Srbija poslove nudi i rasejanju

Centralna i istočna Evropa postaju sve zanimljivije zapadnim, pre svega švajcarskim i austrijskim kompanijama koje shvataju da će u narednom periodu sve više prebacivati svoju proizvodnju ili usluge u zemlje tog regiona, a Srbija ima prednosti koje malo koja zemlja na Balkanu može da pruži, poruka je sa investicione konferencije u Cirihu, koja je organizovana u okviru projekata Link up Serbia II. Na skupu Investiciono-poslovna konferencija za dijasporu, koji je okupio skoro 200 privrednika, predstavnika poslovnih asocijacija i institucija Švajcarske i Srbije, poslovnoj srpskoj dijaspori iz Švajcarske predstavljeno je 25 investicionih projekata iz matice u oblasti poljoprivrede, prehrambene i metalske industrije, hotelijerstva, zdravstvenog turizma, javno-privatnog partnerstva. Istaknuto je da je veliki potencijal za saradnju sa švajcarskom privredom i u sektoru obnovljivih izvora energije, IT-a. Izuzetan odziv: Više od 200 učesnika konferencije Konferenciju je obeležila najveća deleg..

Najlepšu igru igramo

Ansambl narodnih igara “Abrašević CH” iz Nojenhofa u Švajcarskoj proslavio je 15. rođendan koncertom koji su nazvali “Igramo najlepšu igru”. Koncert je održan u Farvajd/Vajningenu, u sali restorana Forevaldi, vlasnika Ranka Aćimovića. Program kojim je proslavljen jubilej trajao je dva sata pred prepunom salom gostiju. Među uvaženim zvanicama bili su i Goran Bradić, ambasador Srbije u Švajcarskoj i Mihajlo Šaulić, generalni konzul Srbije u Cirihu. Dragi gosti su stigli iz otadžbine i to: dr Sanja Ranković, etnomuzikolog sa kojom “Abrašević” i drugi ansambli u Švajcarskoj i Evropi godinama sarađuju i Darko Čitić, veliki prijatelj ovog kluba, umetnik na harmonici, aranžer i vođa ansambla Old Serbian sounds. Publika uživala u koncertu Pre koncerta u popodnevnim satima priređen je apero za sve goste uz rakiju, belo vino, pršut i sir. Posle takvog uvoda usledio je koncert uz nastupe svih ansambala domaćina. U jednom momentu sa folklorašima su se na bini našli i uvaženi gosti. Ambasador Gora..

Poučna priča o poroku klađenja

U Cirihu je prikazan film “Ne igraj na Engleze” reditelja Slobodana Pešića u okviru treće po redu Helse revije srpskog filma posvećene art haus ostvarenjima. Projekciji je prisustvovao glumac Ivan Tomić, koji je posle prikazivanja filma razgovarao sa publikom. Film je nastao prema istoimenom pozorišnom komadu i prati priču o trojici drugara iz Beograda, Piksiju, Buletu i Paunu, teškim zavisnicima od klađenja, koji dok čekaju rezultate fudbalskih mečeva i preispituju svoj odnos. Njihovi životi su u senci su fudbalskih kladionica i utakmica engleske lige. Protagonisti ove komedije apsurda o ljudima koji žive linijom manjeg otpora su pokojni Marko Živić kome je to bila prva i poslednja glavna uloga na filmu, Daniel Sič i Ivan Tomić. Tomić je posle projekcije kazao da mu je veoma drago što film nalazi svoj put u Evropi naglašavajući da to nije iznenađujuće jer je tema univerzalna i ljudska. – To je potvrdio i razgovor sa publikom koji je bio živ, sa dosta pitanja o produkciji i glumačkim..

Megdan u Bazelu

Kada se nađu dve profesorke srpskog jezika i književnosti, dr Jelena Angelovski i Andrijana Adamović, i organizuju predavanje o takvom junaku kakav je Marko Kraljević, publika može samo da uživa. U Bazelu je dr Jelena Angelovski pričala je o ovom neobičnom junaku i njegovom najčuvenijem megdanu sa Musom Kesedžijom. U srpskoj epskoj tradiciji najviše je pesama ispevano i zapisano upravo o Marku Kraljeviću, megdandžiji sa najviše dvoboja, iz kojih je uvek izlazio kao pobednik, ali ovaj dvoboj je drugačiji od svih. Posle kratkog osvrta na istorijskog i epskog Marka, dr Angelovski posvetila se tumačenju pesme “Marko Kraljević i Musa Kesedžija”. Vešto, biranim rečima i modernim paralelama približila je pesmu prisutnima, neprimetno je pročitavši skoro celu. Idući od scene do scene otkrila je kakva se sve značenja i simbolike tu mogu pronaći, ukazavši na veze sa antičkom književnošću. Svi su bili pomalo iznenađeni višeslojnošću lika Marka Kraljevića. U svesti svih Srba on važi za najvećeg j..

Banjaluka pod Alpima

Udruženje Banjalučana u Švajcarskoj organizovalo je u Ebikonu, nadomak Lucerna, kulturno-zabavni program pod nazivom Banjalučko veče u okviru koga je predavanje o istoriji glavnog grada Republike Srpske održao profesor Zoran Pejašinović, doktor istorije i stalni profesor Banjalučke gimnazije, a Gradsko pozorište Jazavac je odigralo satirično-komičnu predstavu “Celo telo tu me boli”. Posle toga je uz muziku i večeru nastavljeno druženje Banjalučana i njihovih gostiju iz Švajcarske i Republike Srpske. Ovom događaju prisustvovali su gradski menadžer Bojan Kresojević i Aleksandra Simić, ovlašćeni potpisnik Odeljenja za privredu i lokalni ekonomski razvoj, – Želim da vam zahvalim što okupljate naš narod i čuvate našu kulturu i tradiciju. Grad Banjaluka vam je na raspolaganju, tu smo da podržimo svaku aktivnost izvan naše matice – poručio je Kresojević prisutnima. Dogovorena saradnja: Stojan Vukelić i Bojan Kresojević On je dodao da je ova poseta potvrda opredeljenosti grada da u kontinuit..

Pesmom uz zemljake

Božica Boba Nedeljković, dobro poznata čitaocima “Vesti”, organizovala je svoj prvi solistički koncert u Arbonu na radost vernih slušalaca. Srpska umetnica iz Švajcarske spojila je muziku i humanost, jer će novac prikupljen ovom prilikom biti uručen mladima bez roditeljskog staranja iz Centra Zvezda u Beogradu. Božica je pevala evergrin, vlaške i srpske pesme, ali i numere na španskom i rumunskom jeziku. Ceo koncert bio je koncipiran da publiku podseti na polazak iz domovine, emocije koje su poneli, reke koje su ostavili i kojima žele da se vrate. Bogat program – Posle dve decenije bavljenja našom kulturnom i folklornom tradicijom u istočnoj Švajcarskoj, nakon što sam postala solista PGP-RTS-a, posle više gostovanja na multinacionalnim koncertima širom Švajcarske, usudila sam se da održim svoj prvi samostalni koncert. Njega sam obogatila i oplemenila duhovitim dosetkama dvoje glumaca, Katarine Perović Bošnjaković, pesnikinje iz Ciriha i Saše Radivojevića, glumca pozorišta Dragomir Dobr..

“Zaveštanja” su punoletna

Udruženje srpskih pisaca Švajcarske je održalo promociju svog jubilarnog, 18. zbornika “Zaveštanja”, jedinog u srpskom rasejanju koji se štampa na ćiriličnom pismu. Tom svečanom činu koji je obeležio punoletstvo zbornika uz članove USPŠ i brojnih kolega iz drugih literarnih udruženja u Švajcarskoj i Evropi, prisustvovali su i Živorad Petrović, vicekonzul Srbije u Cirihu, Jasmina Ninkov, Sara Ivković Marić i Violeta Đorđević iz Biblioteke grada Beograda i gosti ljubitelji lepe pisane reči. Snežana Petrović, potpredsednica USPŠ, najavila je program u kom su učestvovali guslar Siniša Ikanović iz Štutgarta i kao muzička podrška, stari pratilac USPŠ Dejan Zorić sa gitarom. Poetesa Jelena Kostić je dala posebnu notu proslavi napravivši tortu u vidu zbornika. Stigao iz Štutgarta: Siniša Ikanović Sava Ilić, predsednik Udruženja srpskih pisaca Švajcarske, otvorio je program i pozdravio sve prisutne. – Zbornik “Zaveštanja” ima vrlo bitan značaj i vrednost za naš nacionalni identitet u Švajcars..

Uz arhivatore smeh do suza

Predstavu “Velika seoba arhivatora” pre beogradske premijere u MTS dvorani 6. i 7. oktobra, premijerno je mogla da pogleda publika u Cirihu, u sali Folkshaus. Sala je bila mala da primi sve one koji su želeli da pogledaju nove avanture Čvarkova, Torbice i Boškića, koji su u ovom komadu silom prilika iz svog prirodnog okruženja (kancelarije) izmešteni u istureno odeljenje u magacin u Šuljmu, selu na Fruškoj gori. Miroslava Lazarević iz Ciriha na predstavu je došla sa drugaricom iz Lugana. – Utisci su sjajni. Fantastična predstava kao i svaki put. Ovo je već treći put da dolazimo da ih gledam. Nijednom u Cirihu ih nisam propustila. Predstava je drugačija, takva da su mogli da prate i klinci, za razliku od prošle gde je bilo internih fazona, koje smo gledali na TV. Bilo je dosta mladih u publici, koji su mogli da prate predstavu jer su teme bile univerzalne, sjajne. Iz minuta u minut ti drži pažnju. Nije bilo nijednog trenutka da je manje interesantno. Scenografija je bila sjajna. Jako l..

Čuvari ćirilice u rasejanju

Leskovački kulturni centar organizovao je muzičko-poetsko veče troje članova Udruženja srpskih pisaca Švajcarske. Stihove su govorili Žaklina Marković Mitić koja je rodom iz Leskovca, Snežana Milanović iz Crljenca kod Požarevca i Milisav Đurić iz Koprivne kod Modriče u Republici Srpskoj. – Ono što treba istaći da članovi Udruženja srpskih pisaca Švajcarske uglavnom štampaju svoja na ćirilici. Oni, iako žive van domovine nastoje da ne gube kontakt sa sopstvenom kulturom. Članovi Udruženja srpskih pisaca Švajcarske čine sve što je u njihovoj moći da ćirilično pismo egzistira i van okvira otadžbine kao simbol nacionalnog identiteta – rekla je Ana H. Ranđelović, profesor srpskog jezika i književnosti. Milisav Đurić, bivši predsednik USPŠ kaže da je književno veče bilo besprekorno. Veliko interesovanje: Sala je bila puna – Bio je ovo dobro osmišljen događaj i ostaje za pamćenje kao uspešno veče koje je obeležio spoj emocija nas autora i divne publike koja je sa velikom pažnjom upijala naš..

Odani veri i otadžbini!

Srbi u švajcarskom kantonu Tićino su proslavili slavu Crkvene opštine, a najviđeniji među brojnim gostima bio je vladika Andrej, episkop austrijsko-švajcarski, Italije i Malte. On je poručio verujućem narodu ovog kantona da je ponosan na njih što daleko od otadžbine istim žarom čuvaju veru, kulturu i običaje i ne zaboravljaju svoj pravoslavni identitet. Episkop Andrej je ovo poručio posle svečane, arhijerejske liturgije u hramu Jovana Krstitelja u Belinconi, povodom Sabora Srba svetitelja – slave Crkvene opštine SPC za kanton Tićino. Podsetio je da u ovom delu Švajcarske žive već četiri generacije Srba, ali da su svi ostali odani svojoj veri, jeziku i običajima i da delima pokazuju svoju ljubav prema otadžbini. Svečana trpeza: Predstavnici više udruženja sa vladikom i sveštenicima Vladika je služio liturgiju uz sasluženje jereja Đorđa Lukića, jereja Marko Kneževića i protođakona Ivana Tolića. Liturgiju je ulepšao mešoviti hor pod dirigentskom palicom Olivere Barac. Po završetku službe..