Posle duge pauze zbog pandemije, u Frauenfeldu je održano još jedno druženje u okviru Serbika kafea. Veče je nosilo naziv “Ko u čuda veruje, taj čuda i stvara”, a okupili su se ljubitelji pisane reči, nauke i kulture.
– Ovaj put nisam želela da veče bude sa određenom tematikom upravo iz razloga, jer se dugo nismo okupljali i družili što nam je svakako svima mnogo nedostajalo. Još je sezona odmora, nije nas bilo mnogo, ali je veče proteklo u prijatnoj, spontanoj atmosferi, utiscima sa odmora, novostima koje su obeležile period od kada se nismo družili. U nadi da se ograničenja više neće ponoviti govorili smo o planovima i dešavanjima u predstojećem periodu od kojih je prvo književno veče 24. septembra kada će gost biti Dejan Grujić – kaže za “Vesti” Dragana Zimonjić, idejni tvorac i organizator Serbika kafea.
Prisutni su vidno uživali u razgovoru, što potvrđuje Monika Rajlić.
– Serbika kafe je postao kult intelektualnih okupljanja i zaista smo srećni da u ovakvoj instituciji možemo da..
Iako nas život nosi na mnoge strane sveta, gde god da jesmo, retko ko zaboravlja odakle je pošao. Sve što smo stariji više nas vuče otadžbina, to i objašnjava zašto su naši ljudi u stranim zemljama osnivali brojna udruženja i okupljali sunarodnike da zajedno prenesu pokolenjima slovo o postojbini. Nekada ni kilometri među tim zemljama nisu prepreka sudbini. Da je to tako govori i priča o dvoje ljudi koji su napravili most između tri zemlje, a temelj svega je ljubav. Međusobna ljubav Angeline i Nenada Nenadovića iz Ciriha i njihova prema Srbiji koju doživljaju kao svoju zemlju, iako u njoj nisu rođeni.
Angelina i Nenad su nam ispričali priču koja bi trebalo da objasni temelje današnje porodice, ali i pošalje poruku da se uspeh krije iza dobre namere. Zajedništvo sačinjeno od vrednog rada, humanog srca i velike ljubavi njihova je formula za uspeh na svakom putu.
Angelina je rođena u Mađarskoj, skoro dve decenije živi i radi u Švajcarskoj, svoju karijeru obe zemlje vredno je gradila na p..
Na platou ispred srednjoškolskog centra u Kozarskoj Dubici nedavno su predstavljene knjige “Kao melem na ranu” i “Zagonetna soba” Dušanke Kotur Ugrica koja živi i radi u švajcarskom kantonu Švic.
– Srećna sam što sam baš u Kozarskoj Dubici prvi put promovisala svoja dela koja su godinama čekala neko vreme za objavljivanje. Iskoristila sam ovo vreme korone da ispraznim fioke i moje zabeleške pretvorim u priče i roman. Mnogo sam zahvalna članovima Omladinskog centra na otvorenom iz Kozarske Dubice koji su sve učinili da pripreme ovo književno veče i druženje sa čitalačkom publikom – izjavila je Ugrica, koja je u Švajcarskoj članica udruženja pisaca Literarni krug Zlatno pero.
Ona je rođena Badenu u Austriji, a detinjstvo je provela u Kozarskoj Dubici. Iako od 1992. godine živi u Švajcarskoj, Potkozarje joj je u duši, a junaci njenih priča su dobri i smerni ljudi tog kraja.
O knjigama i stvaralačkom književnom radu Ugrice govorio je profesor književnosti Dalibor Mirosav koji je istakao ..
Svake godine porodica Paunović dolazi iz Vintertura u Švajcarskoj, da bi slavila kućnu slavu Svetu Petku Trnovu, 8. avgust, u selu Vlaška kod Ćuprije.
Za tu priliku gosti su stigli sa svih strana, bilo ih je više od 45. Među najinteresantnijim gostima bila je familija Marijana i Ahmed El Nagar iz Egipta sa decom Karim i Adamom. A takođe su došli i rado viđeni prijatelji Paunovića, koji su tek stigli na odmor iz Švajcarske i Francuske, među njima i porodica Petrović iz Lencburga, Sofijanović iz Basersdorfa, njihovi kumovi Roškovići iz Dietikona, Bugarinovići iz Lucerna, svi iz Švajcarske, kao i Marina i Slavoljub Jovanović iz Pariza. Za slavskom trpezom su bili i dragi gosti iz Srbije dr Vladan Pavlović iz Ćuprije, porodice Milanović i Gajić iz Jagodine, Grujić iz Paraćina i drugi gosti koji su kasnije stigli.
– Na dan slave naši unuci Aleksej i Katalina sa roditeljima Denisom i Selenom pričestili su se kod oca Zorana u crkvi u Supski, a potom i osveštali i rezali slavski kolač. Prosl..
Pitanje medija i bombardovanje RTS-a je zapravo pitanje demokratije na Zapadu. Da se odnos društva i medija nalazi u krizi i da postoji nepoverenje vidimo sada tokom pandemije.
To je vrlo opasno za demokratski poredak, kaže za naš list Luka Popadić, scenarista i reditelj iz Ciriha, čiji je film “Real Nenjs” (“Vesti”) imao svetsku premijeru na ovogodišnjem 74. Filmskom festivalu u Lokarnu u Švajcarskoj.
Istine i laži
Objašnjava zašto se upustio u snimanje ovog filma:
– Tokom bombardovanja 1999. godine bio sam u Švajcarskoj i veoma me je pogodilo što je javno mnjenje na Zapadu toliko jednostrano izveštavalo o događajima u bivšoj Jugoslaviji. Pitao sam se kako je do te nepravde moglo da dođe u navodno slobodnom društvu. A drugo pitanje je meni, a i verujem mnogim mojim kolegama iz filma izuzetno blisko. Koliko smo spremni da odstupimo od svojih ubeđenja zarad uspeha, festivalskog, komercijalnog ili druge vrste, i sami sebe da ubedimo da ona nikad nisu postojala? “Vesti” otvaraju ova pi..
Dijasporci ovog leta odmaraju u Srbiji! Naši zemljaci koji se nalaze na privremenom radu u Švajcarskoj, od kako se pojavila pandemija sve više se odlučuju da odmor provedu u otadžbini, gde je, kako kažu, “nekako najsigurnije što se infekcija tiče”. Ovog puta “poslužilo je i vreme” koje im je išlo naruku, pa ih ništa nije ometalo da uživaju u našim prirodnim lepotama.
– Ne idemo nigde izvan Srbije, željni smo naše domovine i otići ćemo da obiđemo naše veoma lepe manastire, planine, reke i jezera – priznaje Boban Stevanović, koji je iz švajcarskog Ucvila, gde živi i radi, sa suprugom Tešicom i unukom Lianom doputovao u rodnu Stamnicu kod Petrovca na Mlavi.
Stevanovići u rodnom kraju ostaju tri nedelje.
– Sa nama je i naš unuk na koga smo veoma ponosni i vodimo ga svuda sa nama – s ponosom ističe deda Boban.
Slavica Hagen Radovanović sa mužem Edijem na splavu Suvenir
Put Srbije ovog leta krenuo je i Siniša Mladenović iz Vatvila. Mladenovići imaju kuće na tri mesta, Švajcarskoj, Vrnjačk..
Avio-kompanija Svis(SWISS, odnosno bivši SWISSER), koja posluje u sastavu nemačke Lufthanse, ne uspeva da se u potpunosti izvuče iz krize zbog pandemije, pa je u prvom polugodištu 2021. u ukupnom zbiru zabeležila minus od gotovo 400 miliona evra. Nema putnika, neke destinacije su i dalje zatvorene zbog korone, pa je broj letova redukovan, a sve to dovelo je u nezavidan položaj nekada uzornu kompaniju.
Još u martu prošle godine, po izbijanju pandemije, veliki deo flote bio je van upotrebe, lociran na aerodromu u Dibendorfu. Kada je sada bio sveden račun za prvo polugođe i uporedi se sa istim periodom u 2019. godini, manjak je 43,5 odsto. Zarada je tako jedva dostigla 659,3 miliona franaka, a onda je bila 2,57 milijardi. Na operativnom polju gubitak je 398,2 miliona franaka.
Štedljivi menadžeri nalaze utehu u strogom kresanju svih izdataka i kontroli trošenja gotovine, što je bar donekle umanjilo gubitke kompanije. Sada već računaju da će u drugoj polovini ove godine, sa postepenim otva..
Dani šljive u Stragarima kod Kragujevca svake godine na Sv. Iliju okupe poljoprivrednike koji se bave proizvodnjom šljive i rakije. Ovoj manifestaciji prisustvuju gosti iz regiona i dijaspore. Snežana Petrović, naša sunarodnica iz Masloševa, a udata u Supsku kod Ćuprije, koja tri decenije živi u mestu Langnau am Albis u Švajcarskoj, sa porodicom svake godine prisustvuje ovoj svetkovini.
Dopao joj se, kaže, kulturno-umetnički program. Uživala je u nastupu folklornih grupa. U malo šumadijsko mesto, postojbinu Tanaska Rajića, Karađorđevog barjaktara i čuvenog junaka iz Prvog i Drugog srpskog ustanka, tog dana se sjate brojni posetioci. Prozvođači iz Masloševa, Stragara, Ramaće i drugih sela na štandovima izlažu šljive. Snežana i njen suprug Toplica Petrović posebno se raduju ručku. Na trpezi je obavezno kupus iz glinenog lonca, a neizbežna je degustacija šljivovice. Ove godine su probali rakiju iz podruma Tanasijević-Ramaća i kupili par litara.
– Mnogo mi je drago da se mladi bračni par ..
Naši baštovani širom Švajcarske pre polaska na ferije pokupili su sočne plodove, a među njima je i Duško Đokić rodom iz Cerova kod Kruševca, nastanjen u Vajnfeldenu u istočnoj Švajcarskoj.
U Švajcarskoj je došao u avgustu 1986. godine i dugo godina je radio u firmi Štadler Busnang. Kako on kaže, ove godine je rodio krastavac, paprika i paradajz. Paradajz i paprika još nisu sazrevali i to će morati sa berbom da sačeka posle ferije.
– Bašta mi je najbolji lek za relaksaciju ili ako nisam u bašti, onda sam na pecanje, pošto se i time bavim, a volim da vozim i motor. Idemo na deset dana za Grčku na more u Leptokariju, pa sam pokupio sve krastavce. Nešto sam ostavio za nas a nešto sam davao prijateljima. Kada se vratim sa mora, taman će i paradajz i paprika da stignu. Ali uglavnom imamo uvek sveže povrće, počev od zelene salate, luka, krompira, boranije, krastavaca, paradajza, paprike i drugih povrća. Tako da od početka leta pa do kraja jeseni koristimo naš proizvod iz naše bašte – izjavio ..
Na teritoriji cele Švajcarske u utorak pre podne nije bilo signala za mnoge korisnike interneta. SVISKOM kao najveći domaći ponuđač u oblasti telefonije i globalne mreže “totalno je ispao” i zemlju gurnuo u nekoliko gluvih sati.
Tek iza podneva je iz centrale ove kompanije stiglo obaveštenje da je stanje normalizovano.
Bile su pogođene ponude korisnicima u vezi interneta poput mejlova i aplikacija na pametnim telefonima. Međutim, telefoniranje i slanje SMS i MMS poruka je sve vreme funkcionisalo, tvrde iz kompanije u saopštenju koje je prenela domaća agencija Vatson.
Sviskom je svoje poruke objavljivao na Tviteru.
Чланак Gluvo doba ispod Alpa се појављује прво на Vesti online.