Prema za sada nezvaničnim informacijama, najmanje osam meštana Negoslavaca jutros je ili privedeno na policijsko saslušanje ili uhapšeno. Ove osobe dovode se u vezu sa ratnim zločinima koji su se 1991. godine dogodili na širem području Vukovara. Da je do određenih hapšenja zaista došlo potvrdili su nam iz Policijske uprave Vukovarsko-sremske, međutim još uvek se čeka na zvanično saopštenje.
Vest o hapšenju osam Negoslavčana potvrdio nam je i načelnik istoimene opštine Dušan Jeckov. On navodi i da su, prema njegovim saznanjima, svi uhapšeni 1991. godine bili zaposleni u poljoprivrednom kombinatu Vupik, a neki od njih i danas tamo rade.
– Kao čovek izražavam razočarenje jer je od rata prošlo 30 godina pa se naprosto pitam kada će ovome doći kraj. Zbog činjenice da su svi uhapšeni radili u Vupiku nema sumnje da ih se želi povezati sa događajima na Ovčari. To što je neko tamo radio ili bio mobilisan ne znači da je počinio ratni zločin. Nadam se da će to istraga i potvrditi kada su u pita..
Starešina hrama jerej Vukašin Cvetojević zatekao je jutros provaljenu crkvu na kojoj su bila razvaljena vrata. Nepoznati počinilac ili više njih ukrali su iz crkve zlatni nakit koji su vernici ostavljali kao prilog na ikonu Svete Petke. Osim obijene crkve, provalnik je razbio i staklo na suvenirnici koja se nalazi odmah pored hrama odakle je pokušao da odnese deo suvenira.
Sveštenik je odmah pozvao policiju koja je izvršila uviđaj, a na terenu su pronađene i dve cigle koje ukazuju na to da se provalnik sa njima služio kako bi razbio staklo na suvenirnici. Staklo sa ikone nije razbijeno, nego skinuto, ali je polomljen drveni Časni krst koji je na ikoni stajao.
Tek nakon što uviđaj bude završen biće poznato šta je sve odnešeno iz crkve i suvenirnice i kolika je ukupna materijalna šteta.
Razbijeno staklo na suvenirnici crkve
„Molimo se Gospodu da oprosti grešniku“
O događaju su se oglasili i sa Fejsbuk stranice posvećenoj crkvi na Dobroj vodi.
– U vremenu smo Velikoga posta, vremenu k..
U Vukovaru su danas održani parstos i komemorativna sednica za sve žrtve stradale tokom i neposredno nakon vojno-policijske akcije „Oluja“. U sabornom hramu Svetog oca Nikolaja parastos je služio episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim uz sasluženje sveštenstva eparhije.
– Ove godine smo se okupili da se setimo svih nevino postradalih žrtava u poslednjem pogromu srpskoga naroda. Kao crkva i narod molimo se za duše naših sunarodnjaka koji su stradali, a svakako da se molimo i za sve one koji su počinili taj zločin i nadamo se da će Gospod dati da se takva dela i događaji više nikada ne ponavljaju- izjavio je vladika Heruvim.
Na komemorativnoj sednici pročitana je 12. Izjava sećanja SNV-a
Bilo je ovo prvi put da se u Vukovaru služi parastos za žrtve iz 1995. godine. Veće srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije i Zajedničko veće opština pozvali su građane da povodom 24. godišnjice „Oluje“ dostojanstveno i u skladu sa pravoslavnim običajima odaju pomen ubijenim sunarodnja..
U dvorištu crkve Svetih apostola Petra i Pavla u Slatini krajem aprila započela je izgradnja Srpskog kulturnog centra. Radi se o višenamenskom objektu koji će, pored velike i male sale imati i kancelarije Srpske pravoslavne crkve, srpskog manjinskog veća i drugih srpskih institucija, a određen je i prostor za biblioteku.
Ideja o izgradnji Srpskog kulturnog centra u Slatini stara je desetak godina. Sve je pokrenuo Petar Kavgić, jedan od članova Veća srpske nacionalne manjine grada Slatine koji je predložio da Centar bude izgrađen u crkvenom dvorištu.
– Pre desetak godina na vlasti su, i u crkvenim i u svetovnim strukturama, bili neki drugi ljudi pa ideja tada nije pala na plodno tlo. Nije se moglo, nije bilo sredstava, ali nije bilo ni volje. Kada je ustoličen vladika slavonski Jovan, koji je crkvu mnogo više otvorio prema narodu i ovu ideju sa oduševljenjem prihvatio, on je velikodušno ustupio prostor za izgradnju SKC-a, jer ovo je crkvena zemlja, crkveno vlasništvo. Sticajem okolnos..
Koliko god da se trudimo ne obazirati na komentare u medijima, oni su ipak povratna informacija konzumenata i svojevrsni glas naroda. Jasno je da komentari ne ispoljavaju stav autora članaka, ali mnogi ljudi radije čitaju komentare, nego sam tekst. Koliko su pojavom novih tehnologija komentari postali uticajni govore i podaci da su neki ljudi zakonski gonjeni zbog svojih komentara kao i objava na društvenim mrežama.
Zbog čitanosti, lajkova i broja klikova, kvalitet tekstova je opao. Zbog toga mediji sadržaj kreiraju prema ponašanju čitalaca. Često su teme u hrvatskim medijima vezane za Srbiju i Srbe. I uglavnom su komentari na takve objave sličnoga sadržaja, kao na primer „Da li vi živite u Srbiji ili u Hrvatskoj?“, „šta nas briga za Smrdiju?“, „zašto stalne pišete o Srbiji?“ i slično. Odgovor na pitanje zašto hrvatski mediji često pišu o Srbiji i Srbima je upravo na tragu činjenica da takve teme donose mnogo komentara, uglavnom negativnih, pa makar članak bio pozitivan ili neutralan...
Da se odmah razumemo nije to ništa neočekivano, jer za neke u Hrvatskoj i samo pominjanje Srba predstavlja crvenu krpu na koju se besomučno zaleću. Takvo ponašanje je i najbolji odraz stanja kada su u pitanju ljudska i manjinska prava preostalih Srba u Hrvatskoj.
Da je drugačije, kandidovanje srpske liste za evropske izbore bilo bi u medijima pomenuto u sasvim drugačijem, pozitivnijem kontekstu, u smislu potpune integracije Srba u pravila političke igre i u Hrvatskoj i u Evropi, a ne ovako, silom ekstremističkih poruka i govorom mržnje. Neverovatno je koliko je besa izazvalo jedno jednostavno pitanje „Znate li kako je biti Srbin u Hrvatskoj?“ i kako neko lako dolazi do odgovora i zaključka da je biti Srbin u Hrvatskoj „100 puta bolje nego biti Hrvat“.
Znaju dobro oni koji tako misle da je broj Srba u Hrvatskoj takav da na politiku koja se u Hrvatskoj vodi Srbi imaju mizeran uticaj, ali ne prestaju da govore kako ta nacionalna manjina odlučuje o svemu i kroji kapu svima. Znaju, isto t..
Pri dolasku u Knin, Jeckov je prvo razgovarala sa predstavnicima županijskih i gradskih vlasti iz redova srpske nacionalne manjine. Šimpraga i Džepina preciznije su je upoznali sa položajem i problemima srpske zajednice, kako u ovoj županiji tako i u čitavoj Dalmaciji.
– Zamenik gradonačelnika Knina, Željko Džepina, u kratkom razgovoru upoznao me sa organizovanošću srpske zajednice u ovim krajevima, radu manjinskog Veća, projektima koji se upravo realizuju, ali i planovima za naredni period. Ja mogu samo reći da sam stekla utisak da je naša zajednica dobro organizovana, ne samo u Kninu već i u okolnim mestima, ali svakako da tu ima još dosta prostora da napredujemo. Jako je važno da sve informacije koje dobijemo na terenu stignu do našeg Kluba zastupnika, kako bismo bili bolje upoznati sa problemima i zajedno tražili načine kako da ih rešavamo – rekla je Jeckov.
Najveći problemi saobraćajna izolovanost i nezaposlenost
U nastavku posete Dalmaciji, u manastiru Svete Velikomučenice Nede..
Selo Vraneševci nalazi se u Virovitičko-podravskoj županiji i u sastavu je opštine Čađavica. Do rata su ga većinom naseljavali Srbi kojih je prema popisu iz 1991. godine bilo 69,9 procenata dok je sada mešovito. Selo datira od prve polovine 17. veka i bilo je naseljeno Srbima. Samo ime, pretpostavlja se, dobilo je po jednom kovaču čije prezime je bilo Vranješ i koji je bio njegov prvi stanovnik.
U novije vreme selo je bilo prepoznatljivo po proizvodnji lubenica, ali i po sportu. U Vraneševcu je postojao fudbalski klub koji se zvao „Partizan“ i koji je ostvarivao zapažene rezultate u rangu u kom se takmičio.
Tokom rata devedesetih, deo naroda je otišao u izbeglištvo zbog straha od ratnih sukoba, a deo je ostao. U jednom periodu stanovništvo je bilo u opadanju, a onda je naseljeno hrvatskim življem koje je naseljavalo obližnju pustaru i život u njemu se nastavio. Sada u Vraneševcima živi podjednak broj Hrvata i Srba koji žive u veoma dobrim odnosima, bez ikakvih međusobnih trzavica.
–..
Najlepše stvari u životu ponekad se dogode sasvim slučajno ili ne baš sasvim slučajno, ali u dobroj meri su posledica one stare izreke koja kaže da se treba „naći u pravo vreme na pravom mestu“. Naime, 15. novembra, sada već prošle godine, u Zagrebu je održan okrugli sto pod nazivom „Knjižnica za druge i drugačije“ u organizaciji Hrvatskog knjižničarskog društva, odnosno njegove sekcije za manjinske biblioteke, a domaćin je bila Centralna biblioteka Srba u Hrvatskoj.
Na skupu je prisustvovao i bibliotekar iz OŠ Negoslavci Bojan Lazić koji je tamo bio i jedan od izlagača, ali i jedini predstavnik školskih bibliotekara.
– Jedan od izlagača na skupu bila je i načelnica Odeljenja selektivne nabave Narodne biblioteke Srbije Ivana Nikolić koja je tamo govorila o načinima na koje Narodna biblioteka pomaže ne samo škole u Srbiji nego i školske biblioteke Srba u regionu i dijaspori. Između ostalog pomenula je i kako pomažu jedine tri škole sa nastavom na srpskom jeziku u Hrvatskoj pri čemu je..
Ministarstvo spoljnih poslova Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu je raspisala konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore. Konkursi su otvoreni od 13. marta do 01. aprila 2019. godine.
Sve informacije o konkursima i proceduri prijavljivanja mogu se pronaći na linku http://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/