Prošli vikend u Srpskom kulturnom društvu u Dibendorfu bio je bogat sadržajima. Prvo je održana promocija knjige "Priče iz plavog kruga" prof. dr Dragane Litričin Dunić, a potom su glumci iz Beograda Aleksandar Dunić i Sandra Bugarski odigrali predstavu "Laži me".
Balet, slikanje, vajanje, gluma, muzika, sportić… Besplatni promotivni časovi poslednje nedelje avgusta -upis u umetničke ateljee i studije od 2. septembra Sa početkom nove školske godine počinje upis dece i mladih u umetničke studije i ateljee Dečjeg kulturnog centra Beograd (Takovska 8). Od samog osnivanja nekadašnjeg Doma pionira, a sadašnjeg Dečjeg kulturnog centra Beograd, u
Srpski demokratski kluba iz Minhvilena je i ove godine po tradiciji organizovao zabavu povodom Dana žena. Na ulazu u klupske prostorije svaka dama je dobila ružu, a gošće su potom ima glavnu reč i najviše se veselile, u čemu je pomogao i Zoran – Zoki Živković sa svojim orkestrom.
U prepunoj sali pored ostalih gostiju bile su i porodice Milenković iz Kučeva, Đorđević iz Petrovca na Mlavi, Begović iz Šekovića, Gavrić iz Lopara, Stojić iz Lepenice, Nikolić iz Suvog Dola s Kosova, Knežević iz Banjaluke, Dunjić, Todorović, Tošić i Mladenović iz Župe, Mitrović iz Novog Sada, Aleksić iz Srbca, Krivokapić iz Herceg Novog i druge.
Pošto se klub nalazi na periferiji grada muzika je svirala do kasno u noć jer nije smetala nikome. Uprava kluba je, kao što to češto čini, goste častila večerom.
Milovan Begović kaže da on i supruga Ankica svaki 8. mart proslavljaju u Srpskom demokratskom klubu.
– Sa nama su i prijatelji Ljilja Marković i Ivo Andrić iz Subotice. Večeras dame imaju prednost u svemu ..
U organizaciji Umetničkog centra Soko, uz podršku grupe Arno, KUD „Dobrosav Radovanović Kikac“, KUD „Nikola Tesla“ i violinistkinje Tatjane Vučelić u Bazelu je održan prvi Svetosavski bal.
Na otvaranju bala u svečanoj sali Grand Kazina prisutnima se obratio Goran Bradić, ambasador Srbije u Švajcarskoj koji je zahvalio organizatorima na trudu i aktivnostima koje ulažu u očuvanje i negovanje tradicije svetosavlja, prosvetiteljstva i obrazovanja. Bradić je podsetio na istoriju održavanja bala povodom Svetog Save i istakao veliko zadovoljstvo toga što prisustvuje obnavljanju Svetosavske balske tradicije u Bazelu. Uz stare generacije, koje još pamte nekadašnje balove u dijaspori, bili su tu i mladi ljudi koji su prvi put na balu i puno dečice presrećne što su u bajkovitim balskim haljinama. Mala akademija na početku podsetila je na sveca kome je bal posvećen, a onda sve počinje zvucima Kraljevog kola. Posle kratke demonstracije koraka, pravi se ogromno kolo, u koje se hvataju skoro svi učes..
Lea Bubulović iz Bregancone, predgrađa Lugana u kantonu Tićino, učenica je sedmog razreda i vrlo uspešno se bavi ritmičkom gimnastikom. Na prvenstvu Švajcarske, održanom 5. i 6. juna u Ženevi, osvojila je drugo mesto i srebrnu medalju u svojoj kategoriji u konkurenciji 11 takmičarki. Time je ponovila svoj najveći uspeh iz 2018. kada je takođe bila vicešampionka Švajcarske.
Gimnastikom se bavi od sedme godine u klubu Bregancone, a već posle dve godine izabrana je da treninge nastavi u Centru za talente ritmičke gimnastike kantona Tićino. Od 2016. svake godine je osvajala kantonalno prvenstvo Tićina, što je učinila i nedavno, krajem maja, kada je bila najbolja u više disciplina: obruču, trakama, lopti. Najsvežiji trofej joj je prvo mesto na Glarona kupu prošlog vikenda.
Ritmičku gimnastiku je odabrala gledajući takmičarke Italije na televiziji, bila je, kako kaže, oduševljena njihovim egzibicijama.
– Treninzi su mi veliko zadovoljstvo, iako mi oduzimaju praktično svo slobodno vreme. Ve..
Igrani film „Bauk” Gorana Radovanovića biče prikazan u glavnom takmičarskom programu 46. po redu Međunarodnog filmskog festivala u Moskvi. Pored Radovanovićevog filma biće prikazano još deset filmova iz Nemačke, Irana, Austrije, Turske, Rumunije, Meksika, Rusije… Film govori o osmogodišnjem dečaku Savi koji sa svojom majkom prolazi strahote NATO bombardovanja Srbije 1999, pokušavajući da zadrži svoj
U 180 godina dugoj istoriji Narodnog muzeja neka dela su ostavila poseban trag, bilo svojim prisustvom ili svojim odsustvom iz naših zbirki. Jedna od takvih je slika „Guslar”, Paje Jovanovića. Paja Jovanović je uradio više verzija „Guslara” a posebno je zanimljiva jedna manja verzija koju je uradio 1893. za svoju prvu izložbu u Beogradu, povodom
U Luganu, na obalama istoimenog jezera u Švajcarskoj je održana konferencija o Nikoli Tesli, pod nazivom "Nikola Tesla - genije, koji je izumeo 20. vek". Ovaj značajan naučni skup je organizovalo grčko udruženje Ikaria, na čelu sa Stavrosom Rantasom velikim prijateljem srpskog naroda, u saradnji sa srpskom zajednicom u kantonu Tićino. Svi učesnici su posebno bili zahvalni na dolasku Dani Mandić, praunuci Nikole Tesle, koja živi u Milanu.
U prostorijama srpskog folklornog društva Homolje iz Gosaua na Vidovdan je organizovana podela đačkih knjižica učenicima koji koji su pohađali Srpsku dopunsku školu u Gosauu i okolini. Ova škola je jedna od najvećih po broju đaka u Švajcarskoj sa 34 učenika.
Na svečanosti su dodeljena i svedočanstva maturantima Emilu Butiću poreklom iz Kamenova, Marini Soldatović Jurić iz Ranovca i Damjanu Kitanoviću iz Sige, a već su upisana i tri prvaka Tanja Sulimanović, Aleksandra Pavlović i Miloš Bošković. Oni će u klupe sesti u septembru.
Učiteljica Marija Gaćinović je podelila svima đačke knjižice a maturantima je zaželela puno uspeha u daljem školovanju i u novom životu.
– Videli ste odlazi nam troje maturanata, oni su završili osnovnu školu, ali se troje prvaka upisalo, tako da grupa za sada ostaje na broju od 34 učenika. Svake godine imamo ovako veliko druženje na kraju školske godine, koje uglavnom organizuju roditelji maturanata. Deca su inače cele godine bila vredna, učila slova, posebno..
Danas, u nedelju, 14. jula u Hramu Vaskrsenja Hristovog (Holzmannstr. 34, D – 12099 Berlin – Tempelhof) po svetoj liturgiji biće organizovan crkveno-narodni sabor, a pre toga ispraćaj u penziju protojereja-stavrofora Dragana Sekulića, starešine ovoga hrama u Berlinu. U svom dugogodišnjem svešteničkom pozivu iza mnogih dobrih dela prote Dragana Sekulića ostaju dva hrama (Hram Svetog