U Hrvatskoj je u osnovne i srednje škole upisano nešto više od 450 hiljada učenika od kojih će njih 150 hiljada biti prvi koji će osetiti značajne promene u obrazovanju.
Od ove godine u školama će se paralelno provoditi tri programa: redovni nastavni program, frontalni program prema novom nastavnom programu te eksperimentalni program „Škola za život“ u 74 osnovne i srednje škole. Ipak, za oko 300 hiljada učenika program se neće menjati, odnosno školu će pohađati po nastavnim programima iz 2014. godine.
Frontalna reforma koja se uvodi od 9. septembra zahvata sve predmete za učenike prvih razeda srednjih škola, dok se u osnovnim školama novi program i udžbenici primenjuju u prvom i petom razredu te u sedmom razredu samo za biologiju, hemiju i fiziku. Nove metode podučavanja, vrednovanja, ali i novosti u ocenjivanju, primenjivaće se i u nastavi na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu odnosno u obrazovanju po modelu „A“.
Srpski učenici, ili bolje rečeno njihovi roditelji mogu bezbrižno u n..
Selo Velika Popina deli se na pet zaselaka. Jedno od njih, Podljut, ispod same planine Ljut, danas broji petnestak Srba povratnika. Među njima je i Đoko Stojsavljević koji broji već desetu godinu od kako se vratio svom kraju. Iz ljubavi prema svojoj Lici, kaže, došao je sa porodicom iz Srbije, iako se i tamo skućio, stvorio sve uslove za normalan život.
– Zaseok Podljut, pre ovih nesrećnih dešavanja od ’95. godine, imao je oko pedesetak stanovnika u trideset domaćinstava. Zbog ratnih zbivanja o kojima ne bih govorio, pa i ekonomske situacije nakon njih, danas nas u Podljutu živi svega petnestak. Ja sam se, zajedno sa suprugom, majkom i jednom ćerkom, vratio ovde pre tačno deset godina. Druga ćerka se udala i ostala da živi u Crvenki gde sam, za vreme izbegličkih dana, uspeo napraviti svoju kuću i obezbedio porodici krov nad glavom. Ipak, ljubav prema svom parčetu dedovine, volja i htenje da ovde provedem ostatak života, budem svoj na svome, bila je presudna u odluci da se vratim – pri..
U organizaciji Zavičajnog udruženja Zavidovićana sa sedištem u Doboju, dana 09. septembra 2019. godine, održana je akademija "Egzodus i trajanje"- podsetnik na ratna dešavanja u Vozući.
U svom obraćanju na akademiji, predsednica R. Srpske Željka Cvijanović, naglasila je da činjenica da se nekadašnji meštani okupljaju i vole svoj kraj pokazuje trajnost i nepobedivost, te da se ne sme zaboraviti težina zločina koji je počinjen na području Vozuće 1995. godine. Istakla je da je narod na tom području 1995. godine pretrpeo strahote, da je više od 30 sela spaljeno, da je oko 2.000 ljudi proterano sa vekovnih ognjišta i da je zabeležen veliki broj stradalih civila i boraca.
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik, tom priliko je rekao da je veoma značajno okupljanje na akademiji "Egzodus i trajanje", da bi se ukazalo na istinu o stradanju Srba koju je potisnuo međunarodni faktor, a odnosi se na etničko čišćenje više od 40.000 Srba sa područja Zenice, Žepča, Banovića i Zavidovića.
M.Dod..
Likovna sekcija “Sava Šumanović” bila je domaćin trodevnog druženje na kojem već punih 28 godina nastaju umetnička dela inspirisana Borovom.
– Nikada tokom 28 godina nije prekinuto održavanje likovne kolonije. Ovo je tradicionalno dešavanje i redovna aktivnost naše likovne sekcije i za Borovo je značajno jer ovde dođu umetnici sa više strana, najviše iz Srbije, Bosne i naše okoline. Svi oni dolaze sa željom da se druže, da slikaju u jednom ambijentu za koji se mi domaćini trudimo da bude najbolji. Učešće na koloniji potvrdila su 22 likovna umetnika. Umetnici će stvarati na slobodnu temu s naglaskom na motive iz Borova – izjavio je predsednik borovskog KUD-a Rado Bosić.
Ovakav način rada i lepa atmosfera odgovaraju mnogim umetnicima koji to potvrđuju tako što u Borovo dolaze gotovo svake godine.
– Ovde sam redovno od 2005. godine, ova likovna kolonija je za mene zaista posebna. Zbog ljudi, odabira umetnika koji ovde dolaze, prijatne atmosfere za rad, a najviše zato što znamo šta se d..
Još od 1970. godine, svake prve subote u septembru, u hramu Svetog Velikomučenika Georgija u Moravicama održava se parastos, a dvadesetak meštana okupilo se i ove godine kako bi odali počast ubijenim stanovnicima ovog gorsko-kotarskog mesta. Ovaj običaj uspostavio je nekadašnji episkop gornjokarlovački Simeon (Zloković).
– Svake godine, na ovaj strašan događaj, održavamo parastos na kojem se okupi od 10 do 15 ljudi. Naša moralna dužnost je da ih se setimo kroz parastos sećanja. Pominjemo sve nastradale, ali toga dana na liturgiji posebno se setimo Moravčana postradalih u Jadovnom. Mnogo ljudi ne dođu, jer kažu da nisu znali, iako se svake godine parastos održava u isto vreme. Nikoga ne primoravamo da prisustvuje ovakvim okupljanima jer je Gospod rekao „Ko hoće za mnom da ide, neka ide – ko neće, neće“. Držaćemo ovaj parastos dok god je sveštenika u našoj parohiji – objašnjava paroh moravički Jelenko Stojanović koji je naveo na koje se sve načine Moravčani sećaju žrtava.
– Kod nas na ..
Prvi dan školske 2019/20. godine delegacija Zajedničkog veća opština i Vlade AP Vojvodine na čelu sa predsednikom ZVO-a Srđanom Jeremićem i pokrajinskim podsekretarom Nebojšom Vojnovićem posetili su četiri osnovne škole. Tom prilikom poželeli su srećan početak školske godine svim učenicima koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku i pismu odnosno po modelu „A“ u osnovnim školama „Bijelo Brdo“, „Negoslavci“, „Trpinja“ i „Borovo“.
Zahvaljujući koordiniranoj akciji ZVO-a i Vlade AP Vojvodine učenicima koji neguju svoj nacionalni identitet kroz obrazovanje na maternjem jeziku i pismu i ove su godine prvi dan škole uručeni vredni pokloni. Svim đacima prvacima kroz ovogodišnju akciju poklonjene su školske torbe i radne sveske, ali nisu zaboravljeni ni stariji učenici.
– Vlada Vojvodine odvojila je milion i 700 hiljada dinara te smo obezbedili radne sveske za sve učenike koji su na području delovanja Zajedničkog veća opština nastavu upisali po modelu „A“. Od Vlade Vojvodine uspeli smo da dobi..
Nešto izmenjenog sadržaja u odnosu na prošle godine, pre svega zbog kiše koja je padala tog dana, pudarina je ipak okupila velik broj posetilaca uz bogat kulturno-umetnički i gastronomski program.
– Nažalost kiša nam je pokvarila organizaciju manifestacije, ali ipak trudili smo se da većinu sadržaja ispunimo iako ovaj put nećemo biti u mogućnosti da idemo u vinograd kako smo to ranije radili. Uz kulturno-umetnički program pripremili smo i niz drugih sadržaja, a želja nam je da napravimo i jedno zajedničko vino prijatelja pudarine koji dolaze kod nas – kaže jedan od organizatora ove manifestacije Miloš Katanić.
Pudarina je običaj čuvanja vinograda koji je praktikovan sve do pedesetih godina prošlog veka. Danas pudarenja nema, a kroz ovaj program čuva se uspomena na neka davna vremena.
– Nama mlađim generacijama ova manifestacija znači mnogo, jer nismo mogli da doživimo pravu pudarinu tako da na ovaj način pokušavamo da održimo to sećanje na neke prošle dane. Ovom manifestacijom čuvam..
Simultano s ulaskom u Evropsku uniju 2013. godine te dolaskom Tomislava Karamarka na čelo HDZ-a godinu dana ranije, povećao se i broj antisrpskih incidenata u Hrvatskoj. Verbalni ispadi, poruke mržnje i netrpeljivosti, kao i grafiti na zidovima, povremeno su prerastali i u fizičko nasilje poput napada na učenike Bogoslovije u Manastiru Krka pre više od šest godina. Iako je fizičkih napada bilo i ranije, primetno je da ih je ove godine neuporedivo više, ili se o njima barem više govori u javnosti. Napad na vaterpoliste Crvene zvezde u Splitu, još uvek nerazjašnjeno premlaćivanje pokojnog Radoja Petkovića u Rijeci te najnoviji napad na goste kafića u Uzdolju, kao i napad na srpskog povratnika Dobrivoja Arsića takođe u Rijeci, slučajevi su o kojima se najviše govorilo tokom prethodnih meseci.
Pitanja koja si pripadnici srpske zajednice, ali i celokupne demokratske hrvatske javnosti sada postavljaju su: zašto je verbalno nasilje preraslo u fizičko, jesu li oni rezultat celokupne društvene..
Početkom jula Zajedničko veće opština pokrenulo je humanitarnu akciju „Kolica za Nemanju“ kojoj je bio cilj da se prikupi novac kojim bi se Nemanji Kojčiću iz Dalja kupila specijalizovana invalidska aktivna kolica Zenit CLT R sa dodatnom opremom. Ova kolica koštaju 31.696,12 kuna, a njima bi se Nemanji, osim bavljenja sportom, olakšalo i obavljanje osnovnih životnih potreba i dnevnih aktivnosti.
– Veći deo sredstava prikupljen je od opština u kojim većinski živi srpsko stanovništvo, srpskih političkih osoba, privrednika, ali takođe i fizičkih osoba. Što se tiče samih kolica, pristupiće se njihovoj izradi jer su u celosti specijalizovana kolica gde se meri svaki detalj poput dubine sedišta, nagiba i promera točkova kako bi se u potpunosti prilagodila Nemanji. Novac će biti isplaćen u najkraćem mogućem roku. Nakon toga se pristupa izradi kolica i minimalan rok za uručenje je četiri do pet nedelja, uz napomenu da može doći do odstupanja, ako bi slučajno došlo do komplikacija kod nabave m..
Manifestacija „Dani Srpske u Srbiji”, koja se održava sedmu godinu zaredom, počela je svečanom akademijom na Velikoj sceni Narodnog pozorišta.
Smotru koja će do 10. septembra u 21 gradu u R.Srbiji promovisati kulturu, privredu, nauku i umetnost otvorio je Milorad Dodik, srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine. On je ovom prilikom dao inicijativu i zamolio za podršku da se manifestacija ubuduće zove „Dani Srpske i Srbije”.
Ovim nazivom, kako je pojasnio Dodik, upućuje se na jedinstvo koje mora de se neguje i dodao da Republika Srpska ima sve elemente državnosti i ispunjava sve kriterijume da bude međunarodno verifikovana kao država.
Mnogobrojne zvanice pozdravio je Mlađen Cicović, šef Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, koji je organizator manifestacije i njen pokretač. “Ovi programi nisu samo slika trenutnog stanja, već ukazuju koliko je snažna veza između Srpske i Srbije – kazao je tom prilikom M. Cicović.
Ministar odbrane R. Srbije, Aleksandar Vulin, na manifestacij..