Svajcarska

Zbog virusa korona, ovog leta mnogi naši sunarodnici neće iskoristi odmor da odu u zavičaj ili na morske destinacije na Balkanu. Alternativa, pre svega za more i planine nekih drugih zemalja koje su na listi rizičnih, jeste Ciriško jezero, koje ovdašnji meštani, ali i mnogi koji dolaze zovu Ciriško more. Upravo na obalama Ciriškog jezera sreli smo neke naše sunarodnike – porodice Babović, poreklom iz Crne Gore i Maksimović iz Vrnjačke Banje, kao i Ružicu Vasiljević, rodom iz Doboja. Ružica Vasiljević više od dve decenije radi kao medicinski radnik u kantonu Cirih. Ovog leta planovi o odlasku u Doboj i Grčku su pali u vodu. Sve je u vezi s odmorom promenjeno, a zbog pandemije korona virusa Ružica neće otići u zavičaj. Često dođe u Rapersvil: Ružica Vasiljević – Radim stresan posao u medicini i svaki odlazak kući za mene znači potpuni odmor od svega. Ljubav prema rodnom kraju ne može ništa da zameni, a kad imate decu koja su nasledila tu istu ljubav prema rodnom Doboju, onda nam svima ..

Čim je nedavno, posle tri meseca, stanovnicima Švajcarske podignuta rampa na granici sa susedima kod kojih je roba jeftinija, prvi talas kupaca zapljusnuo je odmah supermarkete u Nemačkoj. Puni parkinzi vozila sa švajcarskim registarskim tablicama i redovi nestrpljivih potrošača ispred Lidla, Aldija i Fresnafa, bili su znak da se sve vraća na vreme pre pandemije. Razlika u cenama robe, u korist povoljnije ponude na nemačkoj strani, navela je kupce iz Švajcarske da što pre pazare kod komšija i tako uštede. Kupuje se sve, od hrane za kućne ljubimce, do šunke, kozmetike i pića, a niža cena je glavni razlog za ovaj prekogranični šoping. Među onima koji su u kupovinu išli preko granice bili su i naši zemljaci. Snežana Petrović iz Langnau am Albisa za „Vesti“ kaže da se obradovala kada su se otvorile granice. – Radujem se jer sam pre svega ovoga s koronom dva puta mesečno išla u D-Laufenburg u kupovinu namirnica, a ponajviše kozmetike – šampona, farbi. Uvek idem sa jednom prijateljicom i t..

Srpski demokratski kluba iz Minhvilena je i ove godine po tradiciji organizovao zabavu povodom Dana žena. Na ulazu u klupske prostorije svaka dama je dobila ružu, a gošće su potom ima glavnu reč i najviše se veselile, u čemu je pomogao i Zoran – Zoki Živković sa svojim orkestrom. U prepunoj sali pored ostalih gostiju bile su i porodice Milenković iz Kučeva, Đorđević iz Petrovca na Mlavi, Begović iz Šekovića, Gavrić iz Lopara, Stojić iz Lepenice, Nikolić iz Suvog Dola s Kosova, Knežević iz Banjaluke, Dunjić, Todorović, Tošić i Mladenović iz Župe, Mitrović iz Novog Sada, Aleksić iz Srbca, Krivokapić iz Herceg Novog i druge. Pošto se klub nalazi na periferiji grada muzika je svirala do kasno u noć jer nije smetala nikome. Uprava kluba je, kao što to češto čini, goste častila večerom. Milovan Begović kaže da on i supruga Ankica svaki 8. mart proslavljaju u Srpskom demokratskom klubu. – Sa nama su i prijatelji Ljilja Marković i Ivo Andrić iz Subotice. Večeras dame imaju prednost u svemu ..

Sala Srpskog kulturnog društva u Dibendorfu u subotu bila je ispunjena do poslednjeg mesta. Povod za okupljanje bilo je obeležavanje Međunarodnog dana maternjeg jezika. Pisci iz Literarnog kruga Zlatno pero: Željka Šefer, Dragan Vujošević, Liljana Lukić, Slaviša Andrijević, Ivana Prlina Nikodijević, Jelena Kostić i Milka Kajganić, čitajući svoje stihove, šale i pošalice doprineli su da se uz pomoć zvuke violine virtuoza Vlade Joksića publika pretvori u pevački hor. U dobrom raspoloženju protekao je i drug deo večeri u kom je Milka Kajganić predstavila svoj četvrti roman „U vrtlogu života“. Uz večeru servirana je torta koju je vrsna konditorka Lola Kosić darovala spisateljici Milki, tako da su se prisutni zasladili i potom uživali u muzici. Lola Kosić napravila tortu za Milku Kajganić Unesko je 1999. godine na predlog Bangladeša proglasio dan 21. februar Međunarodnim danom maternjeg jezika, a u Deklaraciji o kulturnoj različitosti piše da „se svakoj osobi mora omogućiti izražavanje i..

Povodom zabrinutosti roditelja u Švajcarskoj zbog nedolaska novih nastavnika dopunske nastave na srpskom jeziku, Biljana Bukinac, koordinator obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu, je dostavila izjavu „Vestima“ u kojoj navodi da nastavnici zbog administrativnih prepreka nisu dobili vize i da su uslovi koje postavljaju švajcarske institucije, veoma komleksni i zahtevaju promenu zakonskih akata u Srbiji. Izjavu prenosimo uz redakcijsku opremu. Na konkursu koji je 2019. godine raspisalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja primljeno je sedam nastavnika radi sprovođenja obrazovno-vaspitnog rada u Švajcarskoj, a koji usled administrativnih prepreka nisu dobili vizu. Posle brojnih intervencija Ambasade Republike Srbije iz Berna i Generalnog konzulata Srbije iz Ciriha, uz napomenu da komunikacija sa nadležnim švajcarskim institucijama još traje, u ovom momentu nemamo pozitivnu situaciju u pogledu statusa zahteva za vize. Uslovi koji se postavljaju od strane švajcarskih instit..

Ambasada Srbije u Bernu priredila je prijem povodom Dana državnosti, dva prijema, prvi za diplomatski kor, predstavnike švajcarskih institucija, a drugi za srpsku dijasporu. Prvom prijemu prisustvovali su predstavnici švajcarskih ministarstava, naučno-kulturnih institicija, medija, a odazvao se i veliki broj ambasadora. Prisutni su bili i stalni predstavnik Misije Srbije pri UN u Ženevi ambasador Dejan Zlatanović i Zoran Jeremić, generalni konzul u Cirihu. Svečanost je otvorena himnama dve zemlje u izvođenju Danijele Bijelice, operske pevačice iz Ciriha. Ambasador Goran Bradić je podsetio na značaja Sretenja po srpsku državu, a najveći deo obraćanja je posvetio odnosima Berna i Beograda. „Šta povezuje Srbiju i Švajcarsku danas – Novak Đoković i Rodžer Federer? Ili uspešne švajcarske investicije, koje su u Srbiji stvorile hiljade radnih mesta“, kazao je on. Bradić je ukazao da su brojni Srbi, pored univerziteta u Nemačkoj, Austro-ugarskoj, Rusiji i Francuskoj, u prošlosti birali i o..

Kulturno-umetničko društvo „Sveti Sava“ iz Belincone organizovalo je zabavu za pamćenje na kojoj su nastupali folklorni ansambli Vidovdan iz Vićence u Italiji, Makedonija iz Lokarna, Ras iz Lucerna, „Petar Kočić“ iz Soloturna, Homolje iz Gosaua i „Branko Radičević“ iz Lugana. Na početku sveštenik Marko Knežević održao prigodni govor i blagoslovio ovu zabavu, a potom je usledio recital koji je sa decom iz više dopunskih škola u kantonu Tićino pripremila učiteljica Nataša Malešević. Ona je zahvalila roditeljima koji dovode decu na nastavu na srpskom i naglasila da je škola otvorena za saradnju i nove đake. Usledili su nastupi folkloraša pomenutih udruženja, a više od 1.000 gostiju je gromoglasnim aplauzom pozdravilo svaki njihov korak. Osim publike zadovoljan je bio i Željko Milićević, jedan od trojice predsednika KUD „Sveti Sava“ iz Belincone. – Srce mi je puno, kada vidim da je naše društvo ponovo zaživelo zahvaljujući angažovanju uprave i svih članova. U prethodne dve, tri godine f..

U organizaciji Umetničkog centra Soko, uz podršku grupe Arno, KUD „Dobrosav Radovanović Kikac“, KUD „Nikola Tesla“ i violinistkinje Tatjane Vučelić u Bazelu je održan prvi Svetosavski bal. Na otvaranju bala u svečanoj sali Grand Kazina prisutnima se obratio Goran Bradić, ambasador Srbije u Švajcarskoj koji je zahvalio organizatorima na trudu i aktivnostima koje ulažu u očuvanje i negovanje tradicije svetosavlja, prosvetiteljstva i obrazovanja. Bradić je podsetio na istoriju održavanja bala povodom Svetog Save i istakao veliko zadovoljstvo toga što prisustvuje obnavljanju Svetosavske balske tradicije u Bazelu. Uz stare generacije, koje još pamte nekadašnje balove u dijaspori, bili su tu i mladi ljudi koji su prvi put na balu i puno dečice presrećne što su u bajkovitim balskim haljinama. Mala akademija na početku podsetila je na sveca kome je bal posvećen, a onda sve počinje zvucima Kraljevog kola. Posle kratke demonstracije koraka, pravi se ogromno kolo, u koje se hvataju skoro svi učes..

U Švajcarskoj se na Bogojavljenje za Časni krst plivalo u Bodenskom jezeru kod Roršaha i u Ciriškom jezeru, a brži od ostalih bili su Helena Ivanović (15) i Aleksandar Lukić. Oko 1.000 vernika se okupilo u istočnoj Švajcarskoj na Bodenskom jezeru, a među njima i tridesetak mladih momaka koji su zaplivali i nadmetali se ko će prvi stići do Časnog krsta na temperaturi od samo dva stepena iznad nule. Ovo je treći put da se tradicionalno plivanje organizuje i među vernicima u istočnoj Švajcarskoj. Kao i prethodnih godina organizatori su parohija iz St. Galena i jerej Brane Sarić. – I ove godine uz Božju pomoć u nastavku osvećenja vode naši najhrabriji i najsposobniji muškarci su plivali u osvećenoj vodi u slavu Božju i u čast Svetog i Životvornoga Časnog Krsta – izjavio je sveštenik Sarić. Posle verskog obreda koji je održan na samoj obali Bodenskog jezera, mladi i vešti momci su zaplivali, a prvi je do Časnog krsta stigao Aleksandar Lukić, koji živi u Cirihu. – Veoma je lep osećaj stić..

U prostorijama Kantonalne biblioteke u Frauenfeldu već nekoliko meseci se organizuju druženja kojima je cilj predstavljanje maternjeg jezika raznih nacija, a pre nekoliko dana prvi put je održano druženje nazvano Serbica Cafe. Organizatori ovog druženja Dragana Zimonjić iz Vajnfeldena i Jelena Kostić iz St. Galena navode da je cilj očuvanje srpskog jezika i upoznavanje ljudi različitih interesovanja i obrazovnih profila. Na prvom druženju jedna od zapaženih tema je bila kako očuvati maternji jezik i pismo među mladim naraštajima i kako istrajati u tome. Ispričano je nekoliko raznih iskustava koja mogu da poslužili kao dobar primer sledećim generacijama. Jedan od ciljeva Serbica Cafea je i iznajmljivanje knjiga na srpskom jeziku domaćih i stranih autora, koje se prvi u Švajcarskoj put može obaviti preko Instagram naloga Bibliotekaserbica bez učlanjivanja. Knjige se šalju na kućnu adresu bez vremenskog ograničenja iznajmljivanja uz obavezu vraćanja. Knjige se mogu dobiti i dolaskom u S..