O Slavku Vojvodiću iz Silaša pisali smo u našim novinama, sada već davne, 2009. godine. Rođen je u Benkovcu 1944. pred kraj Drugog svetskog rata, a u Silaš je doselio nakon njega 1947. godine i tu je i ostao. I te 2009. godine bilo je čudno da neko u njegovim godinama, a tada je imao 65, istrčava kilometarske deonice i učestvuje na polumaratonima i maratonima, ali saznanje da on i danas trči i to s još većim žarom je prosto neverovatno. Gotovo deset godina stariji čika Žućo, kako ga zovu njegovi sumeštani, svakodnevno trenira i pretrčava bar deset kilometara.
– Ima već sedam godina kako sam ponovo počeo da trčim. Osetio sam nekakav nalet snage, energije i volje tako da sam u tih sedam godina istrčao pedesetak polumaratona i jedan maraton. Na devedeset odsto tih trka osvojio sam prvo mesto ili sam bio među prvima. Trčao sam na polumaratonima u Somboru, Paliću, Apatinu, Osijeku, na baranjskom polumaratonu, banjalučkom, u Našicama i Beogradu. Ja bez trčanja jednostavno ne mogu da živim. ..
Na prostoru Mađarske postoji pedesetak srpskih pravoslavnih crkava i manastira, od kojih su neki hramovi iz srednjeg veka, iz doba Lazarevića, kada su u Budimu stolovali i svoju palatu imali srpski despoti. Vladika Lukijan, episkop budimski i administrator temišvarski, kaže za "Vesti" da su posebna dragocenost manastiri u Srpskom...
Konstituisati manjinsko veće tamo gde Srba ima u dovoljnom broju nije veliki problem. Problemi nastaju u sredinama u kojima pripadnika srpske zajednice ima samo u tragovima. Sa konstituisanjem srpskog manjinskog veća u Opštini Lovas stvari od samog početka nisu išle glatko, bilo je, narodski rečeno, povuci-potegni. Ipak, upornost pripadnika srpske manjinske zajednice u Lovasu i Opatovcu na kraju je urodila plodom i VSNM Opštine Lovas je započeo sa radom.
– U celoj našoj opštini, odnosno u dva mesta Lovasu i Opatovcu, Srba ima u petnaestak, možda dvadeset kuća. Osnivanjem ovog Veća pre svega želimo da okupimo naše ljude, da ih organizujemo i da na neki način organizujemo njihovo slobodno vreme, da čujemo njihove potrebe i da utičemo na rešavanje nekih problema sa kojima se susreću. Još uvek nismo definisali planove, ali na tome upravo radimo. Trenutno, naš najveći problem vezan je za uređenje pravoslavnog groblja u Opatovcu koje se nalazi u veoma lošem stanju. Za njegovo održavanje nad..
Traži li se to od Srbije da se navikne na ideju i praksu dvostrukih aršina? Ili se Srbija i dalje tretira kao stari tip države, zemlja izvan postmodernog kontinenta Evropečak bi i Šekspir bio u neprilici da je morao da opisuje ironiju hapšenja i puštanja Agima čekua u Bugarskoj,...
Najvažnija izmena Zakona o hrvatskom državljanstvu odnosi se na drugi stav člana 30.a koji glasi: „Hrvatskim državljaninom smatra se i osoba rođena u periodu od 8. januara 1977. do 8. oktobra 1991, kojoj su u trenutku rođenja oba roditelja imala hrvatsko državljanstvo, ali joj je u evidenciji o državljanstvu upisano drugo državljanstvo, ako u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovoga zakona podnese zahtev za utvrđivanje hrvatskog državljanstva.“
O važnosti ove izmene razgovarali smo sa predsednikom Odbora za ljudska prava Zajedničkog veća opština Jovanom Vlaovićem.
– Ovim članom ispravlja se određena nepravda koja je napravljena prema nekim osobama koje su, da li greškom, da li namerno, upisane u matične knjige rođenih na području koje nije domaće. Pod ovim se smatra da osobi koja ispunjava uslove iz ovog člana nije upisano državljanstvo tadašnje Socijalističke Republike Hrvatske nego neko drugo republičko državljanstvo. Sad se ta nepravda ispravlja na način da oni imaju dve..
Delegacija Koordinacije veća nacionalnih manjina Vukovarsko-sremske županije posetila je Kulu u Srbiji gde je prisustvovala sastanku sa predstavnicima nacionalnih manjina sa područja Autonomne pokrajine Vojvodine. Razgovaralo se o mogućnostima prekogranične saradnje u pripremi i provođenju EU i nacionalnih projekata koji se tiču nacionalnih manjina.
– Napravili smo konstrukciju projektnog predloga kojim smo obuhvatili sve predloge Veća nacionalnih manjina iz naše županije i Saveta nacionalnih manjina iz Autonomne pokrajine Vojvodine. Predloga je puno i neće sve ući u projekat, ali bitno je da stvorimo zajedništvo, da se povežemo kako bi imali zajedničke projekte. Projekat na kome trenutno radimo i koji bi trebalo da bude završen ove godine tiče se udruživanja nacionalnih manjina iz Mađarske, Bosne i Hercegovine, Srbije i Hrvatske „Kreativna Evropa- zapadni Balkan“ – objašnjava predsednik Koordinacije veća nacionalnih manjina Vukovarsko-sremske županije Svetislav Mikerević.
„Dunav nas..
Da ova godina neće biti jedna od onih koju ćemo pamtiti po širenju ljubavi i tolerancije dalo se naslutiti već po tome kako je započela, a započela je morbidnom čestitkom za pravoslavni Božić koju je sin HDZ-ovog zastupnika Josipa Đakića, Ivan Đakić preko svog fejsbuk profila uputio Srbima. Naime, Đakić je pravoslavni Božić čestitao fotografijom ustaše koji u rukama drži odsečenu glavu Srbina uz poruku „Svim ‚prijateljima‘ Srbićima sretan Božić”.
Nešto ranije, u noći između 4. i 5. januara u Polači kraj Knina spomenik žrtvama fašizma išaran je ustaškim grafitima, a priprema terena za novi pritisak na Srbe u Hrvatskoj nastavljena je konferencijom za novinare koju je gradonačelnik vukovara Ivan Penava održao 15. januara. Penava je na ovoj konferenciji govorio o „kontinuiranoj prisutnosti velikosrpske politike u Republici Hrvatskoj” ocenivši da je upravo Vukovar „epicentar kontinuirane velikosrpske puzajuće agresije”. Posebno je kao dokaz za svoje tvrdnje obeležio učenike Tehničke škole ..
У оквиру Скопског филмског фестивала премијерно је приказана комедија „Ах љубов моја“ режисера и сценаристе Колета Ангеловског. Тачно пре 55 година Ангеловски је као глумац дебитовао у филму „Саша“, југословенском ратном филму из 1962. године у режији Раденка Остојића.
Zaključak o dostignutom stepenu razumevanja, solidarnosti, snošljivosti i dijaloga među građanima Vukovara pripadnicima hrvatskog naroda i srpske nacionalne manjine donosi se prema gradskom Statutu svakog septembra. Gradsko Veće danas je raspravljalo i izglasalo Zaključak koji je svojim sadržajem identičan prošlogodišnjem. U njemu se kaže kako se nisu „stvorili preduslovi za proširivanje obima osiguranih individualnih prava te propisivanje kolektivnih prava pripadnicima srpske nacionalne manjine“.
Sednica je zbog epidemiološke situacije bila zatvorena za javnost i bez prisustva medija. Za Zaključak su glasali bivši većnici HDZ-a koji su proletos zajedno sa gradonačelnikom Ivanom Penavom izašli iz te stranke zajedno sa većnicima Hrvatske konzervativne stranke, dok su protiv ovog akta glasali većnici SDP-a, SDSS-a i većnik Živog zida.
Predsednik vukovarskog SDSS-a i većnik u gradskom Veću Srđan Kolar kaže da je za ovu stranku ovakav predlog koji je identičan prošlogodišnjem bio neprihv..
Ako bi se kroz procenat zaposlenosti u državnim organima i organima lokalne uprave u Crnoj Gori procenjivao broj Srba onda ih ima neznatno, iako ih je prema popisu iz 2003. godine bilo 32 odsto. Nedavni probni popis govori da ih u Crnoj Gori živi čak više od tog procenta,...