Zlatko Jovanović, rodom iz Leskovca kod Petrovca na Mlavi, došao je u Švajcarsku pre 30 godina. U Srbiji je završio školu za strugara i obradu drveta u drvnoj industriji, a u drvnoj industriji nastavio je da radi i posle dolaska u Zemlju sireva i čokolada.
KUD Dukat sa Malte obeležilo je šest godina postojanja. Ulaznice za slavljenički koncert, koji je ovom povodom održan po prvi put, planule su a da se nije ni pročulo da će koncerta biti. Zato su predstavnici KUD Dukata za narednu godinu obećali veću salu. „Dali smo sve od sebe da pokažemo šta smo do sada
U prostorijama KUD-a "Dobrosav Radovanović - Kikac" održana je 26. izborna skupština ovog društva, a članovi i roditelji koji zastupaju svoju decu izabrali su ponovo Iliju Jović za predsednika.
Zajednička svečana akademija povodom Vidovdana „Kosovski junaci, zasluga je vaša…” održana je 29. juna u prepunoj sali Crkve Svetog Save u Parizu na Simplonu. Ovu priredbu organizovale su sve nastavnice Srpske dopunske škole sa učenicima sa svih nastavnih mesta. Učenici su izveli prigodan program i istakli značaj Vidovdana za srpski narod, kao i značaj očuvanja
Početna Zanimljivosti Bob Dilan i Marko Lopušina postali zvanično članovi Matice srpske Zanimljivosti Na 133. po redu skupštini Matice srpske u Novom Sadu, u subotu popodne, slavni američki pesnik je (uz još desetak velikana iz sveta) izabran jednoglasno za počasnog člana. Takođe naš čuveni publicista dr Marko Lopušina, autor mnogih tekstova na medijskom portalu Rasejanje.info
Slavko Mrdovic, predsednik Saveta dijaspore gradana SRJ pri Ambasadi u Bernu podneo je ostavku na svoju funkciju. Mrdovic je, kaže, posebno ljut na ministra inostarnih poslova Gorana Svilanovica, kojem se uzaludno obracao nekoliko puta.Sa ostavkom je upoznao ministra Gorana Svilanovica, sve predsednike komisija njegovog Saveta i diplomatsko-konzularna predstavništva u...
Lična arhiva Jelena sa đacima na priredbi u Altdorfu Jelena Mitrović, dugogodišnja profesorka Dopunske nastave na srpskom jeziku u Švajcarskoj, odlikovana je povodom Dana državnosti Republike Srbije za izuzetan rad, neizmeran trud i zalaganje. Karađorđevu zvezdu trećeg stepena Jeleni je na Sretenje uručio Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije. Ovo vredno priznanje je došlo kao kruna
U organizaciji Pravoslavne crkve Uspenije Presvete Bogorodice iz Švamedingena nadomak Ciriha, na čelu sa protojerejem stavroforom dr Miroslavom Simijonovićem, na Bogojavljenje se plivalo za Časni krst na ciriškom jezeru Grajfense.
Danilo Krstić (levo) sa drugarom Vasilijem Ivanović
Među dvadesetak hrabrih plivača koji su plivali za Časni krst, bila su i dva dva desetogodišnjaka – Danilo Krstić i Vasilije Ivanović – rodom iz Republike Srpske, koji žive u Cirihu. Njima su na hrabrosti čestitali svi učesnici. Prvi put su plivali na Bogojavljenje i na kraju su dobili zahvalnice za učešće na ovoj svetkovini. Ovoj manifestaciji je prisustvovao veliki broj vernika, koji su dali podršku plivačima.
Učesnici pre početka takmičenja
Чланак Čestitke hrabrim dečacima се појављује прво на Vesti online.
Naši zemljaci u rasejanju nostalgiju za otadžbinom uglavnom “leče” očuvanjem jezika, bavljenjem folklorom, uživanjem u našoj tradicionalnoj kuhinji. Mnogi u svom domu imaju neko parče otadžbine, bilo da je to ikona, draga uspomena ili suvenir. Onima koji žive u Švajcarskoj, a žele i više od toga braća Zoran i Miroljub Golubović iz Ciriha, omogućili su da svoj dom opreme nameštajem iz Srbije. Već više od tri meseca u Dietikonu u blizini Ciriha vije se reklamni barjak Kompanije Simpo iz Vranja. Od pokušaja do realizacije u punom svetlu i sjaju trebalo je skoro godinu dana, ali Golubovići su otvorili salon u koji kupci, kad ugledaju naziv prodavnice, ulaze zbog zova zavičaja ili iz znatiželje – a izlaze oduševljeni.
Zoran Golubović nam otkriva da među kupcima koji su to postali iz radoznalosti ima i Švajcaraca.
– Lepo je Srbiju približiti i dovesti u Švajcarsku, a posao sa Srbijom patriotska je dužnost svakog od naših ljudi u dijaspori koji za to ima mogućnosti. Kroz porez koji se plaća ..
U Švajcarskoj je ovih dana zbog vrućina zabranjeno roštiljanje i loženje vatre u šumama. Ko hoće da priprema roštilj, to može da radi samo na terasi i to da koristi gril na struju ili plin. Koliko je ozbiljna situacija pokazuje podatak da je za za dan državnosti ove alpske zemlje, 1. avgusta, čak bilo zabranjeno koristiti vatromet.