Hajduk Mirko osnovan je 1928. godine, tada pod imenom Hajduk, koje je nekoliko godina kasnije promenjeno u ovo koje i danas nosi. Mirkovčani su tokom 90 godina postojanja postizali i brojne uspehe, a takmičili su se i u Regionalnoj fudbalskoj ligi Slavonije i Baranje – grupa jug. Tokom rata, u ligama RSK, bili su prvaci istočne Slavonije, Baranje i zapadnog Srema kao i osvajači kupa.
– Za nas je ovo veoma značajan jubilej. Hajduk Mirko je simbol druženja i okupljanja srpskog naroda na ovim prostorima. Vremena su teška, ali uspevamo da prebrodimo ovu krizu i da očuvamo i sačuvamo naš klub koji nam mnogo znači. Nadam se da ćemo za deset godina kada budemo obeležavali stotu godišnjicu kluba, taj jubilej dočekati u nekom lepšem i boljem ambijentu i sa boljom perspektivom za naš klub – naglasio je član uprave Hajduk Mirka Miroslav Marić.
Jubilej uveličali gosti sa Korduna
Čast da uveličaju ovu proslavu dobili su fudbaleri iz Vojnića, kluba Petrova gora koji je osnovan 1946. godine i danas..
Likovnjaci su ove godine došli iz Sombora, Vrnjačke Banje, Pivnica, Novog Miloševa, Beograda, Osijeka, Vukovara, Pančeva, Tuzle uz nekoliko domaćih slikara iz samog Borova. Ova trodnevna manifestacija je održana u okviru Dana Borova 2018. u organizaciji KUD-a „Branislav Nušić“.
– Veliki je interes za ovu našu Koloniju. Još je ljudi htelo da dođe, ali nismo bili u mogućnosti da ih primimo i ugostimo. Najbitnije ove godine je da smo ovde okupili i pet mladih umetnika. To znači da ova kolonija ima smisla i svoju budućnost. Jako nam je bitan interes mladih i vidimo da oni imaju i želju da učestvuju – kaže predsednik borovskog KUD-a Rado Bosić.
Dobra slika može nastati samo u ugodnoj atmosferi
Među mladim umetnicima i umetnicima koji su nastupili na ovogodišnjoj koloniji bila je i Jelena Lazić (18) iz Vukovara. Ova slikarka već je održala samostalnu izložbu, a na koloniji učestvovuje po drugi put.
– Radim tehnikom ulja na platnu, a odlučila sam se za motiv poljane na kojoj dominira jedno..
Nije se ni sprala krv Moamera Gadafija, a već imate novu metu, Bashara al Assada. Ratujete i dokspavate. Ratujete dok pregovarate. Volite da ratujete. Uživate u ratovanju. Rat je, gospođo Braun, za vas i vaše, očigledno - boca s kisikom. Vaše prirodno stanje. Stanje vašeg mira. Ratujete na više...
Ono što su, tadašnji dečaci Miloš Ušljebrka, Branko Komazec, Dražen Jakovljević i Nenad Bundalo čuvali kao uspomenu na rodno selo i pretke, dve decenije kasnije izrodilo je ideju kako da mu se ponovo vraćaju. I ne samo to, već i potrebu da pronađu način kako da Žegar opet oživi.
Sve je krenulo spontano, kroz priče i uspomene na rodni kraj, dolaske leti tokom školskih raspusta i druženja na , sada već tradicionalnim, „Susretima u Žegaru“ da bi , korak po korak, sada već imali čime da se pohvale.
Od dečije igraonice „Sveti Sava“ uređene zahvaljujući organizaciji „Srbi za Srbe“, opremanja školske biblioteke „Stojan Janković“, niza humanitarnih akcija namenjenih socijalno ugroženim povratnicima, do etno izložbe na trgu Gerasim Zelić i sređivanja terena za balote, i sve to u samo dve godine i bez pomoći državnih institucija.
U želji da pomognu kraju osnovali udruženje
Kada je kao devetogodišnji dečak u „Oluji“ Branko svoj rodni Žegar zamenio Beogradom, u srcu i mislima poneo ga je sa sob..
Dva pogleda naše bivše „braće“ na Srbe i Srbiju – uvek su od te darežljive Srbije nešto tražili, uzimali a i otimali, ali su joj dobrotu najčešće udarcima vraćali. Šta Srbi ne znaju o sebi Kad mi zatreba, u vezi s Europskom unijom i regijom, specifični podatak, specijalističko znanje,...
У селу Кршевица код Бујановца, тачније испред Археолошког налазишта „Кале“, одржана је традиционална „Шкембијада“. Седамнаест такмичара из Србије и Македоније припремало је чувену шкембе чорбу. Жири је прво место доделио Станимиру Здравковићу из Бујановца,а друго Удружењу за заштиту српских споменика у Републици Македонији из Скопља, док је трећо место...
Slobodan Drašković rođen je 26. decembra 1939. godine u Borovu, a po obrazovanju je bio istoričar umetnosti. Studije je završio na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1966. godine. U nekadašnjem industrijskom gigantu „Borovo“ prof. Drašković započeo je najpre kao stažista na mestu referenta za kulturu, a kasnije, nakon organizacionih promena u SOURU, postao je i rukovodilac borovskog Doma kulture koji je delovao u okviru Radne organizacije „Društveni standard“.
Zahvaljujući njegovom angažmanu od 1968. do 1991. godine Dom kulture u Borovu naselju organizovao je preko 200 pozorišnih predstava prestižnih jugoslovenskih teatara poput Jugoslovenskog dramskog pozorišta, zagrebačke Gavele ili Ateljea 212. Drašković je bio i organizator „Karavana prijateljstva“ zahvaljujući kom su borovski radnici na pozorišne predstave putovali po celoj Jugoslaviji, u Sarajevo, Zagreb, Beograd. Organizovao je i nastupe brojnih estradnih zvezda narodne i zabavne muzike. Njegovom zaslugom u borovskom bioskopu nas..
Bivši predsednik SAD Bil Klinton koji je glavna zvezda proslave petogodišnjice crnogorske nezavisnosti i konferencije u Budvi pokazao je da baš nije siguran gde se nalazi. On je danas opraštajući se od domaćina poželeo prosperitet Makedoniji.Iako se prethodno divio prirodi Crne Gore i zažalio što nije Crnogorac jer bi...
Изложба Друштва ликовних уметника Србије у НЛБ Галерији у Скопљу, биће отворена до краја јула месеца. Изложено је 55 дела (слика графика и скулптура)
Prilikom formiranja nove hrvatske vlade jedno od pitanja je i bilo da li koalicioni sporazum SDSS-a i HDZ-a predviđa dogovor o rešavanju problema oduzetih stanarskih prava izbeglih Srba. Novi potpredsednik vlade u Zagrebu Slobodan Uzelac kaže da sporazum "respektira činjenicu da u Hrvatskoj više ne postoji zakonska kategorija stanarskoga...