Na srpskom je i druženje lepše

Posle nekoliko godina pauze Andrijana Adamavić se u Bazelu vratila svojoj profesiji i sada predaje u Srpskoj dopunskoj školu, na svoju, ali i radost đaka kojih je sve više. Kao što se većina devojčica igra škole i glumi učiteljicu, tako je i Andrijana kao sedmogodišnjakinja imala svoj dnevnik, učionicu i izmaštane đake, a kad je došlo vreme da se posle Prve beogradske gimnazije bira fakultet, izabrala je Filološki fakultet, smer srpski jezik i književnost. Po završenim studijama radila je u nekoliko beogradskih osnovih škola, a stalno zaposlenje skoro deset godina imala je u Trećoj i svojoj, Prvoj beogradskoj gimnaziji. Porodica se potom preselila u Bazel, a za profesora srpskog jezika i književnosti nema baš puno mogućnosti u inostranstvu. Andrijana je ipak bila pedagog, ali muzički i to kroz pevanje srpskih tradicionalnih pesama. A kada se upraznilo mesto nastavnika u Srpskoj dopunskoj školi u Bazelu, počela je s dva dana u nedelji. Kada je poraslo interesovanje dece i roditelja obno..

Humanitarci jači od korone

Neumorni humanitarac Miki Stojnić iz Herbruga u kantonu St. Galen je sa familijom, kumovima i prijateljima, za Republiku Srpsku poslao i sedmi šleper pomoći u ovoj godini. Kao i uvek, osim Srba uz Mikija, koji je rodom iz Gradiške u Republici Srpskoj, bili su i Bošnjaci, Švajcarci, Nemci, Italijani i pripadnici drugih nacija koji rade u Švajcarskoj. U prikupljanju ove donacije učesvovali su i Svetlana, Boris, David i Tamara Stojnić, Milan Savanović, Radovan Tamburić, Mira i Jerg Kaufman, Kevin i Fabijan Vidmer, Nikola i Jovana Mladenović, Marko Paskarević, Danilo Marković, Gabriel Belmonte dos Santos, Đanluka Manfredi, Geri Ekvilino, vozač Adis Mustafić i Dule Subotić, vlasnik transportne firme Brzi. Ovaj put je donacija namenjena staračkim domovima, domovima za decu s posebnim potrebama i siromašnima. U skladu s tim u šleperu su se našli kreveti, posteljina, kolica, bicikli s ugrađenim kolicima, odeća, obuća, posteljina i puno igračaka za decu. Šleper je istovaren u Banjaluci, a poto..
19.11.202019.11.2020 Razgovara sa decom, glumi, pravi filmove, radio drame, pozorišne predstave… Jelena Angelovski omiljena i kod dece i kod roditelja Pored učenja đaka, objašnjava sve pojmove, čita priče i postavlja ih na Jutrub kanalu Foto: arhiva J. Angelovski Jelena Angelovski iz Pančeva već treću godinu predaje srpski jezik u kantonu Cirih (u Švajcarskoj). Ima 8 grupa sa preko 130 đaka. Svakoga dana je u drugom mestu, drži blok časove, tako da svaka grupa ima jednom nedeljno nastavu. Učenici se, kako Jelena ističe, upoznaju sa jezikom i kulturom kroz više predmeta. Srpski jezik i književnost su na prvom mestu. Zatim tu je predmet Moja otadžbina Srbija, „u okviru kojeg upoznaju osnove pojmove prirode i društva u mlađim razredima, i osnove nacionalne istorije i geografije u starijim“, naglašava Jelena i dodaje da treći (predmet) su Osnovi kulture srpskog naroda, gde kroz muziku, pokret, vizuelne umetnosti upoznaju našu kulturu. „Srpski i švajcarski školski sistem prilično se ra..

Serbika kafe jači od virusa

U prostorijama Kantonalne biblioteke u Frauenfeldu organizovano je još jedno druženje u organizaciji Serbika kafea. Uprkos pandemiji vredna družina ne odustaje od redovnog programa, a teme su sve interesantnije i bude interesovanja mnogih sunarodnika. – Iako iz svima poznatih razloga vreme za okupljanja i druženja nije povoljno odlučila sam da uz poštovanje propisanih mera nastavimo naša okupljanja. Ne mogu da prihvatim da je život stao u mnogim sferama pa tako i u domenu kulturnih dešavanja – rekla je za „Vesti“ Dragana Zimonjić. Ovog put tema je bila „Nije svaka starost ista“ u okviru koje su prisutni pogledali prilog iz poznate emisije Kvadratura kruga, urednika i voditelja Branka Stankovića, a na istu temu je govorila gošća Mirjana Drljača Mandić, autorka knjige „Sužnji u predvorjima smrti“. – Zahvaljujući Jeleni Kostić i Biljani Mihajlović, članicama Udruženja srpskih pisaca Švajcarske imali smo priliku da čujemo Mirjanino profesionalno iskustvo koje je pretočila u knjigu. Zaist..

Kretanje i vežbe za zdrav život

U današnje vreme mnogi ljudi se premalo kreću. Vozimo se automobilom na posao ili u kupovinu. Vozimo se liftom. Sedimo ispred televizora i uopšte previše sedimo. Redovno kretanje je važno u starosti. Bez kretanja se smanjuje snaga mišića. Mnoge bolesti se pogoršavaju. Nikad nije kasno da se započne s kretanjem. Dobri efekti kretanja i vežbi Kretanje deluje pozitivno na zdravlje. Dijabates, šećerna bolest: kretanjem se povećava potrošnja energije. Šećer u krvi se smanjuje. Metabolizam se poboljšava. Srce i krvotok: premalo kretanja povećava rizik od srčanog infarkta. Istrajnošću u kretanju i vežbama snižava se krvni pritisak. Depresija, bolest psihe, velika tuga: Kretanje nas čini srećnijima. Hormoni stresa se smanjuju. Pojačano je oslobađanje hormona sreće. Nakon napetosti je lakše opuštanje. Reuma, bolest tetiva, mišića i zglobova sa mnogo bolova: Redovno i pravilno kretanje i vežbe su posebno važni kod reumatskih oboljenja. Kretanje održava zglobove glatkima i pokretljivima. Sn..

Milan na čelu hrišćanskih crkava

Na nedavnoj sednici Radne grupe hrišćanskih crkava Švajcarske (Arbeitsgemeinschaft christlicher Kirchen in der Schweiz – AGCK) za predsednika tog tela izabran je pravoslavni teolog Milan Kostrešević, dosadašnji potpredsednik i predstavnik Srpske pravoslavne crkve. Kostrešević je dobio 21 glas od 23, a dvogodišnji mandat preuzeće 1. januara 2021. godine. Ovim izborom AGCK prvi put je dobio predsednika iz reda pravoslavnih crkava. Redovna godišnja skupština održana je putem video-konferencije, usled mera zaštite od virusa korone, koje uključuju i zabranu okupljanja većeg broja ljudi na istom mestu. Povodom odlaska sa čela ugledne međucrkvene organizacije, dosadašnji predsednik Danijel de Roš zahvalio je svim crkvama i njihovim predstavnicima na plodonosnoj saradnji u prethodnim godinama i pozvao ih da se još više angažuju na zaštiti hrišćanskih vrednosti u švajcarskom društvu. Novoizabrani predsednik Milan Kostrešević zahvalio je članovima skupštine na poverenju, istakao je da će se t..

Otkrili nepoznato o lozi Nemanjića

Nove mere predostrožnosti u Švajcarskoj nisu obeshrabrile vrednu ekipu Serbika kafea da se u malom ali odabranom krugu ponovo sastane ne gubeći kontinuitet svoga programa i na taj način služi kao primer da je čak i ovim kriznim vremenima moguće baviti se kulturom. U prelepom ambijentu kantonalne biblioteke u Frauenfeldu održano je još jedno druženje. Za razliku od brojnih prethodnih, ovo je imalo malo drugačiji karakter i sadržinu jer su na temu „Nemanjići u književnom stvaralaštvu“ predavanje održali Ivana Marčeta i Dimitri Paskovski. Ivana je profesor master srpske književnosti i jezika, a Dimitri je docent za nemački jezik i književnost i radi na Pedagoškom fakultetu u Bernu. – Ivana i Dimitri su sve profesionalno i maestralno pripremili na čemu im od srca zahvaljujem, a sigurna sam da ćemo ovakva predavanja nastaviti i ubuduće – rekla nam je Dragana Zimonjić iz Serbika kafea. Zanimanje posetilaca bilo je veliko i u toku predavanja postavljena su brojna pitanja, a svaki odgovor dvo..

Roze komplet za penziju

U prostorijama Srpskog kulturnog društva u Dibendorfu ovih dana odlazak u penziju proslavila je Srbijanka Lečić. Njene prijateljice iz SKD-a koje su napravile svoju grupu za zumbu su se okupile ovog puta da svojoj Srbijanki naprave što lepše slavlje. Uz brdo iznenađenja i lepih poklona, a sve u skladu sa merama predostrožnosti zaboravilo se na trenutna ograničenja u svakodnevnom životu. Tradicija je „zumbašica“ da se slavlja, pre svega rođendanska, ali i, kao u ovom slučaju, odlazak u penziju osmisle maštovito. U roze šeširima prijatejice su se okupile oko Srbijanke poklonivši joj komplet roze kofera za putovanja oko celog globusa. Uz slavljenicu su bile Drena Šašić, Jasmina Radmanovac, Vesna Kovačević, Biljana Stojanović, Brankica Bašić, Marina Babović, Slađana Setenčić i Aleksandra Maksimović. Doduše Srbijanka će zbog korone morati da pričeka na putovanja, ali spremna je da, čim pandemija prođe, kruzerom obiđe svet. Uz ružičaste kofere Srbijanka je dobila i sat da ne zakasni ni na..

Pukla pesma od Niša do Rusije

Naš poznati sopran Danijela Bjelica iz Ciriha, priredila je u gradskoj biblioteci St. Galena izuzetno muzičko veče. U pratnji virtuoza na harmonici Rada Jovanovića pesmom je prisutne povela u šetnju od rodnog Niša, preko Šumadije do Skadarlije. Posle divnih starogradskih pesama, Rusiju je dočarala romansama koje volimo, a temperamentnim romskim pesmama podigla je atmosferu u publici koja je pevala sa njom i pljeskala. Monika Rajlić i Danijela Bjelica Osim u prelepom pevanju glavne protagonistkinje večeri, posetioci su uživali i u stihovima i glumi. Pesnik Sava Ilić, član uprave Udruženja Srpskih pisaca Švajcarske obogatio je veče svojom poezijom i čarobnim umećem kazivanja stihova, a Slaviša Milošević, glumac pozorišta Horizont, upotpunio svojim neodoljivim šarmom i delovima iz nekih predstava. Koncert je organizovan u skladu sa novim propisima Savezne vlade Švajcarske, a iako se tražila stolica više, jer je interesovanje bilo veliko, u prostorije gradske biblioteke primljeno je samo 4..

Za „Kikac“ se živi

Na nedavno održanoj izbornoj skupštini našeg najstarijeg kulturno-umetničkog društva u Evropi, „Dobrosav Radovanović Kikac“ iz Bazela izabrana je nova uprava. Posle 22 godine rada i posvećenosti „Kikcu“ dugogodišnji predsednik Ilija Jović predao je čelnu funkciju dosadašnjem potpredsedniku Zoranu Markoviću. Sastanak je održan u prostorijama društva u prisustvu 28 članova, u skladu s merama predostroznosti i uz pomoć moderne tehnologije. Iliju Jovića će u klubu pamtiti po angažovanju i brojnim akcijama. Njemu je „Kikac“ bio i ostao druga kuća. Ljudi su voleli da rade sa njim, a na skupštiniji je sve prisutne dirnuo rečima „da se za Kikac živi“. On ostaje u Nadzornom odboru, ali kao što sam kaže, vreme je da prepusti ovaj posao mlađima jer se posle tri decenije umorio. – Vreme je za penziju, posle dve decenije mog rada u kulturno-umetničkom društvu koje je napunilo 52 godine vreme je da mlađi preuzmu posao i nastave dalje. Imaju utabanu stazu jer ovo društvo je temeljno građeno na vred..