Капела са костурницом Удово – Гевгелиско (Валандово), рад Момира Коруновића, подигнута је на иницијативу краља Александра Карађорђевића,1934. године у спомен на српске војнике, убијене...
Ovogodišnja 23. po redu borovska fišijada privukla je takmičare kako sa šireg vukovarskog područja, tako i goste iz Baranje i Stapara. Uz takmičare iz Borova, Bršadina, Vukovara, Trpinje, Jagodnjaka i ostalih okolnih mesta, jedini gosti van granica Republike bili su i Staparci kojima je ovo prilika da se druže s prijateljima u Borovu.
– Ovo nam je sad već postala i tradicija. Imamo vezu sa borovskim vatrogascima, tako da odatle svi kontakti i prijateljstvo. Plasman nam nije bitan, više smo ovde došli zbog druženja – rekao je član ekipe Vatrogasnog društva iz Stapara Milisav Galić.
Jedni od redovnih gostiju na „Zlatnom kotliću“ su i komšije iz Bršadina, koji su ovom prilikom najavili i svoju fišijadu koja će biti održana 28. septembra. Kako kažu, borovska fišijada je najveća na ovom prostoru, konkurencija je veoma velika i s njom je teško da se upoređuje.
– U Borovu je mnogo teško da se pobedi, ima jako puno ekipa i dobrih kuvara. Možda i dva glavna favorita su Siniša Nedeljković i S..
Ovog i proteklog vikenda održane su čak tri komemoracije u Jasenovcu, a Jevreji, Srbi i antifašisti, naveli su da bojkotuju zvaničnu komemoraciju zbog izostanka adekvatne reakcije vlasti na relativizaciju ustaštva, ustaških simbola i pozdrava „za dom spremni“.
I danas su, pre početka državne komemoracije, dvojica muškaraca koji su se predstavili kao pripadnici HOS-a u samom naselju Jasenovac razvili zastavu HOS-a koja sadrži ustaški pozdrav „za dom spremni“, javio je portal index.hr.
Veliku prašinu poslednjih godina podigla je ploča sa ovim pozdravom postavljena u samom mestu Jasenovac, nekoliko kilometara od memorijalnog centra. Ploča je podignuta u čast poginulim pripadnicima HOS-a, ali ono što je na njoj bilo najspornije bio je upravo ovaj ustaški pozdrav koji sve narode stradale na području NDH podseća na strahote koje su proživeli pod pozdravom „za dom spremni“.
Kasnije je kompromisno ova ploča iz Jasenovca premeštena dvadesetak kilometara dalje u Novsku i to vrlo blizu devasti..
Autorka monografije je Svetlana Pešić koja je ujedno i aktuelna predsednica ovog belomanastirskog kulturno-umetničkog društva. U monografiji je obradila poslednjih sedam decenija društva, odnosno period od osnivanja do današnjih dana.
– Društvo „Jovan Lazić“ na samom početku svoga rada imalo je veoma aktivnu dramsku sekciju koja je dobila nekoliko priznanja na prostorima bivše Jugoslavije. Zatim, tamo negde ranih devedesetih godina i poslednjih desetak godina najjače su zapravo folklorne sekcije. Dakle, u samom početku rada društva najaktivnija sekcija društva bila je dramska, a posle se folklorna izdvojila kao ona koja je vodila društvo – istakla je autorka ove monografije Svetlana Pešić.
Rad društva između korica knjiga
U različitim periodima društvo je imalo više ili manje članova, a danas broj aktivnih članova evidentno opada što je svakako posledica iseljavanja stanovništva sa ovog područja. Među njima mnogi su se isticali svojim angažmanom u društvu.
– Za rad društva svakako s..
»Ko država tone, so ji potrebni reševalci«, je prepričan
Eden izmed kandidatov za predsednika Republike Slovenije na prihodnjih predsedniških volitvah je tudi »Štajerski slavček« Damjan Murko iz prestolnice Štajerske, Maribora. Prepričan je že v naprej, da potrebnih pet tisoč podpisov podpornikov ne bo uspel zbrati.
Ker trdi Damjan Murko, da je »po zaslugi« novinarjev »bil vržen v vodo« ob tokratni kandidaturi, se je kar resno lotil tudi posla v zvezi z reševanjem iz vode. Z go-go plesalko Nastjo Gregurič je Damjan Murko nastopil v glavni vlogi v nastajajočem videospotu »Mini bikini« mladega glasbenika Marka Tivadarja iz Malih Bakovec pri Murski Soboti. Nastja je zaigrala lepotico ob bazenih in morju v Portorožu, Damjan pa se je ob njej pojavil kot reševalec iz vode.
Po napornem snemanju Damjan ni pozabil na svojo kandidaturo in pohitel je na Upravno enoto Občine Piran v Lucijo pri Portorožu, kjer mu je dokument podpore h kandidaturi izročilo dvanajst podpornikov.
Filip Matko Ficko..
Odluka o njenoj gradnji doneta je početkom 1854. godine u vreme kada su velike evropske sile Ujedinjeno kraljevstvo i Rusija vršile pritisak na Osmansko...
Na srpskom groblju u Segedinu sahranjeni su mnogi vojnici srpske, ali i ostalih nacionalnosti, poginuli u Prvom svetskom ratu.
Obnovljena su ukupno 564 nadgrobna spomenika,...
ŽIVEO sam i radio u svetosavskom duhu, trudio sam se da budem dobar Srbin, a ako sam u tome uspeo, zaslužna je i moja...
Nakon što su pre nekoliko dana srpska kompanija Dental Ant i grad Vukovar potpisali ugovor o zakupu poslovnog prostora čime je ova firma postala prvi investitor iz Republike Srbije u Vukovaru, u ovaj grad stigli su i predstavnici Milšped logističkih sistema iz Beograda.
Privrednike iz Republike Srbije u Vukovaru je primio predsednik ZVO-a Srđan Jeremić u čijoj su pratnji obišli poslovne prostore među kojima i Luku Vukovar. Specijalni savetnik direktora Milšpeda Goran Matutinović kaže da je ova logistička kuća, koja trenutno zapošljava 2.500 radnika, već prisutna u Hrvatskoj, tačnije u Rijeci i Zagrebu, ali da su zainteresovani i za poslovanje u Vukovaru.
– S obzirom na to da je ZVO ponudilo vaše resurse u Vukovaru zainteresovani smo za angažovanje u Luci Vukovar. Prednosti su uz infrastrukturu, pod jedan železnice i Dunava i kapaciteti koje sam danas video, a sagledaćemo i ostale mogućnosti. Za sada je u luci moguće raditi samo rasute terete pa ćemo pokušati da nađemo neki kompromis ..
“NOVOSTI” ISTRAŽUJU
Lopušina| 27. avgust 2017. 10:02
Sve je manje sunarodnika van granica naše zemlje, deo dijaspore ozbiljno sumnja u “pokrštavanje”. Nacionalnost doseljenika iz SFRJ u Australiji popisali po republikama iz kojih su stigli
Skup protiv nezavisnosti KiM u Australiji
ZBOG niskog nataliteta, etničke asimilacije, loše obavljenog popisa stanovništva, ali i promene identiteta, Srba u rasejanju je sve manje. U zemljama Evropske unije danas ima nešto više od 670.514 srpskih državljana, dok ih je u Australiji nešto manje od 74.000. I u jednom i u drugom slučaju, kako upozoravaju naši iseljenici, na papiru nedostaje veliki broj sunarodnika – na Starom kontinentu gotovo pola miliona, a na Petom gotovo 120.000!
Biro za statistiku Australije objavio je nedavno kartu etničke strukture stanovništva, koja je nastala na osnovu popisa iz 2016. godine. Prema ovim zvaničnim podacima, Srba danas u Australiji ima 73.901, od kojih 53.799 govori srpski jezik. Za australijske Srbe ovi poda..