Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke Vojislav Stanimirović rekao je u Beogradu za "Vesti" da je parlamentarna podrška te stranke Hrvatskoj demokratskoj zajednici, omogućila Srbima povratnicima u Hrvatsku da brže rešavaju probleme, navodeći da je broj kuća u njihovom vlasništvu, u koje se dosad nisu vratili, smanjen na svega 40....
Bik na ražnju usred TrstaTrst - U Trstu je održan Šesti spasovdanski turnir u fudbalu u organizaciji Udruženja Srba Vuk Karadžić iz ovog grada. Okosnicu Sportskog i kulturno-umetničkog društva Vuk Karadžić čine članovi iz Braničevskog okruga, a najviše ih ima na radu u Trstu.U dva dana turnira na četiri...
22.ГОДИШЊИЦА АКЦИЈЕ „ОЛУЈА“
ДАН СЕЋАЊА НА СВЕ СТРАДАЛЕ И ПРОГНАНЕ СРБЕ ИЗ ХРВАТСКЕ
ИЗЈАВА ЗА СРБТЕЛ – АМБАСАДОР СРБИЈЕ У МАКЕДОНИЈИ
Dana 19. Marta 2019. godine u Beogradu je održan sastanak predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, na kome je između ostalog istaknuta izuzetna saradnja R. Srpske i R. Srbije koja se ogleda u velikoj pomoći i podršci dogovorenim projektima, u vrednosti od oko 32 miliona evra, i na kome je prihvaćen predlog Milorada Dodika i Vlade Republike Srpske da Srbija u toku ove godine između ostalog izgradi ambulantu na Petrićevcu u Banjaluci.
Gradonačelnik Banja Luke Igor Radojičić i generalni konzul Republike Srbije Vladimir Nikolić položili su danas kamen temeljac za izgradnju ambulante porodične medicine na Petrićevcu u Banja Luci, u okviru planiranog višenamenskog objekta, u kome će u budućnosti pored pomenute ambulante biti smeštena i mesna zajednica i vrtić i u koji će Vlada Republike Srbije uložiti 750.000 evra.
Generalni konzul Vladimir Nikolić je tom prilokom istakao da ovom donacijom Vlada Republike Srbije svoj odnos prema Republ..
Министарство кутуре и информисања Србије
расписало је конкурс за суфинансирање проjеката
из области jавног информисања припадника српског народа
у земљама региона у 2017. години.
Конкурс је отворен до 16. марта.
Конкурс се расписује ради пружања финансијске подршке
производњи медијских садржаја из области јавног информисања
који доприносе истинитом, непристрасном,
правовременом и потпуном информисању на матерњем jезику,...
Župan Vukovarsko-sremske županije Božo Galić primio je devetog decembra delegaciju predstavnika srpske zajednice koju su činili zamenik župana Đorđe Ćurčić, predsednik Zajedničkog veća opština Srđan Jeremić i predsednik županijske organizacije SDSS-a i načelnik opštine Negoslavci Dušan Jeckov. Budući da se bliži kraj 2020. godine, bila je ovo prilika da se analizira učinjeno tokom ove godine, ali i da se naprave dogovori o pomoći srpskoj zajednici u godini koja je pred nama.
Dosadašnja saradnja je ocenjena kao korektna budući da nije izostala dogovorena pomoć županije opštinama u kojima srpska zajednica čini većinu i nosi vlast vezano za infrastrukturne projekte, a županija je ispoštovala dogovor i oko pomoći u radu Zajedničkog veća opština, Veća srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije kao i većeg broja udruženja koja okupljaju pripadnike srpskog naroda na području županije. Dogovoreno je da će se ovakva praksa nastaviti i tokom 2021. godine te će se pokušati i povećati ..
Pre početka takmičenja učenicima se obratila predsednica Odbora za obrazovanje Zajedničkog veća opština prof. Milica Stojanović koje je rekla da cilj ovog takmičenja nije samo pobeda i nagrada već pre svega da se deca druže i da vide da su deo jedne šire slike i priče te da je briga o očuvanju svog materinjeg jezika i pisma nešto najsvetije i najplemenitije.
– Ljubav prema svom jeziku je u stvari ljubav prema majci koja vas je rodila i u tome nema ništa loše. Jedino na svom jeziku čovek može da izrazi svoje najtananije i najdublje misli i obaveza je svih nas, profesora, učitelja, roditelja i dece da učinimo sve kako bi ono što su nam naši preci ostavili u nasleđe očuvali. Drago mi je što se ove godine takmičenje održava baš ovde u Jagodnjaku i nadam se da će ovakva dešavanja podstaći roditelje da svoju decu i dalje upisuju na nastavu na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu – rekla je tom prilikom Milica Stojanović.
Učestvovalo šesnaest škola
Organizator ovog takmičenja, koje je poprimil..
Brojne delegacije opština, gradova, antifašističkih udruženja kao i delegacija Zajedničkog veća opština položille su vence kraj spomenika palim borcima Bolmanske bitke koji se nalazi malo van samog mesta te kraj spomenika koji se nalazi u samom centru ovog baranjskog sela.
Bolmanska bitka važna je po tome što je jedna od poslednjih bitaka koja je savezničkim jedinicama među kojima su bili Jugoslovenska, Crvena i Bugarska armija otvorila put prema zapadnom frontu. Jugoslovensku armiju činili su borci iz vojvođanskih brigada.
– Ušli smo u Bolman i opustili smo se. Naši vojnici su delimično bili na Dravi. Uspavali su se, a nemačka armija je težila da pomogne opkoljenoj Budimpešti. Pošto prva i druga sovjetska armija nije mogla da probije front kod Budimpešte, Nemci su ušli u Bolman i dalje do Beremenda, ali nisu uspeli da spasu naftna polja kod Nađkanjiže jer su Sovjeti bili brži. Sovjetima je trebala nafta za daljne napade u Austriji jer je Beč bio centar napada. Rat smo završili na pl..
U prvoj polovini 18. veka imao je 37 srpskih kuća. Godine 1756. zapisano je da selo ima 25 srpskih kuća, a „crkva Vavedenja Bogorodice je drvena, sasvim trošna i sirota. Parohiju obdržava paroh ostrovski. Škole i učitelja nemaju.“
Uskoro (1759. godine), za vreme sveštenika Mihaila Jovanovića, sazidana je nova crkva u duhu klasicizma, posvećena prazniku Rođenja Presvete Bogorodice koju je 30. juna 1766. osvetio mitropolit Pavle Nenadović. Crkva je početkom 19. veka obnovljena, a 1844. godine napravljen je i ikonostas, nepoznatih autora, koji ima 59 ikona.
Crkva je u poslednjem ratu oštećena kada je 1991. godine znatno oštećen zvonik. Obnova hrama je u toku, njegov vanjski deo je uređen, dok u unutrašnjosti prethodi obnova.
Gaboš je 1810. godine imao 512 stanovnika koji su živeli u 83 kuće, a najviše ljudi imao je 1961. godine kada je u ovom mestu živelo 843 stanovnika.
Crkva u Sremskim Lazama
Hram u Sremskim Lazama, mestu koje su tokom 17. veka naselili pravoslavni Srbi i gde je 170..
Do osnivanja sekcije došlo je spontano kada su se žene koje su čekale svoju decu da završe sa probama folklora, odlučile da to vreme iskoriste, i za početak da nošnju koja je bila u fundusu Kulturno – umetničkog društva „Sloga“, a koja je bila devastirana i oštećena, poprave i osveže ili da naprave novu.
– Shvatila sam da ako mi sami nešto ne pokrenemo da će to jednostavno sve, pre ili kasnije, nestati sa ovih prostora i da će se izgubiti. Meni bi to bilo jako žao i smatram da ako mi sami ne budemo održavali našu tradiciju da niko drugi to umesto nas neće učiniti – napomenula je voditeljka ove sekcije Svetlana Antić.
S vremenom delatnost unutar sekcije se proširivala, a dolazile su i nove članice. Danas se etno sekcija bavi vezenjem i izradom narodnih nošnji, pustovanjem koje predstavlja jedan od oblika obrade vune, zatim izradom različitih upotrebnih predmeta kao i dekupaž tehnikom, ali i pripremanjem tradicionalnih jela.
– Želja nam je da sa svojim radovima ove godine obeležimo i ..