Politička akademija Srpskog narodnog veća iznedrila je novu generaciju polaznika, odnosno mladih ljudi za koje se smatra da će u budućnosti biti nosioci važnih funkcija kako na lokalnom, tako i na državnom nivou. Neki od polaznika prethodnih generacija nalaze se na funkcijama poput načelnika opština i zamenika župana, a predstavnici akademije i SNV-a slične uspehe očekuju i od ove generacije.
– Prilično sam zadovoljan pogotovo zbog činjenice da smo bili u mogućnosti da nastavimo ovaj naš projekat za koji mislimo da je vrlo dobar, koristan i uspešan za Srpsko narodno veće i našu zajednicu. Polaznici su se vremenom otvarali sve više i više i žao mi je što je ovo poslednji modul jer su polaznici bili najaktivniji. Diskutovali su i verovatno bi im dodatni modul bio veoma koristan – priča voditelj Političke akademije SNV-a Branko Jurišić.
Srpsko narodno veće je i ove godine nastavilo praksu zadavanja tema za završni esej polaznicima, kako bi ispitalo mišljenje mladih ljudi koji su aktivni..
Predsednik Zajedničkog veća opština iz Vukovara Srđan Jeremić, boravio je u radnoj poseti Dalmaciji. Tom prilikom sastao se sa zamenicom župana Šibensko-kninske županije Anjom Šimpragom, načelnicima opština Kistanje, Biskupija i Ervenik, Goranom Reljićem, Milanom Đurđevićem i Predragom Burzom, te zamenikom načelnika Kistanja i predsednikom VSNM-a u županiji Borislavom Šarićem.
Tokom sastanka razgovaralo se o nastavku saradnje predstavnika srpskih zajednica sa istoka Hrvatske i severa Dalmacije, projektima koji se razvijaju u ove četiri dalmatinske opštine te načinima kako unaprediti ekonomski položaj ovdašnje srpske zajednice.
Jeremić je predstavnicima Opštine Kistanje uručio i školski pribor za svu srpsku decu u ovoj županiji koja pohađaju srpski jezik i uče pravoslavnu veronauku.
– Razlog mog dolaska je, kao i prošle godine, dogovorena saradnja i neka vrsta pomoći opštinama koje u većini čini srpsko stanovništvo. Ovaj put radi se o donaciji u vidu školskog pribora za decu srpske n..
Tokom prvog dela seminara predstavnicima manjinskih organizacija obratio se predsednik Saveta Aleksandar Tolnauer, a pored njega održano je i predavanje o finansijskim izveštajima, da bi nakon toga u drugom delu seminara bio održan praktični deo na kojem su se predstavnici udruženja i ustanova nacionalnih manjina upoznali sa načinom prijava i izveštaja.
– Ovaj seminar svake godine tradicionalno organizujemo kako bismo udruženja i ustanove nacionalnih manjina upoznali sa kriterijumima koje smo opet morali uskladiti sa načinom finansiranja civilnog društva u Evropskoj uniji. Stoga je nasušna potreba da ljude upoznamo sa sistemom kako da prijavljuju svoje programe i kako da podnose svoje izveštaje o radu. Ovo je veoma bitno za nas jer je potrebno da naše organizacije imaju kapacitet kako bismo im mogli podeliti ta sredstva i takođe jako je bitno da su programi koji se prijavljuju održivi jer smo primetili da neki preambiciozno planiraju, a onda to predviđeno nisu u stanju izvršiti i to o..
Crkvu Svetog velikomučenika Georgija u Kneževu, mestu u blizini Belog Manastira posebnom čini to što ju je podigao kralj Alaksandar Karađorđević. Jedina je to, u ovom delu Hrvatske, zadužbina kraljevske porodice Karađorđević, a izgrađena je pre tačno devedeset godina.
Godišnjica postojanja pravoslavne crkve u Kneževu obeležena je u sklopu proslave zavetnog dana parohije Svetog apostola i jevanđelista Mateja kojeg pravoslavna crkva i vernici slave 29. novembra. Svetu liturguju služio je protojerej Đorđe Kovačević uz sasluženje sveštenstva Eparhije osečkopoljske i baranjske.
– Radost je velika, ovo je malobrojna parohija u crkvenoj opštini sa svega stotinak kuća, ali evo po običaju sabrali smo se svi sveštenici iz Baranje u ovom svetom hramu i na zavetni dan služimo liturgiju. Zavetni dan u Kneževu osnovan je negde sedamdesetih godina. Ovo je radničko naselje, ljudi su ovde doselili iz svih krajeva bivše Jugoslavije, jer su radili u Belju – rekao je protojerej Đorđe Kovačević arhijerej..
Dugo neki kulturni događaj u Vukovaru i okolini nije izazvao veću pažnju od gostovanja popularnog trija Čvarkov, Torbica i Boškić koji već sedam godina na Radioteleviziji Vojvodine snimaju humorističnu seriju „Državni posao“. Više od pet stotina ljudi sabilo se u Kino u Borovu Naselju prvog decembra kako bi uživo gledalo najpopularnije arhivatore u Srbiji u novoj predstavi pod nazivom „Velika reforma“.
Dejan Ćirjaković, Dimitrije Banjac i Nikola Škorić u potpunosti su opravdali očekivanja publike koja se sat i po vremena neprestano smejala najnovijim dogodovštinama tri arhivatora zaposlena u izmišljenom državnom preduzeću.
– Naša treća predstava zove se „Velika reforma“ zato što su kod nas već tolike godine uvek neke velike reforme. Tema je digitalizacija i sve to što prati naš javni sektor. Sve ono što je novo nailazi na otpor pa tako i u našoj predstavi. Svi ti papiri treba da se stave u digitalnu formu, a u predstavi možete da vidite kako mi reagujemo na to – rekao nam je pre nast..
U Borovu su se po sedmi put okupile mlade harmonikaške snage da na festivalu Prva harmonika Slavonije, Baranje i zapadnog Srema pokažu svoje umeće u sviranju ovog instrumenta koji u srpskoj muzičkoj tradiciji ima posebno mesto.
Festival je održan u organizaciji udruženja „Čuvari srpskog identiteta“, a podršku ovoj manifestaciji dali su Savet za nacionalne manjine Republike Hrvatske i Opština Borovo.
– Ove godine okupili smo dvanaest takmičara koji su ovde stigli iz Republike Hrvatske i Republike Srbije, a njihovo umeće ocenjivao je zaista kvalitetan stručni žiri. Predsednik žirija bio je umetnički rukovodilac Narodnog ansambla RTS-a Siniša Vićentijević, zatim donedavno dugogodišnji rukovodilac Narodnog ansambla RTV-a Mića Janković i prof. Gordana Prnjavorac iz Muzičke škole „Isidor Bajić“ iz Novog Sada. Zadovoljan sam što ova manifestacija traje evo već sedmu godinu uprkos svim teškoćama koje smo imali prethodnih godina jer još uvek nismo u mogućnosti da je organizujemo u Vukovaru. T..
Program manifestacije „Deca pesnici roda svoga“ održan je u dvorani Osnovne škole „Dragutin Tadijanović“ u Vukovaru koja je tom prilikom bila ispunjena gotovo do poslednjeg mesta.
– Veliku zahvalnost dugujemo Ministarstvu kulture i informisanja Republike Srbije koje je pokrovitelj ove naše manifestacije. Kao i svake godine cilj nam je da ovom prilikom okupimo učenike sedmih i osmih razreda osnovnih škola u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku i pismu, a naš osnovni cilj ujedno jeste i da podstaknemo učenike da uče i neguju svoj jezik i pismo – istakao je predsednik Veća srpske nacionalne manjine Vukovarsko-sremske županije Svetislav Mikerević.
Ovogodišnja tema konkursa na kojeg su se prijavljivali učenici vezana je za osmovekovni jubilej od autokefalnosti srpske crkve.
– Mi smo i ove godine dobili veliki broj radova, imamo 27 pesama učenika iz sedam osnovnih škola. Svake godine određujemo temu koja je vezana uz srpski narod, a za ovu godinu opredili smo se za temu vezanu za ju..
Selo Vraneševci nalazi se u Virovitičko-podravskoj županiji i u sastavu je opštine Čađavica. Do rata su ga većinom naseljavali Srbi kojih je prema popisu iz 1991. godine bilo 69,9 procenata dok je sada mešovito. Selo datira od prve polovine 17. veka i bilo je naseljeno Srbima. Samo ime, pretpostavlja se, dobilo je po jednom kovaču čije prezime je bilo Vranješ i koji je bio njegov prvi stanovnik.
U novije vreme selo je bilo prepoznatljivo po proizvodnji lubenica, ali i po sportu. U Vraneševcu je postojao fudbalski klub koji se zvao „Partizan“ i koji je ostvarivao zapažene rezultate u rangu u kom se takmičio.
Tokom rata devedesetih, deo naroda je otišao u izbeglištvo zbog straha od ratnih sukoba, a deo je ostao. U jednom periodu stanovništvo je bilo u opadanju, a onda je naseljeno hrvatskim življem koje je naseljavalo obližnju pustaru i život u njemu se nastavio. Sada u Vraneševcima živi podjednak broj Hrvata i Srba koji žive u veoma dobrim odnosima, bez ikakvih međusobnih trzavica.
–..
U današnje vreme retka je pojava da se mlade osobe bave sa književnošću, ali Bojana Nemet (24) spada u izuzetke. Nedavno je odlučila da izda svoju prvu zbirku pesama pod nazivom „Jeka tišine“ čija je promocija održana u nedelju u Dalju.
Kako Bojana kaže, piše od kad je naučila prva slova, a ljubav prema knjigama se rodila još od kad je kao dete počela da čita bajke.
– Pesme sam počela da pišem u drugom razredu osnovne škole, a većina pesama iz ove zbirke, ako ne i sve, napisane su u srednjoj školi. Zbirku sam izdala na nagovor prijatelja. Specifično je da pišem pesme bez naslova, a uglavnom su autobiografske jer sam motive pronašla u raznim sferama svog života. Osvrćem se na današnje društvo, ali ima i motiva ljubavi, religije, a pisanje pesama mi je „izduvni ventil“ – priča ukratko o zbirci autorka.
Što se tiče same promocije, okupilo se mnoštvo važnih osoba iz Bojaninog života, kao i lokalni meštani. Kritike publike su pozitivne, a u sklopu promocije održana je i prodaja knjige. O..
Ovakav slučaj, da neko provaljuje u ovu svetinju, prvi put je zabeležen u ovom mestu.
– Da je hram obijen primetio sam u ponedeljak uveče kada sam došao da namestim zvona za sledeći dan. Tada sam video da nema cilindra na vratima svetog hrama i da su ona bila otvorena. Vrata nisu razvaljena samo je cilindar obijen i na taj način provalnik je ušao u hram. Kada sam ušao u crkvu i upalio svetlo video sam da su pomerane stvari, da su posude sa dobrovoljnim prilozima razbacane, otvoren je bio tutorski stol odakle su uzeti prilozi, a čudotvorna ikona Svetog Nikolaja koja se nalazi na svom tronu na južnoj strani bila je okrenuta. Takođe, u oltaru je bilo prevrnutih stvari, ali ništa sem novca nije otuđeno iz hrama, sve je ostalo malo razbacano, ali nije oskrnavljeno niti pokidano – ističe pačetinski paroh protonamesnik Nenad Kesonja.
Po rečima paroha iz crkve je odneto nekoliko stotina kuna koliko se u tom momentu nalazilo u hramu jer se inače više novca nikad ne drži u samoj crkvi.
– Nama..