Zbog epidemije izazvane pojavom koronavirusa sednica je održana mesec dana kasnije nego što je to inače uobičajeno. Nakon utvrđivanja kvoruma i izglasavanja dnevnog reda, predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić izneo je članovima Skupštine sve aktivnosti tokom prethodne godine.
– Ono što je meni zasita drago to je da je Zajedničko veće opština u 2019. godini veoma raznovrsno provodilo brojne programske aktivnosti, ne samo one koje su zacrtane planom i programom rada, nego i više od toga jer su se pojavljivale neke nove aktivnosti i projekti u koje smo ulazili, pa smo na neki način prevazišli granice onoga što smo nameravali da uradimo. U svakom slučaju naš zadatak je ostao nepromenjen, odnosno da radimo na očuvanju prosvetne i kulturne autonomije, da razvijamo izdavaštvo i informisanje na srpskom jeziku i pismu. Kada je u pitanju domen obrazovanja napravili smo velike i značajne iskorake pogotovo što smo uspeli da pomognemo mnogobrojne naše učenike, da im obezbedimo školski ..
Vlada Autonomne pokrajine Vojvodine je i ove godine kroz Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima osigurala sredstva za kupovinu radnih sveski za učenike u Vukovarsko-sremskoj i Osječko-baranjskoj županiji koja pohađaju nastavu po modelu A, kao i za kupovinu školskih torbi za sve prvake koji u narednoj školskoj godini budu odabrali ovakav oblik nastave.
Ugovor o dodeli ovih sredstava su u Novom Sadu potpisali direktor Fonda za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima Duško Ćutilo i predsednik Zajedničkog veća opština iz Vukovara Srđan Jeremić. Ukupan iznos sredstava je 3,4 miliona dinara što će biti dovoljno za navedene potrebe, a taj iznos je duplo veći nego prošle godine kada je Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanim i raseljenim licima takođe sufinansirao kupovinu školskih torbi i radnih sveski.
– Od 2017. godine do danas za ovu svrhu je obezbeđeno 7,4 miliona dinara. Posebno mi je drago što smo u prilici da svake godine izdvojimo sve zna..
Praznik Prenosa moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog, hramovna je slava manastira Orahovica koji se nalazi u samom srcu planine Papuk. S vernim narodom, sveštenstvom, monaštvom, i gostima, svetu arhijerejsku liturgiju služio je Njegovo Preosveštenstvo vladika pakračko-slavonski g. Jovan.
– Sav naš narod koji je ovde i koji je vezan za Orahovicu se ovde okupio posle svega što je prošao u toku ove pandemije. Hvala Bogu evo svi smo tu na broju. Pokazalo se da je crkva Božja pregrmila i to kao što je pregrmila i mnogo gore periode i mnogo gora i teža vremena. Kao što je to lepo rekao i mitropolit Hilarion Volokolamski, drugi čovek ruske crkve posle patrijarha: Ma kakvi virusi, mi smo kao crkva preživeli i Staljina i Hitlera, a da se sada obaziremo na nekakav virus. Strpite se i pretrpite, proći će! I evo, hvala Bogu prolazi. Mi se vraćamo svom životu crkve, vraćamo se bogosluženju, tj. narod se vraća jer se bogosluženje nikada nije ni prekidalo. Narod se u većem broju vraća da proslavimo ..
Obaveštavamo da će Generalni konzulat Republike Srbije od ponedeljka 25.maja do subote 30.maja 2020.godine primati zahteve za upis u birački spisak i zahteve za glasanje u inostranstvu svakog radnog dana od 09:00 do 20:00 časova.
U skladu sa Odlukom Vlade Republike Srbije o prestanku važenja Odluke o zatvaranju svih graničnih prelaza za ulazak u Republiku Srbiju, stvoreni su uslovi za prijem zahteva za vize stranih državljana u svim diplomatsko-konzularnim predstavništvima R. Srbije, uz primenu preventivnih mera ( nošenje maski, držanje odstojanja i zakazivanje termina)
Letnji meseci u kamenjaru Dalmatinske zagore zbog visokih temperatura, velikih suša i manjka vode, znaju biti suroviji no igde. Čobani svoje ovce zato daju na čuvanje u planinu, gde će im uslovi za opstanak biti bolji. Pre toga slede pripreme, šišanje ili striža, kako to ovde kažu. Šišanje ovaca obavlja se, najčešće, jednom godišnje iako retki ovce šišaju dva puta. Zavisno od vremena i temperatura zraka, striža ovaca počinje od sredine aprila i traje sve do početka juna. Iako je, napretkom tehnologije, i ovaj posao mnogima olakšan zbog pojave električnih šišača, u većini dalmatinskih sela on se većinom obavlja starinski ili primitivno, uz posebne ručne makaze.
– Kod nas u selu se striža ovaca još uvek obavlja ručno. U tu svrhu se koriste odgovarajuće makaze, koje se po pravilu posebno prave upravo za strižu ovaca. To su jednostavne makaze sa dve oštrice, koje se spajaju jednom oprugom, pomoću koje se oštrice rastavljaju. Stiskanjem oštrica one se spajaju i na taj način odsecaju deo po..
Pola od iznosa investiranog u Vukovarsko-sremsku županiju dobila je opština Borovo za izgradnju višenamenske multifunkcionalne zgrade, opština Markušica dobila je 200.000 kuna za izdranju javne rasvete, 97.000 dobio je fudbalski klub Vuteks–Sloga iz Vukovara za izgradnju pomoćnog fudbalskog terena, 73.000 kuna Osnovna škola Bobota za rekonstrukciju krova na školskoj dvorani i 30.000 kuna dobio je fudbalski klub Sloga iz Pačetina za izgradnju krova na tribinama stadiona.
Sva ova sredstva utrošena su namenski, jedino je prenamena sredstava izvršena u slučaju škole u Boboti jer je obnova krovne konstrukcije daleko veća investicija, a pomenuta sredstva iskorištena su za kupovinu nameštaja za učionice i kancelarije koji su bili stari nekoliko decenija.
– Srpsko narodno veće sufinansiralo je putem kapitalnih investicija, u okviru raspoloživih sredstava osiguranih u Državnom budžetu Republike Hrvatske za 2019. godinu i projekcijama za 2020. i 2021. godinu, sveukupno 64 projekta u iznosu od ..
Prošlo je nešto više od šest godina od kada se Dušan Lakić vratio u svoju porodičnu kuću u Islamu Latinskom. Mnogo duže od toga, tačnije nedugo nakon što ju je u ratu napustio, njegovu zemlju i imanje zauzeo je i obrađivao komšija Marinko. I pored činjenice da se Dušan vratio i da, izuzev zemlje, drugih prihoda za život nema, Marinko je zemlju nastavio koristiti sve do prošle nedelje. Dušan ga je, kaže, upozoravao da nema šta tražiti na njegovoj zemlji ali, osim psovki, zauzvrat nije dobio nikakvu reakciju.
U nedelju je, baš iz tog razloga, otišao na svoje imanje i stavio natpis “Zabranjeno, privatno vlasništvo“. Samo par sati kasnije isti natpis bio je bačen, a Marinko traktorom uzorao zemlju kako bi je pripremio za zasade. Tada dolazi do onoga što je Dušanu ulilo strah u kosti i po prvi put ga nateralo da posegne za lekovima za smirenje.
– Ja sam popodne, zajedno sa bratom od tog istog Marinka, otišao da obiđem zemlju i da i njemu ukažem na problem koji mi pravi njegov brat. Kada s..
Negoslavčani već dugo održavaju prijateljstvo sa igumanijom manastira Svete Ane sestrom Gerasimom, a ovaj put održana je radna akcija u kojoj su Negoslavčanke i Negoslavčani iscepali drva, pokosili travu i napravili boks za manastirskog psa.
– Već nekoliko godina posećujemo manastir Svete Ane, odnosno od kad se u njemu nalazi monahinja Gerasima. Nekoliko puta sam povela žene da obiđu ovaj manastir i naprosto želeli smo da pomognemo i oživimo ovo mesto. To traje već nekoliko godina. Ovo je područje gde je veoma bujna vegetacija i zbog toga je bila potrebna košnja travnatih površina, kao i rezanje i nošenje drva. Bilo nas je tridesetak i uradili smo dobar i konkretan posao kako bismo olakšali samotan život sestre Gerasime – priča saborska zastupnica SDSS-a Dragana Jeckov.
Manastir Svete Ane, ženski je manastir, a nalazi se na pola puta između Daruvara i Grubišnog Polјa u Bjelovarsko-bilogorskoj županiji.
– Nekoliko puta sam rekla da imamo mali broj monahinja i svakako da zaslužuju da ..
Njegov lik i narav moguće je opisati jednom Gandijevom misli, i ona bi bila dovoljna.
„Svi bogovi su dobri, a svi ljudi su braća“.
Zaista, on ljude nije delio ni po jednom osnovu, voleo je sve, bez razlike, i živeo Gandijevski, ljudi su to osećali bez obzira na to kojoj su veri ili narodu pripadali. Za sve njih on je bio „naš doktor“.
Oni koji su ga poznavali kažu da je bio čovek vedrog duha, pun priče, šarmantan, duhovit, uvek spreman da pomogne i sjajan lekar. To se mora reći, iako on nije patio od te titule, ali je živeo potpuno u duhu Hipokratove zakletve.
Voleo je obične ljude, radnike, i oni su voleli njega. Bio je lekar 24 časa dnevno. Kažu da je recepte nosio sa sobom i kada bi mu se ljudi na nešto požalili on bi odnekud izvukao recept i napisao lek i nije bilo važno da li tada na borovskom stadionu gleda utakmicu, da li ga sretnu na ulici, na pijaci, u prodavnici ili dok sedi na nekoj klupi u parku.
Bio je sjajan dijagnostičar. Dovoljno je bilo, pričaju ljudi, samo da pog..