Svajcarska

Najveći hrišćanski praznik Vaskrsenje Hristovo naši ljudi u Švajcarskoj proslavili su u svojim domovima, u krugu porodica. Brojni su oni koji su poranili u hramove na liturgiju, a potom žurili kućama na svečanu trpezu. Tako je Danijela Milenković iz Araua praznik proslavila sa svojom decom, sinovima Aleksandrom i Nemanjom i ćerkom Julijanom. U domu Miroslava – Mikija Stojnića u Herbruku okupljanja povodom Vaskrsa trajala su tri dana, a okupili su se brojni članovi familije, njegovi kumovi i prijatelji. Danijela Milenković je imala i goste, drugove svoje dece. – Ujutro na dan Vaskrsa sam sa ćerkom Julijanom i njenom drugaricom Sabrinom Kitić bila u hramu Svete Trojice u Cirihu na liturgiji i pričesti. Sabrina je došla iz kantona Tićino specijalno da zajedno proslavimo Vaskrs. Na ručku su i moji sinovi imali gosta, drugara Andreasa Šefera iz Unterfeldena koji je katolik, ali mu je bilo zanimljivo da vidi naše pravoslavne običaje – navodi naša sagovornica. PORANILI NA LITURGIJU: Porodic..

Gde postoji ideja i želja, nađe se i volja da se sve ostvari. Umetničkom centru Soko iz Bazela ideje ne manjkaju, a uspešni su i u njihovoj realizovanju. U januaru su nam priredili Svetosavski onlajn bal, koji su “Vesti” propratile, u kome su učestvovali najmlađi članovi Sokola i grupa Arno iz Bazela, a Uskrs su ulepšali su novim aranžmanom za divnu pesmu na stihove vladike Nikolaja Velimirovića “Ljudi likujte, narodi čujte”. U poslednjih godinu dana gledamo mnoštvo spotova snimljenih u izolaciji i po kućama, telefonom, ali članovi Sokola, iako su i sami učestvovali u nekoliko takvih projekata, odvažili su se da pokušaju da život vrate na stare staze. Kada su početkom marta dobili zeleno svetlo da s decom nastave probe, krenulo se sa uvežbavanjem pesme “Ljudi likujte, narodi čujte”. Andrijana Adamović, predsednica UC Soko, koja i radi s decom zahvalna je na ogromnoj podršci i ljubavi ljudi sa kojima sarađuju. – Kada se rodila ideja da napravimo nešto što je dozvoljeno u važećim pande..

Desetogodišnja Lea Jovanović igrajući se u parku ciriškog kvarta Altštetena došla je i rekla majci Suzani da ove godine ima želju da pozove i drugare Lindu i Lameka Mengsa, da i oni sa njom farbaju uskršnja jaja. Tako su se to dvoje Eritrejaca pridružili Leinoj braći od ujaka, Veljku i Mateji Jovanović i drugu iz obdaništa Mađaru Hristoferu Sandosu. Po lepom sunčanom danu deca su se okupila na zelenoj travi i predala se svojoj mašti. Jaja iz dečjih ruku bila su oslikana zekama i njihovim dugim ušima, pilićima čija žuta boja perja se oslikavala na crvenoj ili zelenoj boji. A bilo je tu i dosta šarenila koje su samo deca preslikavala iz svoje mašte. – Dok su se deca zabavljala ja sam se upustila u priču sa Embabom Gebrihvot, komšinicom koja je došla ovde iz Eritreje i koja je dovela svoje dvoje dece da se i ona poigraju bojama. Saznala sam mnogo o pravoslavlju iz te zemlje sa obale Crvenog mora. Mi smo inače iz sela Jasikova iz okoline Despotovca. Brat i ja smo treća generacija iz moje p..

Popuštanjem epidemioloških mera u Švajcarskoj, počele su da rade bašte restorana, fitnes i tržni centri, kao i druge delatnosti, a sa tim i “zelene oaze” naših zemljaka širom ove alpske zemlje. Mnogi od njih su već i rođendane proslavili u baštama, gde je na otvorenom dozvoljeno prisustvo do 15 ljudi. Naši zemljaci su, posle svega, željni druženja i muzike, pa se odmah u bašti kod Save Jovanovića u Vinterturu okupila nekolicina njegovih prijatelja, među kojima i Gordan Krajišnik, predsednik Srpskog demokratskog kluba iz Minhvilena. Organizovali su i klavijaturistu koji je muzikom i pesmom razonodio društvo dok se lonac krčkao, a baštom širio miris roštilja. – Čim su mere popustile, odmah sam organizovao društvo, muziku uživo, kotao s čorbancem, roštilj, kao i hladno piće. Zbog ove korone smo svi bili izolovani jedni od drugih, nije bilo druženja, roštiljanja s prijateljima. Zato smo se sada, nas nekoliko prijatelja sastali i posle dužeg vremena smo uživali uz muziku i bogatu trpezu –..

S obzirom na to da su od 19. aprila švajcarske vlasti dozvolile da svi građani sa potvrdom o vakcinisanju mogu da nesmetano odu u pogranične delove Nemačke u kupovinu, kao što je Baden-Virtemberg, mnogi su iskoristili tu mogućnost. Među njima je i naša sunarodnica Snežana Petrović. – Prvi put posle dužeg vremena i ja sam otišla u šoping u Nemačku. Prazna parking mesta ispred prodavnica su prizor koji se ne sreće u “normalnim” vremenima. Parking obično bude prepun automobila sa registracijama iz svih okolnih švajcarskih kantona. Pored mojih kola sa registracijom ZH, bio je još jedan auto sa AG tablicama. Na parkingu je ekipa Tele Ciri čekala “žrtve” koje su došle u kupovinu u Nemačku. Neobično je i da u prodavnicama nema gužve. Informacija da vakcinisani mogu u kupovinu se još nije proširila, čak su i kasirke u radnjama bile iznenađene kad sam im saopštila odakle dolazim… Televizijska ekipa Tele Ciri je odmah razgovarala sa kupcima iz Švajcarske. Snežana kaže da je u ovim teškim vremen..

Štampa u Švajcarskoj obelodanila je podatak da njihovo medicinsko osoblje uspeva da “rastegne” dobijene doze na više osoba od predviđenog broja i tako pomogne građanima u sadašnjoj nestašici. Vežbom se postiže da se iz jedne doze često izvuku čak i po dve dodatne injekcije što je, kažu, dozvoljeno. Međutim, ovo zahteva i poseban osećaj u “vrhovima prstiju”, praksu i odgovarajuću opremu. Napominje se da je u kantonima Bern i Bazel-okolina ovo postalo uobičajeni postupak pri vakcinisanju. Jedini problem je upozorenje na engleskom jeziku Off-Label-Use, u slobodnom prevodu iskorišćavanje i preko onoga što je propisano i naznačeno na bočici. Osoblje koje izvodi ovu štedljivu varijantu cepljenja u osnovi samo snosi odgovornost za taj postupak jer se ne pridržava uputstava koje je dao proizvođač. U Saveznom uredu za zdravlje (BAG) znaju da doze često sadrže više vakcine nego što je to preporučeno. To posebno važi za vakcinu fajzer namenjenu za pet osoba i nešto veću bočicu Moderne predviđene..

Ponosni pradeda Božidar Toma Stojanović, rodom iz Isakova kod Ćuprije, a živi u Vinterturu u Švajcarskoj, ne odvaja se od svog praunuka Alekseja. Kada god ima priliku ide u šetnju s njim i kupuje mu šta god zaželi. – Nema lepšeg od toga kada ti bog podari praunuka ili bolje rečeno da doživiš da imaš praunuke. Veoma sam srećan i srce mi je puno. Svaki dan smo zajedno, jer od prvog aprila smo se preselili u Vintertur blizu njega. Kupujem mu igračke i slatkiše i obavezno idemo zajedno u šetnju, kao dva mladića – izjavio je ovaj veoma ponosni čukundeda Božidar – Toma Stojanović. Чланак Praunuk ispunio srce се појављује прво на Vesti online.

Mada država vodi posebnu brigu o preko 770.000 švajcarskih državljana koji žive u više od 65 zemalja širom planete, domaće banke ne haju mnogo za dijasporu. Naplaćuju mnogo skuplje svoje usluge, a izgovaraju se na to da imaju više posla oko papirologije, potrebno im je više organizacije u poslovanju sa klijentelom rasutom po svetu, troškovi su veći, a uz sve to su i rizici daleko ozbiljniji nego kada je reč o domaćem stanovništvu. Držanje računa u nekoj od banaka u otadžbini Švajcarce iz dijaspore košta u najboljem slučaju tri puta skuplje nego one koji nisu napuštali zemlju. Ekstremni slučaj je Kantonalna banka Cirih čije usluge zemljake u inostranstvu košta čak 31 put skuplje nego klijente u Švajcarskoj. Međutim, postoji i jedan primer na koji se drugi nisu ugledali. Organizacija ASO, koja okuplja Švajcarce iz celog sveta, uspela je da sa bankom BCGE iz Ženeve sklopi sporazum kojim su dijasporci i domaće stanovništvo izjednačeni u poslovanju s bankom, dakle i u plaćanju održavanja s..

Čuvena latinska krilatica “In vino veritas” ime je vinoteke u Iverdonu u francuskom delu Švajcarske. Iz seoceta Viteževo, u istočnoj Srbiji, vino je prevalilo put od vinograda do švajcarskog grada, odnosno banje Iverdon, zahvaljujući izuzetno korisnoj i lepoj ideji Nebojše, Zorana i Gorana Stevanovića. – Naše vino nalazi sebi tržište i tamo gde se nikad za njega nije čulo i gde nikad niko nije okusio ni gutljaj dobrog srpskog vina, crnog ili belog – nevažno – jer je i jedno i drugo sada na dobrom glasu i baš je traženo – kažu naši sagovornici. Braća Stevanović, Zoran i Goran, i njihov brat od strica Nebojša, odlučili su da Švajcarcima promene iz korena mišljenje i sliku o srpskom vinu i rakiji, a posebno onima koji se dosta dobro razumeju i vole dobru kapljicu, što se u narodu popularno kaže. Obaviti taj ozbiljni zadatak, odnosno misiju, još bolje rečeno, vinsku misiju, nije nimalo lako, niti jednostavno, ali im izgleda i po svemu sudeći, odlično polazi za rukom, jer Nebojšine kolege ..

Vlada Švajcarske konfederacije namerava da uvede propis koji važi u mnogim evropskim zemljama po kojem bi žene mogle da odlaze u penziju tek sa punih 65 godina. Sadašnja granica od 64 godine učinila se političarima kao nedovoljna i čitavu priču o produženju u ovom slučaju povezuju sa već poznatim zahtevima za izjednačavanje žena i muškaraca. Ipak, prevideli su onaj važniji detalj – da budu izjednačene i po visini plate ako rade na istom poslu, jer su i dalje muškarci bolje plaćeni. Švajcarci su svesni da je ova tema veoma osetljiva ali ih na promene “tera” većina razvijenih industrijskih zemalja koje su već podigle lestvicu za odlazak u penziju i za žene na 65 godina, piše portal Swissinfo. Za sada im nisu uzori Norveška i Island gde je ta granica stigla čak do 67 godina koliko tamošnje pripadnice lepšeg (i slabijeg) pola moraju da rade kako bi stekle pravo na punu penziju. Tamo na krajnjem severu Evrope su pre svih, još krajem 2000. godine doneli odgovarajuće zakone kojima su izjedna..