U Kulturnom klubu Sloga iz Arbona, u kome se sakupljaju ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, organizovano je muzičko druženje, a gost večeri bio je estradni umetnik Enes Begović.
Druženje je uz dobru muziku trajalo do kasno uz noć, a bilo je i balkanskih specijaliteta sa roštilja.
– Ovo je naše prvo okupljanje i muzičko druženje posle letnjih odmora. Pošto imamo velike prostorije, uz to i prostoriju za kuglanje, zabave organizujemo u našem klubu. Već je poznato svuda u Švajcarskoj da imamo članove različitih religija, muslimane, pravoslavce i katolike.
Zato se naše udruženje i zove Sloga jer u klubu vladaju na prvom mestu sloga, prijateljstvo i lepo druženje, bez ikakvih incidenata. Za ovu priliku smo u goste pozvali Enesa Begovića i na naše zadovoljstvo prostorije su pune. Večeras imamo goste poreklom iz svih krajeva bivše Jugoslavije koji vole Enesove pesme, i Srbe i Hrvate i Bošnjake – kaže Milenko Cvjetković, predsednik kluba Sloga koji je rodom iz Dvorova.
– Koleginica Dragana ..
U okviru Međureligijske nedelje dijaloga i akcije, IDA 2019, u Altštetenu, u kantonu St. Galen u istočnoj Švajcarskoj, više klubova različitih nacija na kreativan način je predstavilo religije kojima pripadaju, kako su ti klubovi integrisani i čime se njihovi članovi bave.
Pod brojnim šatorima predstavljene su svetske religije, prikazane kulture više naroda i njihova kulinarska raznolikost. Među učesnicima ove manifestacije bio je i Srpski kulturni klub „Sveti Sava“ iz Altštetena pod čijim šatorom su predstavljene srpske narodne nošnje, ikone i turistička mesta u Srbiji.
Manifestacija je trajala dva dana, a Ljubiša Mirić, potpredsednik SKK „Sveti Sava“, kaže da je prvog dana više od 300 učenika i nastavnika posetilo učesnike manifestacije IDA 2019.
– Imali su priliku da upoznaju više religijskih zajednica koje postoje u Altštetenu, kao što su: pravoslavna, koju smo mi predstavljali, katolička, protestantska, islamska, jevrejska, hinduistička i tamilska religija – navodi Mirić.
Grupe..
Borivoje i Živana Radić iz Davidovca nadomak Paraćina, koji su u Švajcarskoj već četiri decenije, pre 16 godina u svojoj kući su udomili porodicu Milorada i Stanice Brajković i njihove sinove Svetislava i Dragana, rodom iz okoline Peći.
Iako nisu napravili ugovor, među njima od tada sve funkcioniše besprekorno, a odavno žive kao jedna porodica. Radići kažu da da se Brajkovići domaćinski odnose prema njihovoj imovini i da im je kuća u sigurnim rukama dok su u Cirihu, a Brajkovići vele da su im Radići pomogli kao nijedan njihov krvni srodnik, iako su neki njihovi rođaci baš bogati, ali nikada ih nisu pozvali ni da pitaju kako su, a kamoli da im pomognu.
– Kao da nas je neka kosmička sila ili šta već uputila jedne na druge. Moj stric Stanko, koji me je odveo u Cirih, rekao mi je da su Brajkovići ostali bez doma jer je prodata kuća u kojoj su živeli. Pošto su moja majka Draginja i otac Vladimir preminuli, kuća u Davidovcu je bila prazna i ja sam im ponudio da u njoj stanuju. Na sreću, sad..
Posle nedavno uspešnog nastupa ispred COOP centra u Dietlikonu, članovi ANI „Abrašević- Ć “ iz Vetingena, organizovali su druženje u prirodi. U drvenoj baraci nadomak Nojenhofa okupilo se oko 70 članova sa decom, družili se, igrali i dogovarali planove do kraja godine i sve to iz bogatu trpezu i piće koje se hladilo u vodi koja je tekla iz česme.
Na ovom druženju koje je trajalo jutra pa sve do kasno posle podne među ostalima su bile i porodice Blagojević, Milenković, Panić, Zurić, Petrović, Mitrovski i druge. Najviše su se radovali mališani koji su ceo dan igrali loptom razne dečje igre i šetali po šumi. A kad su ogladneli bile su spremne razne đakonije koje su spremale vredne majke, a očevi su se pobrinuli za roštilj.
– Ovo je lepo druženje posle letnje sezone, roditelji i prvi ansambl su sve finansirali, a za decu je besplatno. Nama nije uvek želja da sve bude besplatno, ali naravno ima i kada je tako. Na primer, večera za članove koji su radili na Vetinger fešti, početkom jula ove..
Porodica Stanišić koja živi u Rajnahu u Švajcarskoj deo odmora provela je i van Srbije, a odredište je bilo svetski poznato – Venecija.
U gradu koji je prepun atrakcija za turiste njihova prevashodna želja bila je da posete baziliku Santa Maria della Salute, koja je toliko očarala pesnika Lazu Kostiću da je lepotu crkve poistovetio sa sećanjem na lepotu svoje Lenke.
Nezaobilazne maske i vožnja gondolom daju gradu posebnu čar, ali Stanišićima je nešto drugo privuklo pažnju, nešto što nisu očekivali da vide u Veneciji i što ih je baš prijatno iznenadilo.
– Pažnju nam je privukla radnja u čijem smo izlogu prepoznali nešto nama blisko, brojanice i ikone. Ikone Svetog Nikole, Svetog arhangela Mihaila, Presvete Bogorodice ukrašavale su izlog radnje simboličnog naziva Vrata Vizantije (La Porta di Bisanzio) . Ušavši u radnju, saznali smo da su vlasnici Ljupčo i Irena Andonovski iz Makedonije. Ljupčo je prethodno 17 godina radio u Crkvi Svetog Đorđa u Veneciji, koja je prva pravoslavna crkva ..
U školskoj baraci u šumi nedaleko od Vajnfeldena nedavno održana je radionica pod sloganom Lepo lice ćirilice. Organizator je Savet roditelja Srpske dopunske škole iz Vajnfeldena uz podršku i sufinasiranje Uprave za dijasporu i Srbe u regionu koja deluje pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
Ovo je prvi od nekoliko projekata koji treba da doprinesu da se ćirilično pismo sačuva od zaborava. U prostoru koji je baš namenjen za boravak dece sastali su se učenici iz više srpskih dopunskih škola i njihovi roditelji. Deca su uz pomoć roditelja da crtala, pisala ćirilična slova na drvetu, papiru i staklu. Završeni radovi postavljani su na zid barake. Posle završene radionice roditelji su spremili zajednički ručak, a deca su uživala u igri.
– Održali smo kreativnu radionicu u prirodi. Na ovaj način želimo da negujemo ćirilicu, podstičemo decu da uče i pišu ćirilična slova, da crtaju i pokažu svoju kreativnost na razne načine i na kraju da se druže. Videli smo da je pored crtanja bilo zastu..
Folkloraši Kulturno-umetničkog društva Sloga iz Ciriha imali su pre nekoliko dana nesvakidašnju publiku. Naime, posle nastupa na jednoj svadbi, u kafeu hotela Dolder grand, hteli su nakratko da predahnu, ali su se iznenadili kada su videli da nedaleko od njih sedi i čuveni Sep Blater, bivši predsednik FIFA.
– Ugledali smo Sepa Blatera koji je bio sa suprugom Lindom Baras i pitali smo da li je moguće da se fotografišemo s njim. On je rado prihvatio, ali tu se nadovezala njegova supruga, koja je u šali tražila nešto zauzvrat. Mi smo nešto otpevali, ali čuvši da Linda Baras govori ruski, spontano smo zapevali „Kaljinku“ i zaigrali – za „Vesti“ prepričava događaj Dušan Petković, član Sloge.
Prema njegovim rečima videlo se da su veoma srećni i zadovoljni.
– Ipak smo im ulepšali veče, čak toliko da je Blaterova supruga Linda s nama i zaigrala „Kaljinku“ – dodaje Petković.
Чланак „Kaljinka“ za Blatera се појављује прво на Vesti online.
Jubilej 200 godina studentskog kluba Cofingija (Zofingia) i od kada je 1819. godine grad Cofingen postao centar studenata u Švajcarskoj, obeležen je od 30. avgusta do 1. septembra trodnevnim gradskim festivalom.
Među brojnim grupama studenata iz više gradova Švajcarske, na ovoj manifestaciji učestvovala su i dva naša kluba SKK „Nikola Tesla“ iz Cofingena, koji je imao štand u starom delu grada sa srpskim specijalitetima i KUD „Vuk Stefanović Karadžić“ iz Šenenverda koji je izveo splet igara iz Srbije na improvizovanoj bini.
Posle nastupa kojim je brojnoj publici prikazan deo naše tradicije članovi ansambla iz Šenenverda nastavili su da igraju. Naši folkloraši zajedno sa Švajcarcima igrali su „Užičko“ i jedno vlaško kolo. Zatim su folkloraši otišli do štanda SKK „Nikola Tesla“ i tamo takođe zaigrali kolo, a pridružili su im se roditelji i članovi „Tesle“.
Teodora, Sofija, Tanja i Anja
Željko Stojanović, predsednik KUD-a „Vuk St. Karadžić“ iz Šenenverda kaže da su predstavili običaj be..
Jubilej 200 godina studentskog kluba Cofingija (Zofingia) i od kada je 1819. godine grad Cofingen postao centar studenata u Švajcarskoj, obeležen je od 30. avgusta do 1. septembra trodnevnim gradskim festivalom.
Među brojnim grupama studenata iz više gradova Švajcarske, na ovoj manifestaciji učestvovala su i dva naša kluba SKK „Nikola Tesla“ iz Cofingena, koji je imao štand u starom delu grada sa srpskim specijalitetima i KUD „Vuk Stefanović Karadžić“ iz Šenenverda koji je izveo splet igara iz Srbije na improvizovanoj bini.
Posle nastupa kojim je brojnoj publici prikazan deo naše tradicije članovi ansambla iz Šenenverda nastavili su da igraju. Naši folkloraši zajedno sa Švajcarcima igrali su „Užičko“ i jedno vlaško kolo. Zatim su folkloraši otišli do štanda SKK „Nikola Tesla“ i tamo takođe zaigrali kolo, a pridružili su im se roditelji i članovi „Tesle“.
Teodora, Sofija, Tanja i Anja
Željko Stojanović, predsednik KUD-a „Vuk St. Karadžić“ iz Šenenverda kaže da su predstavili običaj be..
Javorka i Božidar Đurđević iz svilajnačkog sela Bobova su se posle 34 godine rada i života u Švajcarskoj, u zavičaj vratili pre pet i po godina. Otišli su u prevremenu penziju, jer su želeli da budu sa sinom Miloradom, snahom Suzanom i unucima Milošem i Marinom, ali i ostalom rodbinom.
Sin i snaha su takođe bili u Švajcarskoj, ali su se oni prvi vratili kada se rodio unuk Miloš. Tako su se, kažu, dogovorili, jer je neko morao da brine o Božidarevoj majci i baki, ali i da održava domaćinstvo i veliko imanje.
Sada im je žao što njihovi potomci nisu ostali u Švajcarskoj, pogotovu što je unuk Miloš tamo i rođen.
– Kada su se vratili, počeli su da se bave poljoprivredom. Od poljoprivrede, bogami, nema života. Nema ni za vodu, a kamoli za hleb. Naše devizne penzije ulažemo u imanje. Na kontu nemam više ništa. Kako dolazi, tako odlazi. Ovde može da se živi samo ako za tebe radi desetak ljudi. Kada čitam novine i gledam televiziju, izgleda da se ovde mnogo lepo živi. Ali, tako je samo u medi..