Fudbal u Boboti počeo je da se organizovano igra 1929. godine kada je osnovan fudbalski klub „Sremac” koji će nakon Drugog svetskog rata poneti ime „Borac”. Svoj zenit ovaj klub dostigao je osamdesetih godina prošlog veka kada je bio član hrvatske republičke lige, tadašnjeg trećeg ranga takmičenja u bivšoj Jugoslaviji. Susret sa novosadskom Vojvodinom drugi je po redu u proteklih deset godina. – Uspeli smo da se organizujemo i da dovedemo fudbalski klub Vojvodina iz Novog Sada što nam je čast i zadovoljstvo. Sticajem okolnosti imamo tamo ljude koje poznajemo i koji su nam maksimalno izašli u susret. U vrlo kratkom roku uspeli smo da se organizujemo, da iskoristimo i ovo lepo vreme kako bi se na najbolji mogući način obeležio ovaj za nas značajan jubilej – istakao je predsednik FK „Borac“ Bobota Jovo Šljokić. Današnji predsednik uprave Vojvodine Vojislav Gajić svojevremeno je bio i predsednik bobotskog Borca, a samim tim i najbolja poveznica za saradnju ova dva kluba. – Fudbalski klu..

Kad se život i bukvalno sruši na glavu

Zbog plućne embolije od koje je obolela pre pet godina Dušanka Trbojević diše uz pomoć aparata bez koga ne može ni noću ni danju. Zbog bolesti često mora da ide na lekarske kontrole, a nema gde ni da se okupa jer u kući, koja se, deo po deo, sama od sebe ruši, nema ni vode ni kupatila. – Uvek nekoga treba da molim da mi donese vode ili, ako idem na kontrolu, moram da molim komšinicu da se kod nje okupam, a vi jako dobro znate kakva su vremena, ljudi to sve plaćaju i onda te nerado primaju. Ipak, imaju sažaljenja prema meni i mojoj bolesti pa mi se, da tako kažem, smiluju. Kao osoba sam, i pored svega pozitivna, i o svima imam lepo mišljenje i to je razlog što mi ljudi izađu u susret – priča, uz veliki napor, Dušanka. Kuća u kojoj živi je roditeljska, ali nije u celini njeno vlasništvo nego je suvlasnik sa dvema sestrama koje se nasledstva nisu odrekle. Da problem bude veći, krov se pre tri godine srušio i tako njen životni prostor suzio do nepodnošljivih granica. Sve što ima je malen..

Kućanci – za pravoslavce sveto mesto

U Kućancima, rodnom mestu srpskog patrijarha Pavla, 11. septembra, u organizaciji Episkopije Pakračko-slavonske obeležen je praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, u narodu poznatiji kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek. Svetu Arhijerejsku Liturgiju u obnovljenom hramu Svetih apostola Petra i Pavla služili su episkop pakračko-slavonski Jovan te episkop dioklejski Metodije (sekretar mitropolita Amfilohija) uz mnogobrojno sveštenstvo slavonske eparhije. Praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja spada u jedan od najznačajnijih pravoslavnih praznika na kojem se okupljaju vernici na molitvi, a osim njega jednako tako značajni praznici su i 13. jul, na Pavlovdan, kada je hramovna slava, spomenuto Usekovanje, 11. septembra, kada je rođen i patrijarh Pavle, i 15. novembar, dan njegovog upokojenja. Srpska pravoslavna crkva slavi Usekovanije glave Svetog Jovana Krstitelja kao uspomenu na dan smrti svetitelja koji se kao savremenik Isusa Hristosa i njegov krstitelj smat..
Manifestacija je i ove godine organizovana u sklopu 22. Dana kulture Srba istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema. Likovna kolonija u prostorijama vukovarske Sloge je samo nastavak tradicionalnih smotri likovnjaka koje su održavane i devedesetih godina, a ove godine organizatori su mogli da se pohvale sa rekordnim brojem učesnika s obzirom na to da se na koloniji okupilo čak 35 umetnika. – Nakon kolonije nam ostaje veliki broj umetničkih slika koje ćemo opremiti, deponovati i jednog dana, kad se stvore uslovi, želimo ih sve izložiti u centru grada. Očekujemo da ćemo uspeti u nameri da pronađemo jedan reprezentativan prostor u kojem ćemo izložiti veliki broj slika sa ove, ali i prethodnih kolonija jer je to svrha ove manifestacije. Reč je o fondu koji sadrži više od 400 slika, među kojima bih posebno izdvojio radove sa kolonija od 1995. do 1997. godine koje su održavane u specifičnim uslovima – govori predsednik vukovarske Prosvjete Milenko Živković. Ove godine okupili su se slika..

Rekordan broj učesnika na borovskoj fišijadi

Rekordan broj učesnika takmičio se na tradicionalnoj 24. borovskoj Fišijadi. Broj takmičara je iz godine u godinu sve veći, a ove godine svoje umeće u spravljanju ove vrste riblje čorbe pokazalo je 50 fiš-majstora, koji su imali pomoć pomagača iz svojih ekipa. Miris dima koji se rasprostirao iz kotlića primamio je ukupno 500 gostiju koji su došli da uz muziku i piće uživaju u ukusima ribljeg specijaliteta nadaleko popularnom u ovom delu Evrope. Osim domaćih takmičara prisustvovali su i kuvari iz ostalih delova Srema, Slavonije, Baranje i Vojvodine. – Iako je rekordna godina još nekoliko ekipa smo morali odbiti zbog ograničenog broja mesta, a neke ekipe iz inostranstva su otkazale zbog problema s dolaskom. Svi koji učestvuju nadaju se pobedi. Zahvaljujemo se svim sponzorima, učesnicima, organizacionom odboru i gostima, a nadamo se da će sledeće godine ova manifestacija biti još veća. Produžićemo prostor kako bi se kapacitet mogao još proširiti – priča organizator Fišijade predsednik f..
U Banja Luci je 12. septembra 2019. godine. na Gradskom stadionu, pred oko 10.000 gledalaca, odigrana humatirna fudbalska utakmica između veterana Fudbalskog kluba "Crvena zvezda" i ekipe veterana FK "Borac" iz Republike Srpske, kojom je zvanično počela kampanja “Djeca nam se rađala”, u organizaciji istoimene fondacije, s ciljem podizanja svesti o značaju povećanja nataliteta u Republici Srpskoj. Direktor UKC Republike Srpske i predsednik Fondacije “Djeca nam se rađala” Vlado Đajić, tom prilikom je rekao da borba protiv bele kuge mora da bude prioritet svakog pojedinca, ali i cele Republike Srpske. Humanitarnu akciju podržao je kompletan vrh Republike Srpske na čelu sa članom predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradom Dodikom, predsednicom RS Željkom Cvijanović i predsednikom Vlade Republike Srpske Radovanom Viškovićem. Pored zvaničnika Republike Srpske na humanitarnoj fudbalskoj utakmici prisustvovali su gradonačelnici, predstavnici SPC, predstavnici političkih partija, Dragan D..

Parastosi za žrtve rata u Vukovaru i Borovu

Poginulih se u Vukovaru srpska zajednica tradicionalno seća na groblju Aleja gde se okupljaju predstavnici srpskih udruženja i članovi porodica. Tu su 14. septembra položeni venci i zapaljene sveće stradalima. Parastos i pomen poginulima služili su sveštenici srpske pravoslavne crkve, a ove godine po prvi put je u Hramu svetog oca Nikolaja služena liturgija. Organizator skupa bilo je i ovog puta Veće srpske nacionalne manjine grada Vukovara. – Zahvaljujemo se Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja je dala doprinos u organizaciji, što smo uspeli da se dogovorimo da to obeležimo na ovakav način i nadam se da će tako biti i ubuduće. Svi smo se danas na dostojanstven način, sa molitvom u srcu i svećom u rucili, prisetili naših najmilijih, naših mučenika i stradalnika koji su postradali u ovom ratu. Svake godine, druge subote u septembru, će Veće srpske nacionalne manjine grada Vukovara, ovo sećanje i dalje organizovati – izjavio je predsednik VSNM-a grada Vukovara Dejan Drakulić. Vence su nakon..
U Banja Luci 10.septembra 2019. godine, u Sportskoj dvorani "Borik", besedom o istrajavanju u očuvanju suštine bića sopstvenog naroda i praštanju svojim neprijateljima, književnik Vule Žurić svečano je otvorio 24. Međunarodni sajam knjiga. Prisutnima se obratila Natalija Trivić, ministarka prosvete i kulture Republike Srpske, i tom prilikom rekla da se kroz Sajam knjiga neguje književno stvaralaštvo i srpski jezik, koji su mnogostruko stariji od Republike Srpske te da je cilj Ministarstva prosvete i kulture R.Srpske da se jeziku i knjizi vrati dignitet i da se razvije popularizacija čitanja knjiga, posebno među decom i mladima. Organizatori, sajma “Glas Srpske” Banja Luka, naveli su da će u okviru 24. Međunarodnog sajma knjiga biti održani i četvrti Međunarodni književni susreti u organizaciji Udruženja književnika RS. Svečanom otvaranju 24. Međunarodnog sajma knjiga u Banja Luci prisustvovao je i generalni konzul Vladimir Nikolić.
Tema radnog sastanka Koordinacije veća nacionalnih manjina Vukovarsko-sremske županije bila je donošenje plana i programa, projektne aktivnosti te saradnja sa Savetom za nacionalne manjine Republike Srbije. – Zajednički su nam problemi koji se odnose na obrazovanje, kulturu, sport, a na kraju povezuje nas i potreba za razvojem privredne saradnje. Manjine žele biti spona između Hrvatske i Srbije. Nažalost do sada nismo imali saradnju sa Savetom za nacionalne manjine Vlade RS i zato smo pre mesec dana posetili Ruski Krstur u Srbiji gde smo prisustvovali jednoj manifestaciji rusinske manjine i uverili se kako Republika Srbija poštuje prava nacionalnih manjina. Imamo kontakte sa Hrvatskim nacionalnim većem iz Srbije i nastojimo da, kao Koordinacija veća nacionalnih manjina, proširimo saradnju sa svim nacionalnim manjinama – rekao je u izjavi za medije predsednik Koordinacije Svetislav Mikerević. Ovo je, nakon izbora održanih u maju, prvi sastanak Korodinacije veća i predstavnika nacional..
Donatori finansijskih sredstava za kupovinu kosilice su Zajedničko veće opština i Fond za obnovu i razvoj Grada Vukovara. Mašina je koštala 42.000 kuna, od toga je 30.000 kuna uplatio Fond, a ostatak ZVO. Ovo vozilo poslužiće za održavanje dvorišta i okolina ispred dva hrama vukovarskih parohija i pomoću njega biće značajno ubrzan proces košenja trave na ovim velikim područjima, a takođe postoji i mogućnost stavljanja dodatka u vidu ralice za čišćenje snega. – Ova donacija je od izuzetnog velikog značaja za naše hramovne porte jer ih treba održavati u potpunosti da budu lepe i odraz našeg održavanja jeste upravo u toj lepoti koju okolina oko hrama pruža za mnoge koji dolaze u crkvu. Svakako da će nam pomoć u vidu ove kosilice puno značiti što se tiče brzine i preciznosti održavanja dvorišta. Ova akcija je bila vrhunska i što se tiče brzine kojom je određena, ali i kvaliteta traktora koji nam je doniran. Želimo da se svima zahvalimo i da Gospod blagoslovi ovu saradnju da i dalje bude ..