U nedelju 23. avgusta u Šarengradu je održan treći po redu Gospojinski sabor koji je u tamošnjoj crkvi Svetih Arhanđela Mihaila i Gavrila okupio do sada najveći broj vernika. Prethodnog dana, u navečerje sabora, sveštenici Arhijerejskog namesništva vukovarskog služili su svečano večernje bogosluženje i Akatist Presvetoj Bogorodici pred Čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice šarengradske, a sutradan je episkop osečkopoljski i baranjski Heruvim služio svetu arhijerejsku liturgiju uz sasluženje sveštenstva Arhijerejskog namesništva vukovarskog.
Narodno sabranje u Šarengradu i za srpsku pravoslavnu crkvu i za okupljeni narod ima veliki značaj što je vladika Heruvim posebno naglasio i u svojoj besedi nakon liturgije pozivajući vernike da ostanu verni Bogu i njegovim zakonima i da nikada ne gube nadu u spasenje.
– Ovo je za naš narod i za našu crkvu posvećenu Svetim Arhangelima Mihailu i Gavrilu veliki dan i ovaj Gospojinski sabor osmišljen je upravo zbog toga da se narod ovde okupi i da p..
Srbi u Borovu naselju nemaju prostor u kom bi se okupljali, u kom bi mogla da budu smeštena njihova udruženja i u kom bi mogli da održavaju razna kulturna dešavanja. Stoga je VSNM Vukovara pokrenuo inicijativu za kupovinu jedne kuće u ovom delu grada koju bi namenili za tu svrhu. Ideju je prepoznalo Srpsko narodno veće i kroz svoje kapitalne investicije obezbedilo sredstva za njenu realizaciju. Ugovor koji je sa svoje strane potpisao predsednik SNV-a Boris Milošević na potpisivanje u sedište ZVO-a donela je saborska zastupnica Dragana Jeckov, a u ime VSNM-a Grada Vukovara supotpisao ga je njegov predsednik Dejan Drakulić.
– Iznos koji je Srpsko narodno veće izdvojilo za ovu svrhu dovoljan je za kupovinu nekretnine u Borovu naselju koja će kasnije biti uređena i biće namenjena za okupljanje pripadnika naše zajednice, za naše organizacije i udruženja. Biće to jedno mesto gde će se srpska zajednica osećati kao svoja na svome. Smatram da je to za Srbe u Vukovaru, a posebno za one u Borovu..
U oružanim sukobima na teritoriji bivše SFRJ od 1991. do 1995. godine poginulo je i nestalo 2.028 građana Srbije, a sudbina 385 građana još nije rasvetljena, saopštio je danas Fond za humanitarno pravo (FHP).Izvršna direktorka Fonda Nataša Kandić rekla je na prezentaciji u Beogradu da popis ljudskih gubitaka u...
Može Lora Vidović da piše šta god hoće, može ona da preporučuje, predlaže i apeluje, ali ne može da odlučuje, ne može da presudi, ne može da propiše kazne i u tome leži sva apsurdnost njenog položaja ombudsmana iliti zaštitnika građana. Jer, šta vredi što ona vidi i konstatuje da nešto ne valja, ako u njenim rukama nema mehanizma da to što nije dobro promeni. Reči odlete u vetar, napisano završi u fiokama i sve brzo padne u zaborav.
Tako će biti zaboravljena i njena zadnja analiza o narastajućem istorijskom revizionizmu, tolerisanju ustaških i nacističkih simbola u javnom životu u Hrvatskoj i otvorenom propagiranju ustaštva i revizionističkih stavova o holokaustu za vreme NDH čak i na programima javne televizije.
Prošlo je već dve nedelje kako je Lora Vidović objavila tu svoju analizu, a da se iz vlade i sabora zbog toga niko nije ni počešao iako se u njoj eksplicitno navodi niz primera o tome kao državne institucije i organi svojim nečinjenjem i tolerisanjem ustaških i nacističkih s..
Takmičenje na sportskim terenima „Ozren“ u delu Borova poznatom kao Savulja jedno je od najmasovnijih manifestacija, kako po broju učesnika, tako i posetilaca. Bili su ovo deveti susreti na kojima se takmičenje odvijalo u osam disciplina, a na kojima se okupilo oko četiri stotine takmičara i posetilaca. Muškarci, žene i deca nadmetali su se u starim sportskim igrama kao što su balote, bacanje kamena s ramena, navlačenje štapa, navlačenje konopa, fudbal, skok u dalj iz mesta, nošenje jajeta u kašici i skakanje u vreći.
Sve prisutne pozdravio je načelnik opštine Borovo Zoran Baćanović, a „Sportske susrete“ je svečano otvorio predsednik Zajedničkog veća opština i predsednik opštinskog Veća u Borovu Srđan Jeremić.
– Sve naše srpske institucije u Republici Hrvatskoj izdvajaju određena finansijska sredstva kako bi uspeli da kreiramo ovakve manifestacije. One su bitne kroz dva segmenta, prvi je da kroz njih održavamo naš nacionalni identitet, kroz folklor i očuvanje kulturne autonomije. Dru..
Značajnu ulogu u ekološkom osveštavanju dece i stanovništva u opštini Erdut ima Komunalno preduzeće „Čvorkovac“, tokom čitave godine brojnim aktivnostima, konkursima i edukacijama oni povezuju i obrazuju sve starosne grupe stanovništva.
Ove godine, 20. aprila, povodom Dana planete Zemlje organizovano je niz radnih akcija kojima su radnici „Čvorkovca“ zajedno sa decom uredili javne površine u svim naseljima opštine i još jednom podsetili na značaj razvrstavanja otpada i recikliranja.
– I ove godine smo u saradnji s našom decom, osnovnim i srednjom školama te vrtićima, napravili jednu radnu akciju u kojoj su nam se deca priključila u prikupljanju otpada, učeći o tome šta treba staviti u spremnike na zelenim ostrvima i kako razvrstavati otpad na mestu nastanka, dakle u njihovim domovima, a pridružili su nam se i u sađenju cveća. To je nešto što je već tradicionalno, ovaj dan obeležavamo na način da omogućimo da deca učestvuju u akcijama u svim naseljima opštine i naravno da imaju korist..
Vanredna situacija nastala nakon pojave korona virusa i u Hrvatskoj, u mnogim privrednim sektorima izazvala je prekid ili smanjen intenzitet rada.
Kao jedna od grana privrede u kojima u ovim momentima nema gotovo nikakvog zastoja je poljoprivreda tako da poljoprivrednici redovno obavljaju svoje radnje, a i od strane države dozvoljen je rad poljoprivrednim radnjama i zadrugama.
Ono što je takođe pozitivno je da većina radnji i zadruga na vukovarskom području imaju zalihe svih repromaterijala i da se snabdevanje poljoprivrednika obavlja neometano.
– Sreća je da smo ranije obavili nabavku repromaterijala kako gnojiva tako i semena i sredstava za zaštitu. U ovom momentu imamo samo neke manje dopune onoga što nam nedostaje. Pratimo kompletnu situaciju vezanu za pojavu korona virusa, sve one zakonske regulative koje vlada donosi i shodno tome se i ponašamo – istakao je direktor poljoprivredne zadruge „Brestove međe“ Branko Perišić.
– Sigurno je da sve ovo ostavlja i neke posledice na cel..
NE ZNA čOVEK DA LI BI SE SMEJAO ILI BI PLAKAOBRISEL - Toliko puta čula sam iz Hrvatske da je u Evropskoj uniji donesena odluka o tome da se Hrvatska sigurno primi u članstvo, ali preciznije bi bilo reći da je Unija odlučila da se to odloži. Moglo bi...
SVE (P)O SPISKU 1. Da li je tačno da državljani Hrvatske koji se još nisu vratili u Hrvatsku, u ambasadi RH mogu da provere da li se nalaze na nekoj optužnici?2. O kakvom je tačno spisku reč i koliko je ljudi na njemu?3. Od kada je uvedena...
Pored već pomenute Butižnice, tu su i dva potoka Mračaj i Bošnjakuša što čitav ovaj kraj čini izuzetno plodnim. Nekada je Strmica bila poznata i po proizvodnji čistog, kvalitetnog meda jer se većina ovdašnjeg stanovništva bavila pčelarstvom.
Ne tako davne, 1953. godine Strmica je bila prva, u tadašnjoj Jugoslaviji, po proizvodnji meda. Za vreme Kraljevine Jugoslavije, neposredno ispred nove Bogorodičine crkve u Strmici, dakle tridesetih godina, podignut je pčelinjak koji se koristio kako za prehrambene potrebe tako i za lečenje pojedinih bolesti. Tragovi postojanja nekadašnjeg pčelinjaka i danas su vidljivi, vremenom pretvoreni u pozornicu na kojoj se, svake godine, održava tradicionalna manifestacija „Sijelo Tromeđe“.
Jedna od specifičnosti vezanih za Strmicu, kada se radi o selima gde je nekada živelo pravoslavno stanovništvo, jeste i postojanje dva pravoslavna hrama.
– Prvi strmički hram je podignut 1618. godine. Nikodim Milaš, upokojeni vladika dalmatinski, u svome delu „Pravosl..