Beograđanka, Žanka Kolarski koja je vlasnica kafeterije i prodavnice začina Kod ljutog sultana u Šafhauzenu u Švajcarskoj je u krizi izazvanoj korona virusom usled smanjenog obima posla odlučila da nešto uradi, a ne samo da sedi i čeka. Ona i mladi kuvar Karmin Suma osmislili su svaki dan imaju gosta sa kojim kuvaju i čavrljaju i sve to uživo prenose na društvenim mrežama. Projekat je nastao odmah posle prvog zatvaranja i prvi gosti su bili barkiperi koji su pravili različite koktele. Pandemija još traje, a Žanka i dalje svaki dan dovodi goste. Njen kanal koji je u početku bio dostupan samo na Fejsbuku i to za manji broj prijatelja i dugogodišnjih mušterija, sada je postao traženi kanal, a mnogi gledaoce ga odskoro prate i na Jutjubu. U međuvremenu su kod Žanke do sada kuvali privrednici, brojni muzičari, poznati di-džejevi, vlasnici butika, frizerke, kozmetičarke… Među brojnim gostima nedavno se našla i naša spisateljica Danijela Golijanin, koja je uz kuvanje prebranca, održala i krat..
Ivana Prlina Nikodijević je najmlađi član i koosnivač udruženja pisaca Literarni krug Švajcarske Zlatno pero. Rođena je u Jagodini, živi u Buhrajnu kod Lucerna, oduvek je volela da piše, a od svoje dvadesete godine se svom ljubavlju posvećuje pisanju pesama. Tu su i ljubavne pesme, ali najveći trud ulaže pišući duhovne pesme.
– Duhovnost me je od malih nogu fascinirala – kaže Ivana, a pesme tog sadržaja koje čitaocima i njoj ulivaju radost, nadu, snagu, veru, ljubav u Boga, utehu, pobuđuju na razmišljanja o životu, gresima, ispovesti.
Pored pisanja, proširila je svoj umetnički rad i na molitveni vez i na crtanje ikona (u čemu se podučava). Radila je i ilustracije naslovnih strana knjiga kolega pisaca.
– Ispunjava me sve što je u vezi sa duhovnošću, i tako počeh vez i crtanje ikona. Samouka sam, ali od mnogih ikonopisaca dobijam podršku i instrukcije – kaže Ivana za “Vesti”.
Nada se da će u dogledno vreme moći da priredi izložbu svojih radova.
Poznato je da “iver ne pada daleko od k..
Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić čestitao je video porukom građanima Dan državnosti Srbije i ukazao na uspešnu saradnju dve zemlje.
Video-snimak počinje himnom koju izvode Milivoj Veljić na klaviru i Ivan Simenunović na violinie
Bradić je u videu, na nemačkom jeziku, Švajcarce i kolege iz drugih zemalja, podsetio da je 15. ferbuar dan kada Srbija obeležava dva važna datuma – početak Prvog srpskog ustanka i usvajanja prvog srpskog Ustava.
“Prošle godine smo zajedno slavili Dan državnosti Srbije, ali sada to moramo virtuelno zbog pandemije”, rekao je on uz fotografije sa prošlogodišnjeg prijema.
Bradić je ukazao da je i pored pandemije prošla godina bila uspešna u kojoj su Srbija i Švajcarska mogle da prodube svoje odnose. On je ukazao na rezultate koje je Srbija ostvarila, navodeći da je, u poređenju sa zemljama iz regiona i u EU, dobro upravljala pandemijskom krizom, istovremeno štiteći građane i privredu. Naveo je da su građani i privreda finansijski potpomognuti, a da j..
Kad život ubrza korake i promeni putanju, pa nas neočekivano odvede tamo gde nikada nismo bili, a da pritom i ne slutimo šta nas čeka, to može da se nazove samo jednom imenicom – sudbina. Ili, drugačijim rečima kazano, život piše drame, ali i bajke. Bajku je ispisao za Ralfa Helga (47), urednika sportske rubrike na nacionalnoj televiziji SRF u Cirihu i njegovu suprugu Novosađanku Milanu Momčilović Helg (38), profesorku srpskog jezika i književnosti i slikarku iz ljubavi.
Sad već uveliko srpski zet, Ralf vrelog jula 2006. nije ni sanjao, kada je krenuo ka Balkanu, da ga ta staza vodi direktno u ljubavno sazvežđe i da će ga godinu dana kasnije u vojvođanskoj ravnici čekati neodoljiv Milanin osmeh. Danas žive svoju idilu u gradiću Untersigental kraj Badena u kantonu Argau.
Sumorno subotnje popodne ulepšala je dečja graja koja se čula iz doma Švajcarca i Srpkinje. Vrata kuće nam je otvorio Ralf, sa devojčicom u naručju. Posle upoznavanja i tople crne kafe, domaćini su počeli, pomalo stidl..
Za neke blistave srpske umove mnogi od nas nisu ni čuli, da li zbog skromnosti naših ljudi ili zato što su van Srbije, ali činjenica je da širom sveta naši naučnici i istraživači vredno rade i ostvaruju velike uspehe. Jedna od takvih je i Kristina Đorđević (26) iz Bazela, koja je nedavno dobila nagradu švajcarskog Saveza hemičara za izvanredan rad u nauci.
– Moj rad se bavio novom tehnologijom koja istražuje strukturu proteina, koji se koriste kao terapija protiv raka – pokušala je Kristina što jednostavnije da nam objasni.
Na Visokoj školi severozapadne Švajcarske završila je master studije odsek medicinska informatika. Na istom fakultetu je završila i hemiju i započela istraživanje uz podršku kompanije koja joj je stipendirala školovanje i u kojoj je danas zaposlena. Ovo priznanje je veoma značajno i dodeljuje se od 1992. godine, a Kristina je prva dobitnica, kako voli da kaže, “čudnog imena”.
Iako je prošlo više od dva meseca otkako je postala ponosni dobitnik priznanja i dalje ni..
Naši zemljaci u rasejanju nostalgiju za otadžbinom uglavnom “leče” očuvanjem jezika, bavljenjem folklorom, uživanjem u našoj tradicionalnoj kuhinji. Mnogi u svom domu imaju neko parče otadžbine, bilo da je to ikona, draga uspomena ili suvenir. Onima koji žive u Švajcarskoj, a žele i više od toga braća Zoran i Miroljub Golubović iz Ciriha, omogućili su da svoj dom opreme nameštajem iz Srbije. Već više od tri meseca u Dietikonu u blizini Ciriha vije se reklamni barjak Kompanije Simpo iz Vranja. Od pokušaja do realizacije u punom svetlu i sjaju trebalo je skoro godinu dana, ali Golubovići su otvorili salon u koji kupci, kad ugledaju naziv prodavnice, ulaze zbog zova zavičaja ili iz znatiželje – a izlaze oduševljeni.
Zoran Golubović nam otkriva da među kupcima koji su to postali iz radoznalosti ima i Švajcaraca.
– Lepo je Srbiju približiti i dovesti u Švajcarsku, a posao sa Srbijom patriotska je dužnost svakog od naših ljudi u dijaspori koji za to ima mogućnosti. Kroz porez koji se plaća ..
Početkom 2021. godine izašla je iz štampe nova knjiga Milisava Đurića, pisca koji živi i radi u Herisauu u istočnoj Švajcarskoj. Knjiga “Deca sanjaju velike snove” sadrži 40 pesama, ima 110 strana i svaka pesma je ilustrovana. Ilustracije su radili Živojin-Žika Marković iz Mokranja i Anđelina Dimitrijević iz Leskovca. Knjigu je štampao Grafid iz Banjaluke. Autor kaže da su pesme sa porukom, emocijom i tematikom iz svakodnevnog života, ali i mašte, namenjene deci predškolskog i školskog uzrasta, a mogu da ih čitaju i osobe u poodmaklim godinama.
– Pesme su nastale u vreme korone, a bilo mi je potrebno oko tri meseca da sve to napišem, malo više od 10 pesama mesečno. Naprosto, imao sam želju u ovo teško vreme da iznedrim nešto novo, veselo za mališane. Ilustracije su napravili moj veliki prijatelj Žika Marković, koji je slike obradio kompjuterski i Anđelina Dimitrijević, koju sam upoznao preko društvenih mreža. Ona je ilustracije ručno crtala, skenirala i poslala mi mejlom – kaže za “Ves..
Učenici Dopunske škole na srpskom jeziku u romanskom delu Švajcarske proslavili su ove godine školsku slavu Svetog Savu skromno, ali svečano.
– U našoj crkvi u mestu Epalanž, kod Lozane, otac Bogoljub je u prisustvu kolačara Marine i Saše Bećara, nekoliko učenika i roditelja presekao slavski kolač. Deca su odrecitovala stihove o Svetom Savi, a otac Bogoljub ih je darivao knjigama i paketićima. Svečano je bilo i u svim odeljenjima u kantonima Vo, Valis i Friburg, gde su deca priredbama obeležila ovaj značajan dan – kaže učiteljica Snežana Šaronjić.
Svi učenici koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku u romanskom delu Švajcarske imali su svetosavske priredbe u učionicama i poželeli da sledeću školsku slavu obeleže onako kako naš svetitelj i zaslužuje.
Uživo uključenje u crkvu
Ivana Petković, nastavnica u kantonima Cirih i Šafhauzen, pripremila je sa svojim đacima onlajn priredbu u kojoj je učestvovalo čak 66 učenika iz Bilaha, Menedorfa, Zebaha, Šafhauzena i Regenzdorfa. U okviru progra..
Godinama srpska dijaspora obeležava Savindan priredbama, balovima. Ove godine zbog korone praznik je proslavljen onako kako mere predostrožnosti zahtevaju. U Švajcarskoj su i ove godine u crkvama osvećivani slavski kolači, u dopunskim školama su održavane onlajn radionice, ali nije bilo Svetosavkog bala koji je prošle godine prvi put organizovan u Bazelu. Ipak u tom gradu su se Umetnički centar Soko i Arno grupa dosetili i snimili program koji su nazvali Svetosavski bal 2021. Snimak su premijerno na dan praznika postavili na svoje Jutjub kanale i Fejsbuk stranice, gde je već naišao na brojne pohvale.
– Istorija Svetosavskog bala u Bazelu nije duga. Prošle godine smo započeli i napravili nešto neočekivano, a kad smo shvatili da od pravog bala ove godine neće biti ništa, počeli smo da razmišljamo o alternativi. Neprirodni su i teški uslovi u kojima živimo i radimo i trebalo nam je vremena da prelomimo i odvažimo se da ostvarimo ovu ideju. Komplikovano je vežbati, okupiti ljude. S decom j..
Kad se rodna kuća i kućni prag ostavi sa 10 godina života, kad igre još nije dosta, a nedosanjani snovi ostanu u najzabačenijoj odaji dečje duše, kad vas odvedu u daleki svet, to otrgnuto detinjstvo ostane u sećanjima kao neka vrsta nepravde. Dečja duša to najduže pamti. Ta nametnuta odiseja Vladana Pavlovića (32) je počela odlukom roditelja da ga iz Srpca, seoceta nadomak Velikog Gradišta i Kučeva, na obroncima Homoljskih planina, a tik uz skute manastira Tumane, odvedu u austrijsku prestonicu. Danas Vladimir živi u Sent Galenu u Švajcarskoj i može se reći da je ostvario je svoj poslovni san – radi u uspešnoj advokatskoj kancelariji u Cirihu.
U razgovoru za “Vesti” ističe da sanja povratak u Srpce. Delimično je to zbog sećanja na detinjstvo i ljubavi prema otadžbini, a delimično jer u Vladanovoj kući u Srpcu, kad nije sa njim u Sent Galenu, boravi njegova devojka Tatjana Dujović.
Vladan radi kao IT Sdžstem Engineer
u advokatskoj kompaniji Homburger, sa sedištem u Cirihu.
Sa kolegama..