Među decom iz navedenih država, ovaj zimski festival ugostio je i i osnovnoškolce iz Borova. Od 16 prijavljenih ekipa, Borovo je predstavljalo tri ekipe – „Odlikaši“, „Borovski sokolovi“ i „Panonski mornari“.
– Niko se nije povredio i to je najbitnije. Vreme je poslužilo, bilo je snega i svi su mogli da se zabave. Boravak je bio ispunjen sportskim i kulturnim aktivnostima, a provodilo ga je desetak animatora iz Beograda – izjavio je jedan od vođa borovske delegacije Dušan Latas.
Deca su imala popunjen dnevni program koji je bio prilagođen njihovoj dobi.
– Ustajalo se u rano ujutro, a pre doručka imali smo pozdrav suncu ili fiskulturu. Nakon doručka sledila je prva aktivnost napolju, a kasnije druga aktvinost u prirodi. Popodne su počinjale radionice u hotelu. Posle ručka bile su još dve radionice, a poslednja radionica u danu bila je zabavnog karaktera poput maskenbala, talent takmičenja i slično – priča Latas.
Ukupni pobednik festivala je ekipa koju su činila deca iz Sokolskog dru..
Veće srpske nacionalne manjine Brodsko-posavske županije zajedno sa gradskim Većem srpske nacionalne manjine obeležilo je po treći put svoju zajedničku krsnu slavu Svetog Vasilija Ostroškog 12. maja u Slavonskom Brodu. Sa predsednikom županijskog veća Dušanom Nogićem razgovarali smo o aktivnostima i životu Srba u ovoj županiji u kojoj ih prema poslednjem popisu stanovništva ima 4.124 ili svega 2,6 odsto.
Pre svečanosti osvećenja i lomljenja slavskog kolača postavili ste zajedno sa brodskim Većem i predstavnicima crkve spomen-ploču Branka Radičevića u grad nakon toliko godina, međutim izostala je malo veća podrška predstavnika većinskog naroda. Jeste li zbog toga razočarani?
– Mislim da bi se ova civilizacija i deo rukovodstva ovog grada trebli zapitati kojim to putem mi idemo. Branko je rođeni Brođanin, bez obzira na to gde ga neko svrstavao i kako ga doživljavao. O njemu ovaj grad treba voditi računa. Mi kao manjinska zajednica možemo davati predloge ili inicijative. Danas se niko o..
Prošle godine u sopstvenom izdanju štampana je zbirka pesama Dragoljuba i Đorđa Vojnovića. „Bela mi zastava u ruci“ i „Ima umiranja – smrti nema“ naslovi su zbirki pesama ova dva autora stavljenih u korice jedne knjige.
Na prvoj promociji koja je održana u prostorijama vukovarskog SKC-a govorio je autor prve zbirke, Dragoljub Vojnović, dok je pesme čitao učenik osmog razreda bobotske osnovne škole Jovan Goranović.
– Pesme mog sina sad nisam predstavljao što je sasvim razumljivo jer to je za mene prilično teško, zato sam govorio isključivo o svojima. U zbirci se nalazi njegovih dvadesetak pesama i to su uglavnom misaone pesme – kaže Dragoljub čiji je sin 2001. godine zajedno sa svojom devojkom poginuo u saobraćajnoj nesreći.
Gaudeamus igitur, Minijature, Polje jadikovo, Rani jadi: amantes – amentes, Familiaris, Ćaknute pesme, naslovi su poglavlja u okiru zbirke „Bela mi zastava u ruci“. Tu se nalazi ukupno 68 pesama.
Pesma mora da se doživi
– Obično se ljudi pitaju kako nastaju pesm..
Please enter an answer in digits:
U ime ruske delegacije venac je položio ambasador Ruske federacije u Hrvatskoj Anvar Azimov, a u ime jedinog baranjskog grada venac je položio gradonačelnik Tomislav Rob sa saradnicima. Iako nešto malo skromnije nego kada se Dan pobede obeležavao prošle godine, vence su položili i predstavnici drugih udruženja i političkih stranaka.
Polaganju venaca na glavnom belomanastirskom trgu prethodilo je polaganje venaca na spomenike palim borcima NOR-a u belomanastirskim prigradskim naseljima Branjin Vrh i Šećerana te komemoracija na belomanastirskom Katoličkom groblju u sklopu kojeg se nalazi tzv. Partizansko groblje.
Centralna manifestacija i ove je godine održana u Batini na memorijalnom kompleksu Batinske bitke gde su u prisustvu brojnih domaćih i inostranih vojnih, političkih te verskih delegacija, venci položeni podno spomenika Pobedi u Batini.
Bez sovjetskih vojnika ne bi bilo ni slobodne Evrope, ni slobodne Hrvatske
U neuobičajeno podužem govoru u Belom Manastiru Anvar Azimov posebn..
Zaigrala sta »One man band Bojan« in »Cvetje v jeseni«
Na poletni terasi DOSOR-ja, Doma starejših občanov Radenci, so 20. julija zvečer prostovoljke (DOSOR-jevki Andreja in Martina ter zunanja prostovoljka Marija) poskrbele za izredno pestro ponudbo. Kot nastopajoče so privabile glasbeno-vokalno skupino »Cvetje v jeseni« iz Gradišča v Občini Tišina ter Bojana Toplaka (one man band) iz Satahovec pri Murski Soboti.
Na mizah na terasi so že pred pričetkom ob 18. uri prostovoljke pripravile pogrinjke s slanimi palčkami ter keksi, ki jih je darovala stanovalka Ema Matijevič, pa tudi osvežilne sadne pijače. S postržnjačami Pekarne Mire Fotivec iz Stare nove vasi in domačim vinom iz Lendavskih goric ter domačim belim vinom Daniele Farkaš iz Radoslavec pa so postregle med samim večerom, okrog 20. ure.
Ves čas je prepeval in igral za ples »one man band« Bojan Toplak, večera na DOSOR-jevi terasi pa so se udeležili tudi varovanci Bivalne enote Zavoda Hrastovec-Trate v Radencih. Med odmorom pev..
Aleksandar Milošević na Majskim susretima pesnika u Nemačkoj.
Lekar Aleksandar Milošević iz Stokholma poznat je kao poeta u Skandinaviji, Južnoj Americi, na Kubi, Evropi, Kini i Srbiji
Objavio sam tri poeme o izmučenom narodu Kambodže, Kube i Čilea i njihovim vladarima, koji su ulepšavali svoju krvavu vlast – kaže ovaj poeta
Marko Lopušina
Kada je prošle nedelje u malom švedskom Esklistunu pesnik Aleksandar Milošević došao na svoje veče poezije, bio je iznenađen. Sala srpskog kluba bila je prepuna mladih i starijih posetilaca.
Izgleda da sam popularan. Bilo mi je jako prijatno da čitam svoje pesme pred tako divnom i pažljivom publikom. Recitovao sam im ponajviše delove iz poeme „Miris badema u Kambodži“ – opisuje nam ovaj događaj doktor, anestiziolog, pisac, pesnik i putnik sveta Aleksandar Milošević iz Stokholma.
Poeme „Miris badema u Kambodži“ je snažna slika o “slatkoj diktaturi” zamotanoj u san o mirišljavim bademima i demokratiji, koja pokazuje sumoran, siromašan, čak i tragi..
Današnji pravoslavni hram u Tenji posvećen Prenosu moštiju svetog Nikolaja Mirlikijskog izgrađen je 1981. godine, s obzirom da je hram iz vremena 18. veka do temelja srušen u Drugom svetskom ratu.
Naime, u Tenji pravoslavna crkva postojala je još ranije. U jednom izveštaju erdustkog vlastelinstva iz 1733. godine navodi se da se u ovom mestu nalazi crkva svetog Nikolaja „od drveta, olepljena blatom, pokrivena šindrom; trapeza od kamena, krstionica od dasaka; zvonica na 4 rastova stuba sa jednim srednjim zvonom. Prozori od stakla. Osvetio je Maksim Gavrilović.“
U ovom izveštaju navodi se da je Tenja najbogatije selo u erdutskom vlastelinstvu i u tom periodu imala je 144 kuće. Tenja se u istorijskim dokumentima pominje 1433. i 1469. godine. U tursko vreme ovde su živeli isključivo Srbi, u tridesetak kuća koji su poreklom uglavnom sa gornjih tokova Drine i Neretve, te Pive, Tare i Lima.
S vremenom broj Srba je rastao, iako je nakon odlaska Turaka Tenja označena kao pusto selo, ali rasel..
Kad bi se beležila stradanja u „senci oluje", bila bi to najveća antiratna knjiga na svetu U hrvatsko-zločinačkom ratnom pohodu „Oluja" i svim posledicama „oluje" stradalo je desetine hiljada Srba iz Krajine. Jedni Krajišnici su umirali od hrvatskog metka, gelera, vatre, dima i mržnje tamo u rodnoj Krajini i...
Srpska zajednica neće učestvovati u stvaranju manjinske televizije koju je najavio pripadnik bošnjačke manjine Sulejman Tabaković, nego će na državnom nivou imati svoj radio i televizijski program, izjavio je za "Vesti" Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog veća i saborski zastupnik. On je bio kategoričan u toj tvrdnji zato što...