Pododbor srpskog kulturnog društva „Prosvjeta“ danas čini oko osamdeset akivnih članova, uglavnom starije starosne dobi, i dalje nastoje da neguju tradiciju i kulturu naroda kojem pripadaju.
– Više od dve decenije prošlo je od našeg osnivanja. U samom početku imali smo jako mali broj članova, okupljali smo se u crkvenim prostorijama i sve je to išlo nekako polako, obazrivo. Nakon petnaest godina uspeli smo da se uselimo u prostor koji danas koristimo i koji smo prilagodili našim aktivnostima, potrebama. Svake godine bivalo nas je sve više, pa smo i u našim aktivnostima ili nekim programima bili za nijansu kvalitetniji. Prvih nekoliko godina, od uselenja, nismo baš bili dobrodošli ovde i često smo imali vrlo jasne poruke negodovanja poput išaranih zidova, razbijenih stakala prilikom nekih događaja, obeležavanja godišnjica, i sličnih stvari, ali sada je i to, konačno, prestalo. Ono što je dobro, i što treba naglasiti jeste izuzetna saradnja koju imamo sa ostalim nacionalnim manjinama u ..
Portparol hrvatskog Fonda za privatizaciju Vedran Kukavica izjavio je da je Srbija na najatraktivnijim lokacijama duž jadranske obale posedovala 319 objekata, čija se vrednost sa zemljištem procenjuje na oko pet milijardi kuna (više od 700 miliona dolara). On je upozorio da je u hrvatskim medijima na delu prava ofanziva...
Više selo nego zaselak, a ipak Bezbradice mnogi smatraju delom Kistanja. U 46 najčešće praznih domova živi svega isto toliko duša, uglavnom onih u poodmakloj životnoj dobi. Prolazeći seoskim ulicama, teško je koga i sresti. Prvi znaci dolazećeg proleća iz domova izvuku tek pokretniju starčad da, što bi sami rekli, „uhvate zera Sunca“.
– Bezbradice jesu kistanjski zaselak koji je najpoznatiji po tome što se prezimena Bezbradica i Krneta najranije spominju na ovim prostorima. U zapisima koji se nalaze u manastiru Krka, postoje podaci da spominjanje ovih prezimena datira još sa kraja petnaestog i početka šesnaestog veka. Izgradnjom hrama 1537. godine Bezbradice postaju i svojevrstan centar duhovnosti, ali i garant opstanka naroda u ovom kraju. Kako je ovo, tada, bila provincija uz samu granicu, a sedam godina pre izgradnje crkve manastir Krka bio je porušen i poharan, za narod je bila od nemerljivog značaja dozvola da se izgradi ovaj duhovni centar za tadašnji narod – objašnjava profesor..
Dugo neki kulturni događaj u Vukovaru i okolini nije izazvao veću pažnju od gostovanja popularnog trija Čvarkov, Torbica i Boškić koji već sedam godina na Radioteleviziji Vojvodine snimaju humorističnu seriju „Državni posao“. Više od pet stotina ljudi sabilo se u Kino u Borovu Naselju prvog decembra kako bi uživo gledalo najpopularnije arhivatore u Srbiji u novoj predstavi pod nazivom „Velika reforma“.
Dejan Ćirjaković, Dimitrije Banjac i Nikola Škorić u potpunosti su opravdali očekivanja publike koja se sat i po vremena neprestano smejala najnovijim dogodovštinama tri arhivatora zaposlena u izmišljenom državnom preduzeću.
– Naša treća predstava zove se „Velika reforma“ zato što su kod nas već tolike godine uvek neke velike reforme. Tema je digitalizacija i sve to što prati naš javni sektor. Sve ono što je novo nailazi na otpor pa tako i u našoj predstavi. Svi ti papiri treba da se stave u digitalnu formu, a u predstavi možete da vidite kako mi reagujemo na to – rekao nam je pre nast..
U organizaciji lokalnog ogranka Solun, Organizacije srpskih studenata u inostranstvu i studenta Milana Stojkovića, grupa studenata Teološkog fakulteta iz Soluna posetila je manastir Granačicu u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji. Na poziv Milana Stojkovića, mladog srpkog studenta Teološkog fakulteta, koji je iz sela Donja Gušterica kod Gračanice, odazvala...
Selo Vraneševci nalazi se u Virovitičko-podravskoj županiji i u sastavu je opštine Čađavica. Do rata su ga većinom naseljavali Srbi kojih je prema popisu iz 1991. godine bilo 69,9 procenata dok je sada mešovito. Selo datira od prve polovine 17. veka i bilo je naseljeno Srbima. Samo ime, pretpostavlja se, dobilo je po jednom kovaču čije prezime je bilo Vranješ i koji je bio njegov prvi stanovnik.
U novije vreme selo je bilo prepoznatljivo po proizvodnji lubenica, ali i po sportu. U Vraneševcu je postojao fudbalski klub koji se zvao „Partizan“ i koji je ostvarivao zapažene rezultate u rangu u kom se takmičio.
Tokom rata devedesetih, deo naroda je otišao u izbeglištvo zbog straha od ratnih sukoba, a deo je ostao. U jednom periodu stanovništvo je bilo u opadanju, a onda je naseljeno hrvatskim življem koje je naseljavalo obližnju pustaru i život u njemu se nastavio. Sada u Vraneševcima živi podjednak broj Hrvata i Srba koji žive u veoma dobrim odnosima, bez ikakvih međusobnih trzavica.
–..
AKO se dozvoli osnivanje tzv. Hrvatske pravoslavne zajednice (HPZ), to bi moglo da dovede u pitanje ostanak Srba u Hrvatskoj. Ovo je zaključak pisma koje su episkopi dalmatinski i gornjokarlovački Fotije i Gerasim uputili u subotu premijeru Hrvatske Jadranki Kosor. O njemu od predsednika vlade traže da zaštiti Srbe,...
Za Srbiju bi slovenačko-hrvatska evropska priča mogla biti i poučnaNa prostorima nekadašnje Jugoslavije nema geografije bez istorije, a bez istorije očito neće biti ni ekonomije. Veliki Amerikanac Henri Ford jednom je rekao da je ,,istorija koještarija”, a harvardski ekonomista Džefri Saks pokušavajući da objasni šta se sve dogodilo na...
Mitropolit crnogorsko- primorski Amfilohije Radović izabran je nedavno za ruskog akademika i postao profesor Akademije za bezbednost, odbranu i poredak u Rusiji. On je istovremeno odlukom Nacionalnog komiteta društvenih nagrada Ruske Federacije odlikovan i Ordenom Lomonosova, koji mu je uručen na svečanosti u Kremlju u prisustvu oko 4.000 ugledanih...
Da ova godina neće biti jedna od onih koju ćemo pamtiti po širenju ljubavi i tolerancije dalo se naslutiti već po tome kako je započela, a započela je morbidnom čestitkom za pravoslavni Božić koju je sin HDZ-ovog zastupnika Josipa Đakića, Ivan Đakić preko svog fejsbuk profila uputio Srbima. Naime, Đakić je pravoslavni Božić čestitao fotografijom ustaše koji u rukama drži odsečenu glavu Srbina uz poruku „Svim ‚prijateljima‘ Srbićima sretan Božić”.
Nešto ranije, u noći između 4. i 5. januara u Polači kraj Knina spomenik žrtvama fašizma išaran je ustaškim grafitima, a priprema terena za novi pritisak na Srbe u Hrvatskoj nastavljena je konferencijom za novinare koju je gradonačelnik vukovara Ivan Penava održao 15. januara. Penava je na ovoj konferenciji govorio o „kontinuiranoj prisutnosti velikosrpske politike u Republici Hrvatskoj” ocenivši da je upravo Vukovar „epicentar kontinuirane velikosrpske puzajuće agresije”. Posebno je kao dokaz za svoje tvrdnje obeležio učenike Tehničke škole ..