Među najtraženijima i negovateljice, medicinske sestre i zubni tehničari. Najviše poslova na određeno nudi SlovenijaPo broju oglasa za posao, najtraženiji na tržištu rada u EU su finansijski stručnjaci i stručnjaci za prodaju, a zbog sve starijeg stanovništva, velika potražnja vlada i za negovateljicama nepokretnih ljudi. Prema podacima januarskog biltena...
Kada je Bogdan Lakić 1977. godine iz svojih Biljana Donjih u potrazi za poslom i životnom egzistencijom otišao u Rijeku, ni u najgorim snovima nije mogao da usni da se u svoje Biljane jednoga dana neće imati gde da se vrati. U porodičnoj kući ostali su mu tada roditelji i sestre, planovi da će jednoga dana podići sprat kuće i omogućiti sebi komforniji život, da bi nakon rata od svega toga ostala samo četiri zida, drveće koje raste kroz nekadašnje prostorije porodičnog doma, a Bogdan svoje mesto pod nebom našao u kamp prikolici koja mu je jedini krov nad glavom.
Priseća se Bogdan svog odlaska kao da je juče bilo, nada i ambicija koje je nakon odsluženja vojnog roka, poneo sa sobom verujući da će poštenim radom stvoriti još bolje uslove za život u Biljanima.
– U Biljanima sam rođen, ovo je moje rodno mesto. Kada sam završio vojni rok, otišao sam u Rijeku u potrazi za poslom. U riječkoj „Luci“ radio sam skoro četiri godine, a potom u zadarskoj „Maraski“ koja je u Rijeci imala predstavni..
Orahovica je mali slavonski grad u Virovitičko-podravskoj županiji u podnožju Papuka i Krndije. Grad je poznat kao turistički centar ove županije najviše zbog parka prirode i poznatog orahovačkog jezera. Na putu od centra grada prema jezeru nalazi se selo Duzluk koje administrativno pripada Orahovici. U Duzluku oduvek žive i Srbi i Hrvati. Taj procenat se tokom godina menjao u korist većinskog naroda, ali to ne menja činjenicu da je selo sve praznije, a broj stanovnika se u poslednjih 50 godina prepolovio, pa je popis stanovništva pre devet godina ovde zabeležio 163 stanovnika.
Danas je i taj broj sasvim sigurno manji o čemu svedoče prazne ulice i dvorišta što je prva slika koja se ovde zatiče. U centru ovog sela u podnožju Papuka nalazi se mesna zajednica i autobuska stanica, a tišinu remete deca, školarci koji čekaju autobus za Orahovicu i šutiraju krpenjaču po putu. Školarci se mogu prebrojati na prste jedne ruke, a uz njih stoji i jedna starija žena. Kažemo joj da smo došli zbog p..
Od njih dvadesetdvojice, petoro je igralo u seniorskoj konkurenciji u Saveznom rangu takmičenja bivše SFRJ (za drugoligaške klubove Novi Sad i Kabel), dok su ostali nastupali za prvu ekipu Mladosti i brojne klubove iz Bačke i Srema. Danas su svi oni ostvareni porodični i uspešni poslovni ljudi državnog i...
Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова организује традиционални штанд дијаспоре и Срба из региона на Сајму књига у Београду. Пријавe се примају до 5. октобра 2017. године.Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова, упућује позив ауторима, удружењима писаца,...
Na dodeli stipendija SPD-a „Privrednik“, u okviru koje je ukupno 63 studenta i učenika iz svih krajeva Republike Hrvatske primilo novčanu pomoć, najviše je bilo studenata iz siromašnijih i slabije razvijenih krajeva države. Studenti su iz fonda „Vladimir Matijević“ dobili stipendije u iznosu od 800 kuna mesečno, a učenici 400. Odličnim studentima dodeljene su stipendije iz fonda „Ivana Vujnović“ u iznosu od 1000 kuna mesečno.
– Radi se o tradicionalnom godišnjem okupljanju na koje dolazi veliki broj mladih ljudi, sadašnjih i bivših uspešnih učenika i studenata. Oni svojim radom i zalaganjem pokušavaju da održe srpsku zajednicu na najvećem mogućem nivou negujući srpski identitet i kulturu – priča predsednik upravnog odbora Srpskog privrednog društva „Privrednik“ iz Zagreba Dušan Cvetanović.
Tradicija duža od 120 godina
Predsednik ovog društva Nikola Lunić u svom obraćanju okupljenima istakao je da su najveći donatori sredstava Republika Srbija, Srpsko narodno veće, Srpska pravoslavna ..
Kao nikada do sada amfiteatar belomanastirskog Etnološkog centra baranjske bašine bio je ispunjen do poslednjeg mesta, a nemali broj posetilaca na nogama je propratio ovogodišnje Rusko veče. Zasluge za dobru posećenost mogu se pripisati bogatom i sadržajnom programu te ugodno subotnje veče koje je prosto pozivalo na provod.
Sa petnaestak „akademskih“ minuta zakašnjenja program je otvorila prezenterka koja je u kraćem govoru govorila o Ana Mariji Papež, skretarski društva bez koje, uz dužno poštovanje ostalima, ovakvih i drugih programa ne bi ni bilo. Kao što je to uobičajeno prisutne je pozdravio i predsednik društva Svetozar Vakanjac koji se prisutnima zahvalio na dolasku i podršci.
Devedesetominutni program otvorili su Filip Golubov Car i Marija Ivanković, a potom su se na bini smenjivali Hranislava Podrumac i Milan Kliba, Biljana Nikolić, Ana Marija Papež, Blanka Došen, Jelena Vetro, Folklorni ansambl Baranja, Umetnička škola Beli Manastir, Natali Pandur, Momčilo Laketa, Ivana Koš..
Nedavno je liturgiju u minhenskom hramu Svetog Jovan Vladimira kralja srpskog služio NJegovo visokopreosveštenstvo mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije gospodin Jovan. Tokom propovedi posle liturgije, mitropolit je govorio o srpskom narodu u rasejanju, teškoćama da sačuva svoju veru i da se ne asimiluje u sredinu u kojoj živi. Posle...
Izjavu Milorada Pupovca prenosimo vam u celosti.
– Dve velike nevolje, dva velika zla – jedno je udar na zdravlje celoga društva i gotovo celoga sveta, a drugo je prirodna sila koja je u Zagrebu uzrokovala zemljotres kakvoga nije bilo 140 godina – sve nas koji živimo u Hrvatskoj, i Srbe, i Hrvate, i sve druge naše sugrađane, usmerava da budemo solidarni, da budemo odgovorni. Da budemo odgovorni kada je posredi širenje virusa, da učinimo sve da zaštitimo sebe i da zaštitimo druge, i da radimo u skladu s tim pravilima ono što su nam obaveze i dužnosti u porodici, što su nam dužnosti i obaveze na poslovima koje imamo.
Što se tiče zemljotresa, tu takođe moramo moći pobediti strahove, moramo moći uzajamno jedni druge hrabriti, uzajamno jedni drugima pomagati gde je to moguće. Kad je posredi srpska zajednica, središta naših ključnih institucija, Srpske pravoslavne crkve, odnosno Preobraženska crkva, sedište Srpskog narodnog veća u Gajevoj, sedište „Prosvjete“ u Berislavićevoj, sedište Priv..
Svečanost je prigodnim govorom otvorio Ljubomir Aleksov, predstavnik Srba u Mađarskom parlamentu, koji je rekao da je posebno zadovoljstvo što srpska zajednica vekovima uspešno odoleva asimilaciji, zahvaljujući pre svega srpskoj crkvi i školi. Istakao je da sama činjenica da Srbi na ovim prostorima obeležavaju viševekovne jubileje svojih institucija, govori...