Svajcarska

Naši zemljaci širom Švajcarske slavili su Nikoljdan u svojim stanovima. I pored ove pakosne korone ipak su slavili i pridržali se svih mera koje vlada Švajcarske nalaže. Među brojnim svečarima slavile su i familije Mirić iz Herbruka, Kojić iz Rikenbaha, Ristić iz Vila, Ilić iz Lugana, Radovanović iz Oberucvila, Kitanović iz Arneka i druge. U porodici Mirić iz Herbruka u istočnoj Švajcarskoj je bilo najviše gostiju, a i najveselije. – Kod mene je za Svetog Nikolu uvek tako, mora da bude bogata trpeza, lepo veselje, puno gostiju. Istina ove godine su neki bili sprečeni da dođu. Gledam da sačuvam naše pravoslavlje i ovde u Švajcarskoj, družim se sa našim ljudima, poštujem tradiciju i srpske običaje – kaže za “Vesti” domaćin slave Ljubiša Mirić, koji je rodom iz Prizrena. Familija Kojić rodom iz Crnjelova kod Bijeljine je krsnu slavu obeležila u Rikenbahu kod Vila. Ristići ispoštovali i mere o testovima – Kao i svake godine, krsnu slavu slavimo uglavnom ovde u Švajcarskoj. Imali smo des..

Redovna izborna skupština Saveza srpskog folklora u Švajcarskoj (SSFŠ), održana u prostorijama KUD-a “Sveti Sava” iz Cuga, izabrala je novi Upravni odbor SSFŠ na čijem je čelu ponovo Nenad Milenković. Uz predsednika Milenkovića u Upravnim odboru koji će voditi Savez u narednom mandatu do 2023. godine su Ivan Ristović, potpredsednik, Dragan Lukić sekretar, Nena Lukić, zamenik sekretara, Nikola Pavlović, blagajnik, Vojče Milić, zamenik blagajnika i Nenad Jovanović, koordinator za rad sa društvima. Izabran je i Nadzorni odbor koji čine Dragan Vasiljević, Bojan Bogdanović i Nikola Svetozarević. Skupštini je prisustvovalo 16 predstavnika folklornih udruženja od 19 koliko ih ima u savezu, a dva predstavnika su rad pratila onlajn, jer su bili pozitivni na virus korona. Nenad Milenković za “Vesti” kaže da je skupština održana u dobrom duhu, prihvaćeno je sve što je izneo Nadzorni odbor, a dogovoreno je da se sledeće godine u martu i novembru održe Smotre folklora prvih i dečjih ansambala. ..

Školske vlasti kantona Bern odlučile su da zbog pandemije pošalju učenike tri dana ranije na tradicionalni Božićni raspust. Do ovoga je došlo zbog činjenice da su u mnogim tamošnjim školama zabeleženi brojni slučajevi zaražavanja đaka. Cilj žurbe sa početkom ferija je da se prekine ovaj lanac širenja virusa. Pored osnovnih, ovim su obuhvaćene i muzičke škole. Pre pandemije je taj raspust uvek počinjao na Badnje veče. Ova promena datuma je objavljena u dopisu Direkcije za obrazovanje i kulturu kantona Bern. Tu se navodi namera školskih vlasti da prekinu lanac zaražavanja i sačuvaju učenike, nastavnike i drugo osoblje u školama. Ovo bi trebalo da im omogući bezbedne dane praznika, kažu u svojoj poruci upućenoj direktorima škola i đacima. Kao i u ostalim kantonima i u Bernu se beleži veliki broj obolelih, pa je u toku poslednjih nedelju dana čak oboren i rekord u širenju te pošasti. Чланак Ferije već od 21. decembra се појављује прво на Vesti online.

U prostorijama sale Crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Cirihu održana je godišnja izborna skupština Kluba srpskih penzionera. Na samom početku dana održan je minut ćutanja za preminulog dugogodišnjeg predsednika Dragana Zdravkovića. Na dnevnom redu pored izveštaja o proteklom radu i stanju blagajne, našla se i tačka biranja nove uprave. Uprava i blagajnica su odlično sarađivali i članovi su aplauzom pozdravili blagajnički izveštaj Gordane Ilić. U novu upravu izabrani su: Mile Ilić – predsednik, Đuro Krunić – sekretar, Gordana Ilić – blagajnica, te Budislav Ranđelović, Siniša i Gordana Stojanović i Milka Kajganić, kao članovi. Penzioneri iz Ciriha su poznati humanitarci. Tokom svakog druženja ubacuju poneki franak u kasu u klubu. Taj novac su ove godine Goca i Mile Ilić odneli u redakciju “Vesti” kako bi novčano pomogli četiri siromašne porodice sa decom i jednu penzionerku. Za uspomenu: Članovi uprave Iako su penzioneri bili dosledni u pridržavanju epidemioloških mera, bilo je vreme..

Sve je više pristalica razumnog rešenja da se zaustavi Elterntaxi i da roditelji ubuduće više ne dovoze decu automobilom do školskog dvorišta. Gradske opštine u Cirihu traže ovakav izlaz iz situacija kada se karavan roditeljskih automobila zaustavi pred školom i zaguši saobraćaj, dovodeći u opasnost onu decu koja pešice sama stižu na nastavu. Klemens Empting, zadužen za školstvo u opštini Kiznaht, zagovornik je zabrane “roditeljskog taksija”. Glavni argumenti su mu da desetine automobila istovremeno pristižu do škola, delimično blokiraju ulice i trotoare, ugrožavajući tako bezbednost ostale dece koja dolaze sama pešice. Za školu je važno da deca i trče do zgrade, kaže on. Objašnjenje stručnjaka je da samostalan dolazak mališana u školu predstavlja važan vid učenja i osamostaljivanja, ali i socijalizacije jer najčešće dolaze grupno, dok su u roditeljskom autu sami na zadnjem sedištu. Ciriška opština Herliberg osmislila je nekakvo prelazno rešenje kojim otklanja opasnost od saobraćajne..

Višenacionalni kulturni klub Sloga iz Arbona u istočnoj Švajcarskoj je za svoje članove i simpatizere organizovao proteklog vikenda Veče muzike i pečenja. Ovo je jedno od veoma retkih udruženja te vrste u Švajcarskoj, što se tiče strukture članova, jer ih ima iz cele bivše Jugoslavije i niko ne gleda na nacionalnost i veroispovest. Zato se ovo kulturno udruženje i zove Sloga jer u klubu vladaju na prvom mestu sloga, prijateljstvo i lepo druženje. Za ovu priliku goste su razveselili popularni muzičari – Jaro, Deki i Jelena. Prostorije su bile poprilično pune, oko 60 gostiju, a više i ne bi smelo da uđu zbog mera koja vlada Švajcarske nalaže za vreme pandemije. Stigli gosti poreklom iz svih krajeva bivše Jugoslavije koji uživaju u hrani i muzici, Srbi, Hrvati, Bošnjaci i Makedonci. Naravno, na ulazu je bila kontrola i u klupske prostorije su mogli ući samo oni koji su imali PCR test ili su bili vakcinisani. Druženje uz muziku je trajalo sve do posle ponoći. Milenko Cvjetković i Dejan Mi..

U Srpskoj dopunskoj školi u Bazelu đaci učiteljice Andrijane Adamović poslednjih nedelja pričali su o ručnim radovima, a najveću pažnju posvetili su nadaleko čuvenom pirotskom ćilimu. Da bi što bolje osetili lepotu, teksturu, boje i te čudesne šare u pomoći je priskočio Aleksandar Petrović, tata Andrijaninog učenika, sedmogodišnjeg Teodora. On je rodom iz Leskovca. Završio je Elektrotehnički fakultet u Beogradu i doktorirao kliničku neurologiju na Oksfordu, a danas radi kao konsultant u Bazelu. Njihov bazelski dom ukrašen je ćilimima različitih veličina, boja i šara. – U mojoj porodici pirotski ćilimi su sastavni deo života još od kad postoje pisani tragovi i predanja o samoj porodici. Najstariji primerak koji čuvam i za koji znam da je vezen za nas još je iz doba Turaka, pre oslobođenja južnih krajeva Srbije od Turaka, pre 1878. On je pripadao mojoj čukunbaki i spasavao se kroz oba svetska rata i kroz Balkanske ratove. Ima jako neobičnu priču i meni je najdraži – rekao je Aleksandar. ..

Udruženje kolekcionara “Čuvari srpske istorije – Švajcarska” održalo prvi sastanak u prostorijama KUD-a “Sveti Sava” u Cugu, gde je ujedno održana i prva izložba eksponata koje su članovi udruženja vredno sakupljali godinama. Već nekoliko decenija u Švajcarskoj žive naši ljudi, koji su kolekcionari i zaljubljenici u istoriju Srbije. Godine 2020. grupa ovi vredni ljudi su se okupili i osnovali udruženje a prvi put su se zvanično sastali 28. novembra. Na izložbi tim povodom organizovanoj predstavili su predmete koje su neki od njih prikupljali tokom tri decenije. Među njima su kovanice, ordenje, delovi narodne nošnje… Predsednik Srđan Jevtić kaže da je cilj osnivanja ovog udruženja da se međusobno bolje upoznaju i pronađu još više zaljubljenika u ovaj hobi. Raznovrsni eksponati – Jedan od najvažnijih ciljeva ipak je da se eksponati sačuvaju od zaborava i da ostanu u amanet budućim pokolenjima. Udruženje trenutno broji 11 članova, ja sam izabran za predsednika, a potpredsednik je Stojan..

Ambasada Srbije u Bernu i Srpsko-švajcarska poslovna mreža (Serbian Snjiss Business Netnjork – SSBN) organizovali su prvi Serbian teh dej, na kojem je učestvovalo oko 40 vlasnika IT firmi, programera, softver-inženjera, istraživača, studenata na master programima i medicinskih stručnjaka koji se bave povezivanjem informatike sa medicinskim istraživanjima iz cele Švajcarske. Goran Bradić, ambasador Srbije u Švajcarskoj, istakao je da je važno da se naši stručnjaci i preduzetnici na ovakvim skupovima međusobno upoznaju, da se što bolje svi umreže kako bismo jedni drugima pomogli. – Glavni cilj trebalo bi da bude proširenje saradnje Srbije i Švajcarske u oblasti visokih tehnologija. Da oni koji u Srbiji već imaju firme, prošire svoje poslovanje, a da oni koji to još nisu učinili, uz iskustva i preporuke kolega, kao i pomoć ambasade i institucija u Srbiji, krenu u osnivanje startapova i preduzeća u otadžbini – rekao je Bradić na prijemu. Povezivanje medicine i IT sektora: Obraćanje Jelen..

Naši ljudi koji rade širom Evrope imaju razne hobije, a među najbrojnijima su oni kojima je u rukama često ribolovački štap. Strast za ribolovom ih vodi na razne destinacije, a vrlo često i u zavičaj. Tako je ovih dana Mokranjac Milivoje Danilović, koji živi i radi u Frankfurtu oprobao sreću na Dunavu u Đerdapskoj klisuri i upecao prilično veliku mrenu. – Nisam se ni nadao da će mrena da radi u ovo doba godine, a uspeo sam da je upecam na udicu veličine broj 8 sa više crvića. Izmerio sam je i bila je duga 62 centimetra i teška oko 2,5 kilograma – pohvalio se našem dopisniku Danilović koji je na odmoru u domovini. Dolijala grabljivica: Dušan Đokić ulovio štuku Skroz na drugom kraju Evrope, tačnije u Švajcarskoj, Dušan Đokić rodom iz Cerova kod Kruševca, upecao je grabljivicu štuku. – Pecao sam na jezeru Vagovajer u opštini Vigoltingen u kantonu Turgau. Za nepunih sat vremena se zakačila solidna štuka. Inače upecao sam je na živu ribicu, keder. Štuka je bila duga 65 centimetara i oko 1..