu godinu kada je ovde bilo pet prvačića malo, ali neznatno povećanje.
Mali broj učenika u ovom slučaju znači i prednost jer deca nisu u obavezi da nose maske tokom nastavnog procesa. Prvog dana škole poštovane su sve mere Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo, a fizička distanca i merenje temperature na ulazu u školu nešto je što je do sada nezabeleženo, a što je ovim prvacima obeležilo prvi školski dan.
– U ovoj školi radim od početka svog radnog veka i pamtim kada smo upisivali četiri do pet paralelki sa po 32 đaka i logično je da ne mogu biti zadovoljna sa današnjim brojem dece. Pripremljeni smo za novi sistem nastave i ja bih želela da on ostane ovakav kao na početku, ali to ne zavisi od nas nego od moguće pojave pozitivnih osoba na virus bilo među zaposlenima, bilo me..