Ambasador Srbije u Švajcarskoj Goran Bradić uputio je apel našim zemljacima u ovoj zemlji da kupovinom robe, proizvedene u otadžbini, pomognu srpsku privredu i razvoj društva u celini.
Bradić je u izjavi “Vestima” naglasio da je uoči Nove godine, pored nekih već tradicionalno prisutnih proizvoda iz Srbije na rafovima švajcarskih trgovinskih lanaca (smrznute maline, kafa, keks “lane”, “eurokrem”, čokoladne bananice, pojedine sorte vina i voćnih rakija) u jednoj manjoj radnji u Burgdorfu, u blizini Berna, u ponudi otkrio nove artikle – kopaonički ajvar, kajmak iz Blaca i paprike sa sirom iz Brusa. Posebno ga je obradovalo to što su u prodavnici Radiše Milivojevića, do potrošača u Švajcarskoj došli proizvodi iz Topličkog kraja, koji još spada u nedovoljno razvijene regije. To će svakako pomoći ljudima u tom kraju da povećaju proizvodnju i prihode.
– Mnogi naši ljudi, zbog pandemije, prošle godine nisu mogli da putuju u Srbiju ili su u otadžbinu, zbog karantina i drugih mera, odlazili kra..
Branko Abramović, rođen u Prištini kao dete vojnog lica, menjao je mnoga mesta stanovanja da bi se na kraju sa porodicom nastanio u Beogradu. Iako po obrazovanju saobraćajni tehničar, muzika ga je vodila na sve četiri strane sveta. Sudbina je htela da baš na jednom od putovanja, onom u Švajcarsku, nađe ljubav svog života i ostane u Lozani. Njegova supruga Mari Andre Abramović, inače profesor francuskog jezika, voli Balkan i Srbiju još od malena. Čisto govori srpski jezik i, kako kaže Branko, bolje poznaje Srbiju od njega. Ljubav ovo dvoje ljudi je divna priča koja mnoge naše sunarodnike razneži i oduševi.
Branko je talenat za muziku nasledio od oca, kaže da od kad zna za sebe peva trudeći se da u tome dostigne oca, pa i ako to nikad nije potpuno uspeo, pesma mu je odredila životni put. Prva svirka u orkestru iskusnih muzičara mu se desila kad je imao 14 godina. Zbog čestih selidbi završavao je školu u raznim gradovima. Počeo je da svira harmoniku, završio muzičku školu, a onda nastavio..
Sneg je ovih dana bukvalno paralisao Cirih. U petak je bilo najviše problema u saobraćaju sa brojnim udesima širom kantona. Mnogi učenici su dobili nenadan raspust, na primer u Vinterturu i Cirihu, gde su školske zgrade ostale zatvorene.
Dok su neki uživali u idili snežne slike koja odavno nije viđena u Cirihu, drugi su se mukom probijali kroz nanose da bi stigli na posao. Sneg je zatrpao transportnu mrežu Ciriha. Jedva da su neki trotoari bili očišćeni, prolaznici se se gurali jedan pored drugog uskim, utabanim stazama, niko nije obraćao pažnju na minimalnu udaljenost. Tamo kuda obično idu tramvaji, pojavile su se pešačke zone. Ko je želeo da pređe pešački prelaz, morao je da savlada sneg koji je dosezao do kolena. Nekim vozačima sneg je leteo s krova poput lavine. Od javnog prevoza samo su vozovi radili, tramvaji i autobusi uopšte nisu vozili. Za vikend je situacija poboljšana.
Mnogi naši sunarodnici su morali peške do vozne stanice ili do posla. Neki od od onih koji su žurili na p..
Kulturno-umetničko društvo “Dobrosav Radovanović Kikac” iz Bazela je simbol istrajnosti i rodoljublja. Više od pola veka čuva kulturnu baštinu svog naroda. Kad se priča o “Kikcu”, nemoguće je ne pomenuti Iliju Jovića, koji je na čelu tog uspešnog društva bio više od dve decenije. I danas ga doživljava kao svoju porodicu. Iako je nedavno predao rukovodstvo mlađim naraštajima koje je “Kikac” iznedrio, ostao je veran svom društvu i prihvatio članstvo u Nadzornom odboru da, kako kaže, bude tu kad zatreba pomoć. S obzirom na njegovo bogato iskustvo, nema sumnje da će mladima pružiti dragocenu pomoć.
Sve je počelo 1978, kada se Ilija sa rodne Majevice zaputio u Švajcarsku. Imao je tada samo 21 godinu. Krenuo je u Bazel, u posetu rođaku.
– Nisam znao kako da dođem do adrese, ali me je put sam naveo. Tada je bila drugačija situacija, naši stručnjake i radnike su veoma cenili u Švajcarskoj, pa sam i ja tako krenuo. Ispred rođakovog stana sam čekao pola dana, nisam znao da se u ovoj zemlji radi..
Doba korone Dušanku Kotur Ugricu, iz Sibnena kod Ciriha, članicu udruženja pisaca Literarni krug Zatno pero, nije sprečilo da stvara. Ona je prošle godine objavila dva dela. Knjigu “Kao melem na ranu” i roman “Zagonetna soba”. U neobičnim prilikama pandemije osetila je žar za pisanjem. Prvobitno joj je inspiracija bio njen krajiški narod, njeno Potkozarje koje, kako kaže, nikad nije dovoljno opevano. Krajiški humor koji je u literaturi zamro posle Branka Ćopića uzela je za motiv svoje knjige.
– U pisanju sam pronašla sebe, a u Zlatnom peru drugare i neraskidivo prijateljstvo i sve me to podstiče da i dalje pišem o svom krajiškom narodu kome srcem i dušom pripadam – kaže za “Vesti” Dušanka Kotur Ugrica.
Ona je rođena Badenu u Austriji, a detinjstvo je provela u Kozarskoj Dubici. Iako od 1992. godine živi u Švajcarskoj, Potkozarje joj je u duši što najbolje pokazuje i deo recenzije knjige.
“Dušanka Kotur Ugrica je pisac iz prve ruke, bukvalno jedne ruke, stvaralac nepresušne inspiracij..
Zbog pandemije su naši zemljaci na privremenom radu u Švajcarskoj novogodišnje praznike uglavnom proveli sa najužom porodicom u stanovima, jer restorani i klubovi ne rade Poneki su se odlučili da to učine na snegu u nekom od skijaških centara, a retki su oni koji su i pored svega otišli u zavičaj.
Marko Ćorić i njegova devojka Dejana Đokić su među onima koji su odlučili da odu u planine. Oni su već izvesno vreme u Alpima, a na kratko su otišli kući u Cirih za sam doček i odmah se vratili.
– Ove godine provodimo novogodišnje praznike u Alpima, jer nismo u prilici da otputujemo u naše krajeve ili na toplija mesta kao prethodnih nekoliko. Za doček smo prekinuli odmor na kratko i proslavili u krugu porodice i već ujutro se vratili na skijanje i planinarenje – kaže Marko.
Sanja Zdravković Nikolić iz Arbona je Novu godinu dočekala sa najmilijima.
– Bila sam decom Katarinom, Veljkom i Stefanom kod brata Saše Zdravkovića i snahe Sanele. Sa nama su slavili još i bratanci Aleksandar, Dimi i V..
Sonja Marjanović, mlada čelistkinja iz Beograda u Cirihu je tek godinu dana, ali kroz razgovor sa njom stiče se utisak da je mnogo duže u Švajcarskoj. Dobro govori nemački, što joj olakšava boravak, pa se brzo uklopila u društvo na Univerzitetu umetnosti. Kaže da sad radi na tome da nauči i dijalekt jer joj je integracija vrlo bitna. Grad joj se odmah dopao, živost je podseća na Beograd, koji joj u ovo doba korone jako nedostaje. Oba grada, kako kaže, animiraju ljude za koncerte klasične muzike, publika koja dolazi na ta dešavanja je obrazovana u tom pravcu i razlike, sem u veličini gradova, ne postoje.
Kada su “Vesti” u oktobru prošle godine posetile priznatog mladog pijanistu Ivana Bašića, on nas je upoznao sa Sonjom. Ponovo smo se sreli na Ciriškom univerzitetu umetnosti da čujemo i njenu priču.
Zbog novog naleta pandemije manje je studenata. Sa maskama na licu hodali smo po strogo označenim mestima i kako nam reče, naša domaćica, prava je sreća da još mogu da vežbaju pod ovakvim u..
Epidemiološka situacija u Švajcarskoj je zabrinjavajuća. Broj infekcija prethodnih dana je u porastu. Bolnice i zdravstveni radnici su nedeljama pod pritiskom, a sa predstojećim praznicima raste i rizik od još većeg broja zaraženih. Posle konsultacija sa kantonima, Savezna vlada je odlučila da pojača mere predostrožnosti. Od utorka 22. decembra zatvaraju se restorani, objekti za kulturu, razonodu i sport. Savezna vlada je takođe proširila upotrebu brzih testova kako bi moglo da se testira još više ljudi. Cilj ovih mera je smanjen broj novozaraženih i zaštita zdravstvenog osoblja. Nove mere se odnose na period od 22. decembra do 22. januara 2021. godine.
Naši ljudi različito vide ove mere. Daliborka Šišmanović Kepčija iz Ciriha s obzirom na trenutnu epidemiološku situaciju smatra da je od izuzetnog značaja poštovanje propisanih mera.
– Mislim da je to neophodno pre svega kako bismo zaštitili sami sebe i svoje najbliže. Smatram da bi u narednom periodu socijalne kontakte trebalo svesti ..
Ove godine naši ljudi na privremenom radu u Švajcarskoj su zbog pandemije morali Svetog Nikolu da slave samo u krugu porodice. Vlada Švajcarske je zabranila svako veće okupljanje, pa se to odrazilo i na slavu koju mnogi naši sunarodnici obeležavaju u dijaspori. Uglavnom su svi slavili u krugu najuže porodice.
U Gosauu u istočnoj Švajcarskoj okupila se porodica Nedeljković.
– Slavili smo Svetog Nikolu u najužem porodičnom krugu sa ćerkama Nevenom i Dalijom, zetovima i sinom Nedeljkom. Zbog ovih mera koje švajcarska vlada nalaže, nismo zvali nijednog gosta. Inače prošle godine smo imali 20 gostiju na slavi – kaže nam Božica – Boba Nedeljković, rodom iz Ranovca.
– Kao i prethodnih godina i ove smo slavili krsnu slavu, ali nažalost zbog ove pakosne pandemije koja hara celim svetom, na Svetog Nikolu nismo imali goste. Duša me boli jer nije bilo gostiju, kao svih ranijih godina kada je bila puna soba. Nadamo se da ćemo sledeće godine ponovo slaviti u veselju i radosti i ako da Bog biće oko..
U Srpskoj dopunskoj školi u kantonu Argau redovne i vannastavne aktivnosti se realizuju kroz neposredni rad na času uprkos otežanim okolnostima u uslovima pandemije korona virusa. Đacima koji ne mogu da prisustvuju časovima zbog bolesti, karantina ili iz nekih drugih razloga nastavnica Jelena Todorović Lazić šalje redovno zadatke putem Gugl-učionice ili mejlom, nastojeći da svako upisano dete ima redovan pristup temama koje se obrađuju na času. U planu su i ogledni časovi preko aplikacija Zum i Gugl mit, neki od njih u saradnji sa kolegama iz Srbije i Švajcarske.
Ono što ostavlja poseban utisak jeste motivisanost dece koja dolaze u srpsku školu. Tea (4. razred), na primer kaže:
– Mene ne teraju roditelji da dolazim, ja to sama želim, jer hoću da naučim više o srpskoj književnosti, kulturi, istoriji i jer mi je na ovim časovima zanimljivo. Nagovorila sam i svoje dve dobre drugarice Jovanu i Leu da mi se pridruže i sad sve tri subotom učimo i družimo se zajedno u srpskoj školi.
Anu (6...