Zbog pandemije korona virusa i mera koje su uvedene u Švajcarskoj, naši klubovi su u prilično neugodnoj situaciji. Odavno su prekinute probe folklornih ansambala, nema priredaba koje su ranijih godina organizovane svakog vikenda i bile glavni izvor prihoda udruženjima. Onim klubovima koji imaju svoje prostorije skraćeno je radno vreme i ograničen broj gostiju. Do prošle nedelje restorani pri klubovima su mogli da rade do 23 sata, a onda je usledilo dodatno skraćenje rada samo do 19 sati.
– Opet nove mere i skraćenje radnog vremena. Za sada imamo dozvolu da radimo do 19.00, ako opet nešto ne bude promenjeno. Obavezno je nošenje maske prilikom ulaska i izlaska iz klupskih prostorija. Za stolom mogu da sede samo četiri gosta, a udaljenost između stolova je dva metra. Opala je i poseta naših članova u klubu. To je donekle i razumljivo, jer su do daljnjeg otkazane probe folkloraša. Nemamo nikakvu podršku od grada i kantona, tako da trošimo gotovinu iz klupske kase za plaćanje kirije i ostal..
Članovi Srpskog kulturnog kluba „Sveti Sava“ iz Altštetena u istočnoj Švajcarskoj, aktivnosti su sveli na minimum, ali neki od njih i u ovo vreme kada je zbog korone gotovo sve stalo na neki način čuvaju tradiciju. Ljubiša Mirić, Jasminko Grumić, Mićo Obrenović i još nekoliko njih svake zime suše meso, pa su to učinili i ove godine. Neko ima svoju sušaru, a neko suši meso kod prijatelja.
Mićo Obrenović je poreklom iz Zvornika i kaže da je srpsku tradiciju preneo u Vidnau gde živi.
– Ovde sam sagradio sušaru baš onako kako se kod nas u zavičaju pravi i kad sam u bašti osećam se kao kod kuće u Zvorniku. Ovde se sastajemo, uglavnom članovi kluba Sveti Sava i svi zajedno sušimo meso, jer je sušara prilično velika, tako da ima mesta za više kilograma mesa. Pored mesa spremam i kobasice, sve zajedno oko 50 kilograma, ali uglavnom za moju porodicu i prijatelje – kaže Mićo koji je i predsednik SKK „Sveti Sava“ iz Altštetena.
Najvažnije je dobro pripremiti meso za sušenje
Njemu su se ovih dan..
Vlada Švajcarske je najavila dodatne mere povodom pogoršane situacije u širenju pandemije korona virusa. Paket mera koji između ostalog predviđa zatvaranje restorana i prodavnica u 19 sati važiće za celu državu i mere koje kantoni preduzimaju treba da budu u skladu sa odlukama Savezne vlade. Naši zemljaci u prvim reagovanjima navode da nove mere treba poštovati, kako bi se što pre završila pandemija korone.
Inače, nove mere će biti usvojene na sednici u petak 11. decembra, a primenjivaće se od subote 12. decembra pa do 20. januara 2021. godine. Predviđeno je da se restorani, prodavnice, pijace, zabavne i sportske ustanove zatvaraju u 19 sati, a nedeljom ostaju zatvorene. Na privatnim proslavama može da se okupi najviše pet osoba iz dva domaćinstva. Izuzetak su proslave do 10 ljudi za Božić, od 24. do 26. decembra i Novu godinu, 31. decembra. Javni događaji su zabranjeni, sa izuzetkom verskih proslava i zakonodavnih skupova. Sve kulturne aktivnosti (uključujući i školske) su zabranjene...
Švajcarska vraća Srbiju na „crvenu listu“ – na spisak zemalja za koje je obavezan desetodnevni karantin po povratku u tu državu. Nova lista će se primenjivati od 14. decembra, a uz Srbiju na njoj su iz našeg regiona još Hrvatska, Severna Makedonija, Slovenija, Mađarska.
„Po ulasku u Švajcarsku odmah se uputite u vaš dom, ili neki drugi adekvatni smeštaj. Na putu do tamo važi obaveza držanja distance od 1,5 metra prema drugim osobama. Prijavite se u roku od dva dana nadležnim kantonalnim vlastima. Sledite njihova uputstva“, navodi se u objašnjenju BAG.
Tokom desetodnevnog karantina ne sme se napuštati kuća, a ko prekrši meru izolacije biće kažnjen po epidemiološkom zakonu, novčanom kaznom do 10.000 švajcarskih franaka. Unošenjem Srbije na spisak rizičnih regiona i zemalja jasno je upućena poruka građanima poreklom iz Srbije da u narednom periodu ne putuju u otadžbinu. Naši zemljaci većinom potvrđuju da teška srca odlažu planirani odlazak u zavičaj, a retki su oni koji će da putuju i po..
Kad zamišljam budućnost, vidim sebe, svoju sestru Natašu i buduću suprugu Nađu kao tvorce revolucionarnih lekova koji će pobediti kancer i vakcine koja će nadjačati koronu.
Novac koji bih na taj način zaradio investirao bih u bolju zdravstvenu infrastrukturu u Srbiji. Želja nam je da u otadžbini napravimo onkološki centar da lečimo ljude od opakih bolesti, ali da im istovremeno omogućimo preventivu protiv karcinoma i ostalih smrtonosnih bolesti.
Ovako sa čitaocima „Vesti“ deli svoja razmišljanja dr Vladimir Cmiljanović, nagrađivani srpski naučnik koji u Švajcarskoj, zajedno sa kolegama u svojoj farmaceutskoj kompaniji Snjiš Rockets radi na pronalasku vakcine protiv virusa COVID-19.
Svetsko otkriće
Rodom iz Kragujevca, odrastao je u porodici hemičara čiju će tradiciju nastaviti zajedno sa sestrom Natašom. Na Zapad je stigao kao rukometaš, juniorski reprezentativac, ali o
tom-potom. Sreli smo se u Dietikonu, u staroj taverni Krone, koja je ujedno i nacionalni spomenik ovog grada, o k..
Čak i u ovim teškim vremenima Kulturni centar HELSE iz Ciriha pronalazi način da publiku obraduje najnovijim filmskim dostignućima. U novembru je u više termina prikazan dokumentarno-igrani film „Dnevnik Diane Budisavljević“, naravno uz sve mere predostrožnosti.
Publika je dolazila u dozvoljenom broju, do 50 gledalaca, a maske su bile obavezne. Organizatori su obezbedili da se rediteljka Dana Budisavljević posle svake projekcije uključi onlajn i razgovara sa publikom i odgovara na pitanja. Naravno, dirljive scene iz filma o životu Diane Budisavljević, nikoga nisu ostavile ravnodušnim.
Evica Marković iz Kulturnog centra HELSE kaže da je teško, ali da moraju i u ovako čudnim uslovima nađu načina da održe kulturu.
– Poštujemo mere predostrožnosti, publika je dolazila u ograničenom broju, nikad nije bilo više od 50 gledalaca, a svi su sedeli sa velikim razmakom između sebe. Maske su bile obavezne i tokom razgovora posle prikazivanja filma. Zahvalna sam svim tim ljudima što su ispoštoval..
Hranite se zdravo, raznoliko i uravnoteženo. Tako ćete duže ostati zdravi i samostalni. Vaš organizam postaje stariji i menja se, to je prirodni proces.
Važno:
Vi trebate manje energije (hrane) nego mladi ljudi, ali još uvek su Vam potrebne sve važne hranljive materije (na primer vitamini i minerali).
Belančevine:
Kako postajete stariji, tako Vaše telo gubi mišićnu masu.
Zato Vam je potrebno više belančevina za doručak, ručak i večeru.
Namirnice životinjskog porekla s mnogo belančevina:
Meso, riba, jaja i mlečni proizvodi kao što su jogurt, sir, kiselo mleko ili kajmak.
Preporuka:
Jedite svaki dan 3 porcije mlečnih proizvoda (jogurt, sir, kvark, kajmak…). U mlečnim proizvodima je sadržano mnogo kalcijuma. Kalcijum je veoma važan za zdravlje Vaših kostiju.
Ugljeni hidrati:
Ugljeni hidrati su takođe za Vas važni i pripadaju uravnoteženoj ishrani.
Ugljeni hidrati su na primer u hlebu, pirinču, testeninama, krompiru i mahunarkama .
Preporuka:
Jedite uvek integralne žitarice (od c..
Kraj novembra i početak decembra je u nekašnjoj Jugoslaviji bio poznat i po početku sezone svinjokolja. Mnogi naši zemljaci koji su sada širom Evrope radi se sećaju tih dana.
Naši ljudi u Švajcarskoj, pogotovo oni koji imaju svoje bašte, ne samo da se sećaju već su taj običaj na neki način preneli u zemlju u kojoj žive i rade. Osim što od povrća koje sade u baštama prave zimnicu, oni ovih dana uveliko tope čvarke, prave kobasice i pripremaju meso za sušenje. Poneko još koristi lepo vreme da skuva na otvorenom u bašti pasulj, gulaš ili svadbarski kupus.
Jadranko Lešić, direktor Migrosa u Arbonu u istočnoj Švajcarskoj je jedan od onih koji sve sprema sam. Mićo Obrenović iz Altštetena i njegov brat Željko svake godine suše meso, i prave kobasice i nisu jedini koji to čine. A Miki Stojnić iz Herburga koristi svaki trenutak lepog vremena vikendom da ponešto skuva u svojoj bašti.
Za familiju i prijatelje: Mićo Obrenović svake godine napravi 50 kilograma kobasica
– Mi u dijaspori ne smemo d..
Na dan kada su „Vesti“ objavile tekst da je Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, zahvalio na poklonu Udruženju Tesla sosajeti iz Sent Galena, predsedniku udruženja Petru Stojanoviću Kajzeru, stigla je nova zahvalnica.
Aleksej Gregorijev, savetnik u Ambasadi Ruske Federacije u Švajcarskoj, uz fotografije teksta iz štampanog izdanja i naslovne strane objavljene u elektronskom obliku našem portalu Vesti-online, zahvalio je na „lepom tekstu“.
„Pozdrav svima u Sent Galenu. Veoma je prijatno bilo pročitati ovaj tekst. Ostajemo u kontaktu“, poručio je ruski diplomata Petru Stojanoviću Kajzeru.
Podsetimo, „Vesti“ su pisale da je Udruženje Tesla sosajeti Švajcarska iz Sent Galena, poklonilo predsedniku Ruske Federacije „Plavog Teslu“, tačnije ekskluzivnu kopiju „Plavog portreta“ jedine slike za koju je naš naučnik pozirao. Kopiju čuvene slike u maju su u Sent Galenu preuzeli Sergej Garmonin, ruski ambasador u Bernu i Aleksej Gregorijev, savetnik, a u Moskvu je upućena diplomatskom po..
Udruženje Tesla sosajeti Švajcarska iz Sent Galena, čiji je osnivač naš zemljak Petar Stojanović Kajzer, poklonilo je predsedniku Ruske Federacije „Plavog Teslu“, tačnije ekskluzivnu kopiju „Plavog portreta“, jedine slike za koju je naš naučnik pozirao. Kopiju čuvene slike u maju su u Sent Galenu preuzeli Sergej Garmonin, ruski ambasador u Bernu i Aleksej Gregorijev, savetnik ambasade, a u Moskvu je upućena diplomatskom poštom. Zbog korone i otežanog saobraćaja sve je trajalo malo duže od očekivanog, ali ovih dana savetnik ruske ambasade Aleksej Gregorijev je ipak iz Berna došao u Sent Galen i udruženju u znak zahvalnosti predao Putinovu sliku s potpisom, a doneo je i propratno pismo koje je napisao ambasador Garmonin.
– Mi iz udruženja smo došli do zaključka da je šteta da najveća slovenska država Rusija na čelu s Putinom nema portret najvećeg slovenskog sina Tesle, pa smo odlučili da „Plavi portret“ ove godine poklonimo Vladimiru Vladimiroviču. Ponosni smo na činjenicu da nam je rusk..