Srpsko folklorno društvo Homolje iz Gosaua u istočnoj Švajcarskoj je još jednom pokazalo kako se organizuje dobra zabava. Na njihovom tradicionalnom Zimskom poselu bilo je prisutno više od 1.200 gostiju, pa su morali da otvore i treći deo hale, jer nije bilo više mesta za sedenje.
ŽIVOPISNA KOREOGRAFIJA: KUD Ostrog iz Inzbruka
Pored pretežno vlaške populacije, koja živi i radi u Gosauu i okolini, na ovoj zabavi je bio i znatan broj zemljaka poreklom iz Novog Pazara i okoline, ali i drugih krajeva Srbije. Razlog tome je gostovanje folkloraša KUD-a Golija iz Novog Pazara. Na ovoj zabavi nastupila su i društva „Vuk S. Karadžić“ iz Roršaha, „Sveti Sava“ iz Belincone, Ras iz Lucerna i „Sveti Sava“ iz Altštetena. Iz austrijskog Inzbruka stigao je KUD Ostrog.
Između maštovitih koreografija koje su izvodili folkloraši nastupali su i violinisti Katarina Đurić i Danijel Trubić, pevale su sestre Bogdanović i izvođač etno-muzike Božica – Boba Nedeljković, koja je i veoma dobro vodila program. Na ..
U Srpskom kulturnom klubu u Dibendorfu nadomak Ciriha Sava Gajić Ivić je svečano proslavila pola veka pesničkog stvaralaštva, predstavljajući svoju devetu knjigu „Jesi li tu, Lazare?“
Recenzent, profesor Živko Marković se osvrnuo na Savin početak, kada je sa četrnaest godina, dok je imala zauške, napisala svoju prvu pesmu. Njena tuga što ostaje izolovana i ne igra se sa ostalom decom, bila je inspiracija da počne da piše poeziju. Ona godinama piše stihove za decu, a kasnije je nadahnuće odvodi i na polja ljubavne i rodoljubive poezije.
Savino traganje je vraćanje u prošla vremena od izbledelih beležnica do kovčežića prekrivenog plemenitom prašinom, od Sutjeske i Međe u rodnoj Vojvodini do korena kršnog Otišića kod Knina odakle su majka Milica i otac Božo stigli kao kolonisti. U rodoljubivoj poeziji Sava čita molitvu za svoj narod, od Kosova do Banata, od Kalemegdana do Nikšića, od Republike Srpske do krajiške kolone, poetski dirljivo toliko da zaiskre i suze onih koji slušaju stihove...
Uprava Srpskog kulturnog kluba „Sveti Sava“ iz Altštetena u istočnoj Švajcarskoj je posle dva meseca radova organizovala zabavu u renoviranim klupskim prostorijama. U novom i lepšem izgledu prostorija uživali su članovi i prijateljima kluba uz muziku uživo.
Sala je bila prepuna, pogotovo omladine i folkloraša, kao i njihovih roditelja, a pored njih na otvaranju su bili prisutni i predstavnici udruženja – Homolje iz Gosaua, „V. S. Karadžić“ iz Roršaha i drugih. Druženje je trajalo do posle ponoći.
– Klub je bio zatvoren jedno dva meseca zbog renoviranja poda, vodoinstalacija, namestili smo novi šank, osvetljenje smo takođe promenili i sada imamo potpuno novi ambijent. Večeras povodom toga slavimo i spremamo se polako za najluđu noć, za doček Nove godine uz orkestar Pink panter sa pevačem Dejanom Milenkovićem. Rezervacije su u toku i biće divan provod – kaže za „Vesti“ Mićo Obrenović, predsednik SKK „Sveti Sava“ iz Altštetena.
Aleksandar Dišić je na otvaranje došao sa devojkom Anastasi..
Nedelju dana posle osvajanja prvog mesta na Dečjoj smotri srpskog folklora u Dietikonu, srednji ansambl SFD „Homolje“ iz Gosaua je slavio treću titulu od kada postoji ovo udruženje.
Članovi srednjeg ansambla su se sastali u klupskim prostorijama zajedno sa nekoliko članova uprave „Homolja“ i bez roditelja.
– Osećam se veoma lepo posle osvajanja prvog mesta i mislim da smo zaslužili da budemo prvi, posle toliko truda i rada. Neumorno smo vežbali mesec dana pred Smotru, naročito nedelju dana pre nastupa u Dietikonu gde smo dali sve od sebe. Ovo prvo mesto nam daje još više motiva da i dalje složno vežbamo i da se družimo. Želja mi je da uskoro zaigram u prvom ansamblu – kaže Nemanja Pavlović, rodom iz Kladurova kod Petrovca na Mlavi.
Nemanja i Anastasija Bogdanović su dobili i specijalne nagrade za najboljeg igrača i igračicu na Smotri.
– Volimo da igramo u folkloru, lepo se družimo i ponosne smo što smo deo srednjeg ansambla – kažu nam Jelena Stanojević iz i Sara Todorović, koje su r..
Dan budućnosti je manifestacija koja se u Švajcarskoj održava svake godine u novembru kad deca posećuje svoje roditelje, bližu rodbinu i prijatelje na njihovim radnim mestima i upoznaju se s poslom koji oni rade. Tako se pojedini mališani već od ranog detinjstva opredele za posao za koji će se kasnije školovati i baviti se njime.
Među decom koja su ove godine učestvovala u Danu budućnosti bili su i Jana Đorđević iz Denikena i Stevan Petrović iz Langnaua am Albis.
Jana Đorđević je rođena u Švajcarskoj, otac joj je Nišlija, a majka Negotinka, ima i brata i žive u Denikenu u kantonu Soloturn. Ona ide u školu, peti je razred i odličan je đak. Za Dan budućnosti je odabrala da ode u logističku firmu MODEL Copack Plus
u Nidergesgenu kod zemljakinje Danijele Milenković, koja tamo radi. Ova firma se bavi pakovanjem raznovrsne prehrambene robe i sklapanjem kartonskih regala za čokolade i ostalu robu. Janu je kroz firmu sa još nekoliko devojčica proveo Robert, šef logistike. Jana je bila baš rad..
Uoči obeležavanja 20 godina postojanja, hor Singidunum iz Minhena, kojim diriguje kompozitor Vladimir Milosavljević, nedavno je održao koncert u kapeli Klinike Štarnberg, u istoimenom gradiću nadomak bavaraske prestonice.
Hor je pevao kompozicije pravoslavne duhovne muzike, a tokom nastupa pevali su kao solisti sopran Vera Bermel, mecosopran Valia Dimitrova i bariton Petro Bojko. Među članovima je i Katica Babić koja s horom nastupa godinu i po dana, a iza sebe odranije ima solističku karijeru u zabavnoj i popularnoj muzici.
– Publika nas je na ovom koncertu podržala i nagradila burnim aplauzom za prvi deo u kome smo pevali duhovnu muziku. U drugom delu izveli smo nekoliko narodnih i izvornih pesama uz pratnju Radmile Bešić na gitari – kaže Katica koja u horu peva drugi sopran, a ponekad kao prvi alt, iako je njen glas prvenstveno mecosopran.
Ona je pevala pesmu „Jovano, Jovanke“ uz podršku solista hora Vere Bermel i Radmile Bešić na gitari, a finale ovog efektnog nastupa pripalo je ..
U pravoslavnoj crkvi u St. Galenu u nedelju je posle liturgije održana zanimljiva predstava za decu. Beogradski glumac i režiser Mikica Petronijević još jednom je na poziv stigao u Švajcarsku da odigra predstavu za decu koju je sam osmislio.
Pričao je radoznaloj deci o srpskom junaku Marku Kraljeviću i svojom markantnom pojavom dočarao deci veličinu tog junaka pesmom opevanog.
Kao pravi režiser, Mikica je podelio uloge koje su na opšte zadovoljstvo deca prihvatila i svojski odradila. I oni su bili u ulozi Marka, dobre vile i Muse Kesedžije. Imali su kostime, kape, sablju, a posebna pažnja je poklonjena buzdovanu kojeg su ova deca znala samo iz slikovnica.
Posle tog dela predstave, rešavali su narodne zagonetke, govorili brzalice, sećali se zaboravljenih srpskih junaka.
Na kraju su složno zapevali i pesmu „Ovo je Srbija“.
Majke su se posebno zahvalile ovom velikom dramskom umetniku i izrazile želju da ih opet poseti sa sličnim igrokazom, a deca su svojim rukicama pljeskali sve dok ..
Sesilija Likona Debruner, Kolumbijka iz grada Kartagene, organizovala je sastanak migranata iz Čilea, Paragvaja, Bolivije, Perua, Kolumbije, Brazila i Španije i na taj sastanak pozvala našu Milku Kajganić da se predstavi svojim književnim stvaralaštvom.
Posle pozdrava i uvodnih reči na tečnom španskom jeziku, Milka je ispričala svoju životnu priču kako je i ona pre trideset godina bila migrant, da je radila kao novinar i kako je počela da piše knjige. Ukratko je ispričala sadržaj svojih knjiga.
Posebnu pažnju Latinoamerikanaca privukla je „Čitanka Korduna“. Sakupljala je Milka dvadeset godina jezik naroda Korduna, stavila to u knjigu sa kordunaškim pesmama, pričama, anegdotama i receptima kordunaške kuhinje. Domaćini su brzo prepoznali jela poput cicvare i pasulja na kordunaški način. Recepti su prepisani i odmah odleteli put Anda putem mobilnih telefona.
Druženje će se nastaviti i u decembru kada je dogovoren susret na kojem će biti prezentovano bar jedno nacionalno jelo ovih strana..
U knjižari Freska u Cirihu mr Živko Marković je održao predavanje o Švajcarcima koji su nas najviše voleli.
Popularni Učo je, pred mladima kao publikom, iznosio brojne detalje kao da čita sa papira, a najviše pažnje posvetio je kriminologu Arčibaldu Rajsu, koji je kao ratni reporter boravio u Srbiji u vreme Prvog svetskog rata i slao vesti i slike u svet o austrijskim zločina nad civilima u Mačvi i herojstvu srpskih vojnika.
Podsetio je i na Rajsovo čuveno delo „Čujte Srbi“, da je u testamentu tražio da Srbi odnesu njegovo srce na planinu Kajmakčalan kuda je prošao sa srpskim vojnicima.
Srbi u Švajcarskoj, okupljeni oko Srpskog kulturnog saveza, kao krovne organizacije, dali su da se napravi njegova bista s nadom da će biti postavljena u holu neke institucije ili univerziteta. Do dana današnjeg nisu uspeli u svojoj nameri.
Nabrajao je Učo i poznate političare, lekare, književnike koji su voleli srpsku kulturu, te epske pesme koje su jedinstvene u svetu sa poukom mladima da nastave n..
U organizaciji Saveza srpskog folklora u Dietikonu je održana 22. dečja smotra srpskog folklora u Švajcarskoj.
Pred prepunom halom nastupilo 11 ansambala u takmičarskom i tri u revijalnom delu. Žiri u sastavu: Vilma Niškanović, Mirjana Zakić i Ljubomir Mile Vujčin nije imao lak zadatak, ali je njihovom odlukom prvo mesto pripalo Srpskom folklornom društvu Homolje iz Gosaua.
Domaćin Smotre bilo je Folklorno muzičko društvo Izvor iz St. Galena. Pre početka Smotre Nenad Milenković, predsednik Saveza srpskog folklora Švajcarske poželeo je dobrodošlicu i pozdravio sve prisutne u sali, a potom je sveštenik Branimir Petković očitao „Očenaš“ i blagoslovio Smotru.
Bojan Stojanović, otpravnik poslova pri Ambasadi Srbije u Bernu takođe je pozdravio sve u sali, a folklorašima poželeo mnogo sreće u nadmetanju i otvorio Smotru. Posle toga je sledilo izvođenje himne „Bože pravde“ i nastupi ansambala.
U prvom bloku na početku su revijalno igrali FMD Izvor iz St. Galena i KUD „Kikac“ iz Bazela, a u ..