Ivan Bašić (24) se ubraja u istaknute srpske pijaniste mlađe generacije. Dobitnik je nagrada na međunarodnim konkursima u Rimu, Portu, Radovljici, Beogradu. Bio je predstavnik Srbije na prestižnim konkursima u Hamamacuu i Bukureštu.
Koncertna aktivnost ga je u prethodnim godinama vodila kroz zemlje Evrope (Švajcarsku, Italiju, Nemačku, Portugal, Grčku), Afrike (Egipat) i Azije (Japan), dok je u Srbiji nastupao na gotovo svim značajnim podijumima. Bio je učesnik BEMUS-a, Somusa, Nimusa, BUN festivala, festivala Tisin cvet, Međunarodne tribine kompozitora, Festivala KoMA i drugih. Kao solista nastupao je u koncertnim sezonama Simfonijskog orkestra RTS i Niške filharmonije i sa kamernim orkestrom Amoroso.
Kao student generacije, osnovne studije u Beogradu je završio sa 19 godina, a trenutno se u Švajcarskoj, na Ciriškom univerzitetu umetnosti usavršava kod svetski poznatog pijaniste Konstantina Šarbakova. Za samo tri godine provedene u Švajcarskoj Ivan je postao dobitnik prestižnih nagr..
Brojni naši zemljaci koji žive i rade u Švajcarskoj, a preko leta nisu bili u zavičaju, sačuvali su bar deo odmora da ga u septembru i oktobru provedu u Srbiji, o čemu su „Vesti“ i pisale. Ipak, ima i onih koji su lepe jesenje dane odlučili da provedu na moru, pa su rasuti po poznatim destinacijama u Egiptu, Turskoj i Grčkoj. Tako su se Janičijevići iz Ciriha odlučili za turski grad Side u Turskoj, Markovići iz Horgena i Tankosići iz Ciriha za Hurgadu, Zarići iz Lostorfa kod Soloturna za Antaliju, a Sanja Zdravković Nikolić iz Arbona za Krit.
Dragan Zarić, koji je rodom iz Mokranja kod Negotina, iskoristio je boravak u poznatom delu turske rivijere, da ode i malo dalje od morske obale.
– Za ovu priliku, sada kada ponovo svuda vlada korona, odlučio sam da idemo na desetak dana odmora u Antaliju. Jedan dan sam odvojio za rafting niz reku Kopru u Nacionalnom parku Koprulu kanjon, koji je predivan. Za sada je sve normalno i nema nikakve panike što se virusa tiče – raportira iz Turske Drag..
Zbog rasta cena i povećanja zarada zaposlenih iduće godine će u Švajcarskoj biti povećane i penzije. Nažalost to povećanje za 2021. godinu neće mnogo obradovati penzionere jer će se kretati od 10 do 20 franaka (AHV i IV penzije). One najmanje biće minimalno uvećane – 10 franaka, a one maksimalne će biti uvećane za „čitavih“ 20 franaka.
Taj skromni dodatak na davanja seniorima koštaće državu ukupno oko 441 milion franaka godišnje.
Na osnovu zaključka vlade u Bernu minimalna renta će od iduće godine iznositi 1.195 franaka, a maksimalna 2.390 franaka. Ako se uzme u obzir da je u ovoj bogatoj zemlji granica siromaštva negde oko 4.000 franaka mesečnih primanja, onda je jasno šta čeka one koji će živeti od ovih više nego skromnih penzija. Uteha je da će biti povećani i doprinosi za pokrivanje opštih životnih potreba, navedeno je u vladinom saopštenju za javnost.
Vlada u Bernu inače svake druge godine proverava da li penzije mogu da budu povećane, a poslednji put je to učinjeno 2019. godine..
Ljudi su u Švajcarskoj sve stariji, pa je razumljivo što raste potražnja za osobljem koje bi se brinulo o kućnim poslovima i negi onemoćalih stanovnika ove zemlje.
Uz već poznatu zvaničnu službu Spitex, na tržištu je i mnogo privatnih firmi čije su usluge sve traženije. Ali tržište rada ostaje gladno onih koji bi se bavili ovim uslužnim delatnostima.
Kažu da će prave nevolje tek doći narednih godina kada će u penziju odlaziti pripadnici tzv. bejbi-bum generacija, dakle onih godišta kada se rađalo najviše dece.
Hoće li biti negovateljica za sve teško je reći, ali se u medijima uveliko objavljuju crne prognoze, a manjak radne snage u ovoj branši objašnjava ubedljivim razlozima: posao je pretežak, a plate male za toliki trud.
Oni koji rade 24 časa dnevno jer žive u istom domaćinstvu sa osobom koju neguju, jedva da imaju koji slobodan trenutak za sebe. Takva vrsta posla, kažu, sve manje privlači mlade i razumljivo je što su mnoga radna mesta nepopunjena, pa stranci tu dobijaju šansu la..
Jesen je, mnogi kažu, najlepše godišnje doba, a brojni naši ljudi koji rade svuda širom sveta često baš u ovo vreme uzimaju odmor kako bi došli u rodni kraj i sakupili letinu. Neki su tu zbog berbe grožđa i pravljenja vina, drugi su uz kazan i peku rakiju. Ima onih koji stižu radi berbe kukuruza ili vađenja krompira. Ove jeseni su neki od tih poslova u zavičaj doveli Radu Đorđića, rodom iz Koprivne kod Modriče koji je godinama radio i još živi u Elgu u Švajcarskoj, Slavka Gavrića iz Brezovog Polja kod Brčkog, penzionera iz Volfurta u Austriji. Novica Martinović je u Velikom Jasikovu kod Zaječara stigao iz u Herisaua, u istočnoj Švajcarskoj, gde živi i radi. Nenad i Mica Kovljenić su se iz Altštetena, takođe u istočnoj Švajcarskoj vratili u Bosansko Grahovo.
Novica Martinović iz Herisaua da svake godine krajem septembra stiže u rodnu Veliku Jasikovu.
– Dolazim kada grožđe sazri da oberem vinograd. To je za mene baš poseban doživljaj. Još
odmalena sam voleo da idem sa roditeljima i kom..
Božica Boba Nedeljković, naša poznata umetnica koja živi i stvara u Gosauu nedaleko od St. Galena, nedavno je proslavu rođendana pretvorila u svojevrsnu humanitarnu akciju.
Ova vrsna interpretatorka narodnog, posebno vlaškog melosa, pozvala je prijateljice da joj ne kupuju poklone već da novac koji bi za to izdvojile doniraju Centru Zvezda, udruženju građana koje brine o socijalnoj integraciji dece i mladih u više gradova Srbije. Prikupljeni novac je već prosleđen i biće na pravi način upotrebljen.
Sve je počelo tako što je Božica na svom Fejsbuk profilu na zanimljiv način pozvala prijateljice na rođendan: „Umesto poklona, donesi mi samo jedan cvet, može biti ubran i kraj puta. Sve ostalo što želiš da mi daš, neka nekom bude hleb za sutra.“
U nastavku je pisalo:
„Imam mnogo drugarica i prijateljica. Bogu hvala. Sa nekima se viđam češće, sa nekima ređe, no bez obzira na to, sa svakom me vežu lepa, draga iskustva! Naravno i neka manje lepa, ali mi je život kroz njih davao lekcije. Ve..
Nedavno su se u Srpskom kulturnom društvu u Dibendorfu na večeri okupili članovi Udruženja srpskih penzionera iz Ciriha. Oni godinama prisustvuju dešavanjima u SKD, a i sami se okupe ne bi li proveli lepo veče. I ovaj put je za njihov dobar zalogaj bio zadužen Miroljub Maksimović, predsednik SKD, koji je spremao kuvana jela, a pomagali su mu Andrija Babović i Dragan Setenčić, koji su bili zaduženi za roštilj.
– U SKD nam je uvek lepo i rado dolazimo. Domaćini su uvek spremni da nas ugoste bez obzira na to da li smo na njihovoj zabavi ili smo sami. Zato smo se i odlučili da ova naša večera bude baš ovde. Zbog situacije koja nas je zadesila sa koronom mnogi naši članovi nisu nigde otišli na odmor pa smo rešili da se družimo, naravno uz sve mere predostrožnosti koje su u SKD zbog velikog prostora moguće – rekao nam je Mile Ilić, član Udruženja penzionera.
Uz dobar zalogaj i razgovor uživalo se i u dobroj muzici. Poznato je da se u SKD uvek slušala dobra muzika za šta je od osnivanja druš..
U prostorijama Kantonalne biblioteke u Frauenfeldu održano je još jedno kulturno veče Serbika kafea, sada već popularnog okupljališta gde se razgovara o obrazovanju, suživotu naših ljudi sa zemljom domaćina i često predstavljaju radovi umetnika i naučnika. Ovog puta prisutni su upoznali Ivanu Marčetu, profesorku književnosti, a pesnikinja Jelena Kostić najavila je svoju novu zbirku.
Još jedno druženje i prijateljski susreti s puno pozitivne energije, novih poznanstava i razmene ideja o nekim budućim susretima. Prisutne goste pozdravila je Dragana Zimonjić koja je istakla da joj veoma mi je drago što i u ovim vremenima u kojima su kulturna zbivanja svedena na minimum Serbika kafe održava kontinuirano svoje susrete.
– Time pomeramo neke granice kad su kulturna zbivanja u Švajcarskoj u pitanju.
Ivana Marčeta, profesor književnost i srpskog jezika, predstavila je projekat onlajn škole „Sava“ za negovanje srpskog jezika, kulture i tradicije deci željnoj znanja širom sveta.
– Naravno da s..
24.09.202024.09.2020
Nastavnici koji predaju srpski jezik u Švajcarskoj sa koordinatorkom Biljanom Bukinac
Foto: arhiva B. Bukinac
Veći broj đaka upisan u srpsku školu u ovoj školskog godini
Biljana Bukinac, koordinatorka Srpske dopunske škole ispred Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoje republike Srbije za više zemalja u kojima se izvodi nastava na maternjem jeziku, održala je minulog vikenda prvu sednicu Nastavničkog veća sa kolegama u Švajcarskoj. U Bernu, u prostorijama Ambasade Republike Srbije koordinarku i 14 nastavnika pozdravio je ambasador Goran Bradić. On im je poželo sreću i uspešnu novu školsku godinu, uz napomenu da je Ambasada uvek spremna „da uvek pruži punu podršku radu Srpske dopunske škole“. Takođe ambasador Bradić je naglasio važnost škole za očuvanje identiteta.
Nastavnici i koordinatorka su razmatrali važne teme koje se tiču ne samo organizacije nastave, trenutnog statusa srpske škole i nastavnika koji u njoj rade već i okolnosti u kojima postoji ..
Ove godine se deveti put zaredom održava Other Movie Lugano film festival, internacionalni festival umetničkog autorskog filma koji će trajati od 3. do 13. oktobra.
Organizator i direktor festivala je Drago Stevanović, fotograf i režiser dokumentarnih i kratkih filmova, čovek sa naših prostora, koji već skoro četiri decenije živi i stvara u Švajcarskoj. Godinama radi kao scenski fotograf Narodnog pozorišta italijanskog dela Švajcarske. Bio je učesnik na mnogim kolektivnim izložbama, a više njih je i samostalno priredio. Stevanović je izgradio mostove među narodima, a glavni motiv mu je ljubav prema umetnosti. Svoju priču za „Vesti“ započinje ovako:
– Obično u intervjuima kažem da fotografišem od rođenja. Prve izložbe sam imao davno u vreme gimnazijskih dana u Domu kulture „Vuk Karadžić“ u Loznici, pa onda kao student u Novom Sadu. Niko nije verovao da studiram prava, šetao sam sa fotografskim aparatom i gledao svet kroz objektiv. Isto je i sa filmom, rano sam počeo da radim sa kamero..