Fiću vole sve generacije

Posle dve godine pauze, ovog maja je Zastava oldtajmer klub iz Šafhauzena ponovo organizivao Fićijadu. Tradicionalna manifestacija održana je 8. put, ujedno je to bila prilika da se joše jednom druže i izlože svoje ljubimce vlasnici Zastavinih modela automobila, jugonostalgičari, ali i svi drugi ljubitelji starih vozila. Duško Prodanović zvani Kugla, predsednik Zastava oldtajmer kluba, potrudio se da okupi brojne prijatelje iz više zemalja. Učesnici su došli iz svih krajeva Švajcarske iz Berna, Bazela, Ciriha, St. Galena, Lucerna i drugih mesta. Među prvima je iz susedne Austrije stigao Jadranko Grizelj iz Dornbirna, došao je i Atanasije Braco Anđelopolj iz Ulma. Bili su tu i predstavnici fića klubova iz Austrije i Nemačke (Fića klub Minhen), a Zoran Marić Zof je došao čak iz Novog Sada. Druženje je, po običaju, bilo u prostorijama Srpskog kulturnog kluba u Šafhauzenu, a ispred prostorija kluba priređena je izložba automobila. Više od 30 modela, ne samo Zastavinih, nego i drugih marki..

Blagoslov za bajkere

U hramu Svetih Ćirila i Metodija u Belpu kraj Berna, jednom od simbola srpskog jedinstva i sloge u Švajcarskoj, stotinak motorista prisustvovalo je svečanoj liturgiji, a zatim su dobili blagoslov za predstojeću moto sezonu. Događaj je imao i humanitarni karakter jer su bajkeri prikupili 1.500 franaka koje će se uručiti jednoj od narodnih kuhinja na prostoru Kosova i Metohija. Organizator manifestacije, Milan Krekulović iz Moto-kluba Orlovi iz Langentala, kaže za “Vesti” da je postala tradicija da pravoslavni motoristi pred svaku sezonu dođu po blagoslov u ovu crkvu. – Postali smo atrakcija u ovom delu Švajcarske jer smo na auto-putu iz Langentala ka Bernu organizovali kolonu sa 70 motora. Poštovali smo sve saobraćajne propise i izazvali opšte oduševljenje ljudi koji su nas slikali i snimali. Naravno, centralni događaj je bilo prisustvo liturgiji koja je održana kada i ona u Sremskim Karlovcima povodom 100 godina od ujedinjenja srpske Patrijaršije što je za sve nas bila dodatna čast – ..

Kolo se opet vije u Tićinu

Posle pauze od više od dve godine pauze udruženje “Sveti Sava” iz Belincone u kantonu Tićino organizovalo je svoju tradicionalnu zabavu. Nije se odustalo od ranijih običaja i navika, kao što je bilo i svih prethodnih godina pre pandemije korona virusa, pa su i nedavno povodom 28 godina postojanja pozvali na druženje goste iz drugih kulturno-umetničkih društava. Predsednik udruženja Željko Milićević kaže da su uspeli da održe ritam koji je postojao pre početka uvođenja mera ograničenja okupljanja. – Iako je prošlo više od dve godine u otežavajućim uslovima vratili smo se u prvobitnu formu. Zahvalan sam članovima uprave koja je uspela da pokrene sve potrebne korake za jednu ovakvu organizaciju. Svi ljudi koji su pomogli u radu na zabavi su volonteri, prijatelji udruženja, roditelji dece folkloraša i sponzori. Očito je svima dosadilo vreme restrikcija i da je jedna ovakva zabava bila stvarno neophodna – ističe Milićević. KUD Ras iz Lucerna Njegove reči potvrđuje Pero Stevanović, član ..

Onlajn bal za tradiciju

Kada je Umetnički centar Soko održao prvi Svetosavski bal u Bazelu u januaru 2020. godine, ideja je bila da to postane tradicija. Ali okolnosti su bile takve da je to već naredne godine bilo nemoguće, pa je snimljen mini-program koji je emitovan umesto bala. Što se više približavao januar 2022. bilo je sve jasnije da ni ove godine neće biti moguće da se održi bal, pa su članovi Umetničkog centra Soko napravili novi, malo drugačiji koncept za ovogodišnji onlajn Svetosavski bal. Muzika je bila snimljena, igre uigrane, sala zakupljena, ali se nekoliko članova naprasno razbolelo i snimanje je moralo da bude odloženo. Sala je potom bila zauzeta nekoliko meseci i tek je nedavno sve snimljeno i montirano. Zbog velikog zakašnjenja epitet Svetosavski možda nema toliko smisla, ali bal radi kontinuiteta nije smeo da izostane. U programu su učestvovale pevačke grupe Umetničkog centra Soko, grupa Arno iz Bazela i Srpsko kulturno-umetničko društvo “Vuk Stefanović Karadžić” iz Šenenverda. “Tamo dale..

Maštam na srpskom

Na literarno-likovnom konkursu Da li mi verujete?, koji je raspisalo Dečje odeljenje Biblioteke grada Beograda povodom Međunarodnog dana knjige za decu i stogodišnjice rođenja Dušana Radovića, Milica Petrović, učenica petog razreda dopunske nastave na srpskom jeziku iz Menedorfa kod grada Ciriha, osvojila je drugo mesto u kategoriji učenika iz dijaspore od petog do osmog razreda. To Milici nije prvo učešće na nekom konkursu u Srbiji. Prethodno je na konkursu Najlepša bajka, Kulturnog centra Čukarica, pohvaljena za svoju bajku “Topla suza”. Milica je ponosna na dosadašnje rezultate Nastavnica Milica Marković – Volim da pišem priče, pišem ih i na srpskom i na nemačkom. Jedino što na nemačkom pišem samo realne priče, dok kad pišem na srpskom mogu da maštam koliko hoću – otkrila nam je Milica. Ona ne krije da ju je posebno obradovalo i to što se njen rad našao na panou postavljenom u prostorijama biblioteke prilikom dodela priznanja u Beogradu. Nastavnica Milica Marković kaže da je prav..

Muzikom sreću preneli na publiku

U Bazelu je održan koncert na kojem su nastupila deca različitog uzrasta svirajući brojne instrumente: klavir, violinu, gitaru, harmoniku. Neki od mališana su pokazali i velike pevačke sposobnosti. Koncert nazvan “Deca muziciraju” organizovala je Andrijana Adamović, profesor srpskog jezika i nastavnica u Srpskoj dopunskoj školi u Bazelu, a uz decu srpskog porekla svoje umeće su pokazali mali Švajcarci i deca drugih nacionalnosti Andrijana Adamović sa ocem, suprugom, ćerkama i nekim od učesnika – Moja ćerka Petra počela je prošle godine da svira klavir i u novembru je imala koncert svoje klase. Posmatrala sam svu onu decu kako su se lepo obukla, kako su uzbuđeni i jedva čekaju da izađu na scenu i sviraju. Pomislila sam da nije tako teško iznajmiti salu i pozvati svu decu koja nešto sviraju da nastupe. Čim su se stekli uslovi da se organizuju koncerti, našli smo slobodan termin u sali jednog restorana koja je velika, akustična, prelepo dekorisana i vrlo inspirativna za nastupe, a nalazi..

Fiće i jugiće izvezli iz garaža

Nedavno su ljubitelji fića, jugića, tristaća i drugih automobila proizvedenih u Zastavi iz Kragujevca predstavili svoje ljubimce u Šafhauzenu, na Prolećnom sajmu (Frühling Schow) koji se svake godine održava u tom gradu. Članovi Zastava oldtajmer kluba imali su priliku da posle popuštanja mera pandemije virusa napokon izvezu svoje automobile na neku manifestaciju i poučnu druženja sa posetiocima. – Uprkos lošem vremenu uspeli smo uz pomoć vernih članova kluba da izvezemo svoje ljubimce i prezentujemo ih publici. Bilo je vrlo hladno, što je neobično za ovaj period godine, čak sa kišom i snegom, ali uz našu kreativnost, uspeli smo da izmamimo osmehe publike i radoznalih prolaznika. Oni su zastajkivali, raspitivali se, trudili da saznaju sve, o njima neobičnim, automobilima koji su bili na platou. Mi smo se potrudili da detaljno objasnimo sve pa i to da zastava 750 proizvođena od 1955. do 1985, a jugo-kabrio u samo 500 primeraka, uglavnom za američko tržište – kaže je za “Vesti”, Danije..

Svim srcem za Lopare

U Sevenu, kanton Švic nedavno je održana deveta izborna skupština Udruženja Majevičana u Švajcarskoj (UMUŠ) na kojoj je izabrana nova uprava. Mandat da bude na čelu udruženja dobio je Vlado Antić. Prethodno je bivši predsednik Savo Mitrović govorio o radu udruženja. Posle njegovog i izveštaja blagajnika Mila Stevanovića usledio je izbor nove uprave u kojoj su uz predsednika Antića, sekretar Goran Novaković i stari-novi blagajnik Mile Stevanović. Nadzor nad radom UMUŠ-a poveren je Milenku Gašiću. Novoizabrani predsednik Vlado Antić je zahvalio svima na ukazanom poverenju i obećao da će ga opravdati. Kao glavne ciljeve UMUŠ-a naveo je saradnju sa instutucijama u Švajcarskoj, BiH, Srbiji, proširenje uprave novim članovima i veću saradnju sa Majevičanima. – Prioritet nam je razvoj opštine Lopare i dalje ćemo tražiti nove investitore koji će biti spremni da ulažu u našu opštinu. Dane dijaspore smo ove godine u saradnji sa Opštinom Lopare produžili na osam dana. Uskoro će biti napravljen i..

Emocije jače od sivila

Pesnikinja Dragica Đokić, koja od 2000. godine živi i stvara u Švajcarskoj, nedavno je svoju prvu knjigu pesama predstavila čitalačkoj publici u Badragacu, poznatom turističkom mestu, a zatim i u hramu kulture grada Ciriha, Folkshausu. Naslov “Pogled kroz sivo”, pesnikinja je objavila prošle godine, koji je odmah zatim i predstavljen u njenom rodnom kraju, a promociju u Folkshausu je organizovao Radio Krug. Stihovi su naprečac osvojili srca ljubitelja poezije. Dragicu je u Folkshausu dočekala ciriška publika koja je bila oduševljena njenom poezijom. Pesnikinja o utiscima kaže: – Zaista mi je drago da se nešto dešava i što smo imali priliku da se okupimo posle dve godine pandemije, najviše zbog toga što se moja poezija i rodila upravo u tom vremenu. Uz podršku porodice i prijatelja ali i kolega iz Udruženja srpskih pisaca Švajcarske skupila sam hrabrost i tako je ova knjiga ugledala svetlost dana. I zaista nikada nije kasno družiti se sa umetnošću. Knjiga nosi naslov “Pogled kroz sivo”..

Mladost čuva srpsku reč

Pre ravno 25 godina, 1. aprila 1997. emitovana je prva srpska radio-emisija sa švajcarskog kanala K u Arauu. Grupa entuzijasta, u želji da se čuje i srpska reč, od tada svih ovih godina radi u interesu naših ljudi koja žive i rade u rasejanju, čuvajući srpsku reč, jezik i bogatu kulturnu baštinu. Redovno, svakog četvrtka, u terminu od 20 do 21 sat, na frekvenciji 94,9 megaherca, kao i na internet adresi: www.kanalk.ch stižu nove informacije iz oblasti javnog i društvenog života. – Promovišući srpsku kulturu i tradiciju, ali i potrebu da se uključimo u multimedijalne i multikulturalne tokove, prihvatili smo se ovog značajnog i odgovornog posla sa mnogo patriotizma i ljubavi prema svom rodu. Bez ikakve materijalne nadoknade realizujemo veliki broj sati živog programa, pa se zato vremenom i redakcija menja jer ne mogu svi da izdrže, ne samo besplatan rad, već i to da sami plaćaju i put na neka snimanja. S pravom smatramo da posle svih ovih godina možemo reći da smo čuvali i sačuvali srpsk..