Pitanje međusobnih odnosa Hrvata i Srba nije aktuelno samo danas. Ti odnosi kroz istoriju imali su svoje uspone i padove, a u jednom periodu doživeli su pravi procvat. O tome svedoči i Zadarski hrvatsko-srpski sporazum čija 115. godišnjica će biti napunjena 14. novembra.
Ovom sporazumu prethodila je Zadarska rezolucija od 17. oktobra 1905. koju su potpisali srpski narodni zastupnici i predstavnici srpskih građanskih stranaka u Hrvatskoj. Tom rezolucijom su srpski zastupnici, pod uslovom priznanja ravnopravnosti srpske narodnosti u Hrvatskoj, izrazili podršku sjedinjenju Dalmacije sa Hrvatskom. U pregovorima sa hrvatskim predstavnicima, koji su potom usledili, 14. novembra 1905. u Zadru je potpisan sporazum u kojem je istaknuto da su Hrvati i Srbi jedan narod, koji će zajednički raditi na sjedinjenju hrvatskih zemalja.
Danas se čini kako ne postoji ideja oko koje bi se ova dva naroda ponovo okupila, a o ravnopravnosti pisma i jezika više nema ni govora. Da je tako svedoči i ponašanje ..
Nerešen status bivših nosilaca stanarskog prava te otkup stanova u državnom vlasništvu problem je sa kojim je javnost uglavnom upoznata. O tome se često u medijima pričalo i pisalo, međutim malo ko je čuo za specifičan slučaj stanara u Belom Manastiru. Stanove, u kojima pojedinci žive i više od 40 godina, oni ne uspevaju da otkupe zbog imovinsko–pravnih odnosa i svojevrsne pravne zavrzlame.
Ukupno 76 stanova i više od 150 ljudi, nekadašnjih prosvetnih i zdravstvenih radnika, nalaze se u veoma čudnoj situaciji. Zbog promena vlasničke strukture ili bolje rečeno usled prenosa osnivačkog prava ovi ljudi nisu dobili mogućnost da otkupe stan, ili su, ako je ta mogućnost i postojala, stanari dovedeni u neravnopravan položaj. Nikada im, kao i ostalim građanima koji su nosioci stanarskih prava, nije omogućen otkup po povlašćenim uslovima i odgovarajućoj ceni. Tako su prosvetni radnici sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka dobili stanarsko pravo za stan koji je tada bio u vlasništvu op..
Humanitarnu akciju organizovali su i sproveli gradonačelnik Grada Vrbovskog Dražen Mufić, zamenik gradonačelnika Borivoj Dokmanović i referent za pitanja srpske zajednice u komunalnom odseku Grada Vrbovskog Dušan Stipanović.
Grad Vrbovsko je ove godine pokrenuo projekat poljoprivredne proizvodnje krompira potaknut neizvesnošću vezanom za proizvodnju dovoljnih količina hrane u vreme pandemije Covid-19, s ciljem proizvodnje većih prinosa isključivo za potrebe javne kuhinje te prehrane u školama i vrtićima.
– Kako smo ovogodišnjim projektom sadnje poljoprivrednih kultura, prvenstveno krompira, na tri hektara dobili više od sto tona ove namirnice odlučili smo da određenu količinu podelimo onima kojima je najpotrebnija. Jedan deo donacije dostavili smo odgojno-obrazovnim ustanovama sa područja Primorsko-goranske županije i samog Grada Vrbovsko, a zatim smo odlučili da određenu količinu dostavimo pravoslavnom manastiru na ovom području, udruženju „Žene kosovske doline“ koja brine o stariji..
Strelci iz ovog mesta uvek su ostvarivali dobre takmičarske rezultate i bili prepoznatljivi u okruženju. Ljubav prema ovom sportu prenošena je sa generacije na generaciju, a tako je bilo i u porodici Manojlović. Rajko je sa ovim sportom zarazio Alena, a ovaj dalje svog sina Aleksu. Upravo smo zbog jedanaestogodišnjeg Alekse posetili osječku streljanu na Pampasu gde poslednjih godinu dana svake subote trenira u okviru Gradskog streljačkog društva 1784 Osijek.
Pod budnim oko trenera Gorana Blaževića vežbao je Aleksin juniorski tim u kojem su pored njega još i Toni Gudelj i Janoš Karakaš. Aleksa je među njima ubedljivo najmlađi i najmanji, a kada je ekipa stala na mesta za gađanje i kada je mašina iz rova počela da izbacuje golubove, naizgled krhki dečak bio je potpuno ravnopravan sa svojim kolegama u pogađanju glinenih meta.
– Mlad je i perspektivan, a jako mi je bitno i to što on ima dobar pedigre. Njegov tata i deda gađaju glinene golubove, a osim toga imaju i streljanu u svom mestu...
Ognjen Vukmirović novi je zamenik župana Šibensko-kninske županije, izabran na prevremenim izborima na tu funkciju, iz redova srpske nacionalne manjine. Vukmirović je kao kandidat SDSS-a dobio gotovo 90 posto glasova, dok je njegov protivkandidat Ilija Krneta, predložen od strane SDP-a, osvojio je tek 9,7 posto podrške srpske zajednice. Vukmirović je dosad obavljao dužnost zamenika načelnika opštine Biskupija, a kao medicinski tehničar od 2005. godine bio je zaposlen u kninskoj Opštoj bolnici.
Vanredni izbori za mesto zamenika župana tek su okončani. Iako ste ostvarili ubedljivu prednost nad protivkandidatom, ono što se ističe kao najveći utisak jeste relativno slab odaziv birača. Da li to znači da pripadnici srpske zajednice nisu preterano zainteresovani ko će ih predstavljati u županiji ili to drugačije tumačite?
– Uzevši u obzir trenutnu epidemiološku situaciju, činjenicu da se radi o vanrednim izborima, činjenicu da imamo stariju populaciju koja gravitira na ovom području, pa i t..
Nakon što je u Vukovaru u organizaciji Pčelarskog udruženja „Kornakum“ održano 12. organoleptičko ocenjivanje meda sa međunarodnim karakterom, nagrađeni uzorci podeljeni su deci i njihovim tetama iz Dečijeg vrtića „Vukovar 2“. Taj slatki zadatak da med podeli deci i vaspitačima u ime udruženja imao je njegov predsednik Borislav Grbić. Tom prilikom ovaj iskusni pčelar ispitivao je decu koliko znaju o pčelama i medu. Odgovori su bili vrlo maštoviti pa je tako, na pitanje da li znaju od čega se pravi med, jedan dečak dao sasvim logičan odgovor: „Od pčele“. Mnogi su rekli kako im mame i bake prave poslastice od meda, a svi su jednoglasno potvrdili da vole ovu zdravu namirnicu.
Kao deo zahvalnosti na uručenom poklonu deca su za udruženje napravila mini košnicu od kartona i otpevala i otplesala naučenu koreografiju jedne pesme, što je čika Borislava veoma dirnulo.
– Jako puno mi ovo znači. Ove godine smo napokon uspeli da med poklonimo i dečijem vrtiću. Inače, ocenjivanje kvalitete našeg m..
Školske 2020/2021.godine obrazovna reforma zahvata drugi, treći, šesti i sedmi razred te predmete biologija, hemija i fizika za osmi razred. To znači da su nastava i udžbenici za učenike ovih razreda novi odnosno usklađeni sa kurikulumom. Tako i jeste za većinu, ali za one koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku i pismu odnosno po modelu „A“ i ova je školska godina započela bez udžbenika.
Osim sveski u školskim se torbama ovih učenika nažalost i početkom novembra nalazi samo pernica. Setimo se da su i prošle školske godine kada je kurikularna reforma započela isti problem imali učenici prvog, petog i sedmog razreda koji su tada bili obuhvaćeni ovim novim, savremenijim i boljim programom obrazovanja.
Situacija je međutim potpuno suprotna od savremenog. Umesto sa tableta i digitalno podržanih udžbenika školske se lekcije kao u davna vremena diktiraju, zapisuju u sveske i uče sa fotokopiranih listova kojima prosvetni radnici pokušavaju da nadoknade nedostatak osnovnog nastavnog materija..
U Lučindanskim danima, kada Crkva u Crnoj Gori sa naročitom pobožnošću slavi svoje duhovne gorostase – Svetog Petra Cetinjskog i besmrtnog Petra II Petrovića Njegoša, iz Kliničko-bolničkog centra Crne Gore stigla je najtužnija vest, ona o upokojenju mitropolita crnogorsko-primorskog gospodina Amfilohija. Pravoslavni vernici u Crnoj Gori, ali i mnogo šire, shvatili su koga su tada izgubili, ali i sa kakvim su arhipastirom proteklih decenija delili i dobro i zlo.
Blaženopočivši mitropolit Amfilohije bio je čovek impresivne biografije, a dela koja je ostavio iza sebe neće umanjiti vreme. Naprotiv, „vreme kao majstorsko rešeto“ najbolje će pokazati ko je i kakav bio čovek čiji su odlazak iz ovog sveta oplakale hiljade i hiljade verujućih Srba.
Odlazak velikog pastira Crkve Hristove
Mitropolit Amfilohije je rođen kao Risto Radović, na Božić 7. januara 1938. godine u Barama Radovića u Donjoj Morači.
Završio je Bogosloviju „Svetog Save“ u Beogradu, a na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beograd..
Navikli smo da na modnim revijama gledamo najnovije trendove u svetu mode, pa čak i neke futuristički dizajnirane kreacije. Organizatori Revije narodnih nošnji ovoga puta su nas vratili u prošlost i pokazali kako su se oblačili naši preci, bilo da su živeli u selu ili u gradu.
– „Koreorevija“ koja je bila održana pre dve godine se razlikuje od ove Revije narodnih nošnji, po tome što je bila prikazana kroz klasične koreografije, odnosno igru i ples. Ovo danas je jedna klasična modna revija narodnih nošnji s obzirom na to da „Sloga“ ima veliki broj nošnji u svom fundusu. Ovde prikazujemo 18 muških i ženskih kompleta koje su naši preci nosili korz prošlost. Naravno da mi toga imamo još, ali program bi onda duže trajao pa smo malo skratili – priča predsednik KUD-a „Sloga“ Branislav Bijelić.
Ovo je još jedan u nizu događaja u okviru „Festivala mladih“ koji se održava treću godinu za redom, ali i obeležavanja stote godišnjice ovog vukovarskog KUD-a. Na vukovarskom području ovo je jedan pri..
Učesnici Privrednikove tribine bili su zaštitnica prava građana Lora Vidović, saborski zastupnik Vilim Matula, članica Omladinske mreže Srba u Hrvatskoj Jelena Nestorović, predsednik Akademskog udruženja srpske omladine „Josif Runjanin“ i novinar iz Vukovara Dušan Velimirović dok je SPD „Privrednik“ predstavljala njegova aktivistkinja Maša Samardžija.
Sagovornike je kroz razgovor vodio moderator Bojan Munjin, a svi zajedno pokušali su da odgovore na pitanje „Čega se plaše mladi Srbi u Hrvatskoj?.
Troje sagovornika bili su u improvizovanom studiju dok su se ostali u razgovor uključivali putem interneta. U uvodnom delu Bojan Munjin rekao je kako je Hrvatska lepa zemlja, bogata morem i ljudima, različitim mentalitetima od svog istoka do zapada, kulturom i tradicijom od severa do juga, u kojoj uz većinski narod žive i drugi narodi i verske zajednice.
– Tamnija strana tog obrasca različitosti je činjenica da se te različitosti često ne poštuju i da su drugačiji izloženi pritiscima i napa..