Na nedavno završenom 15. sajmu oldtajmera u St. Galenu oko 6.000 posetilaca moglo je da uživa razgledajući modele čak iz pretprošlog veka. Na sajmu je učestvovalo više od 150 izlagača iz ove oblasti, a posetiocima su ponudili automobile, rezervne delove, alate.
Posebnom izložbom je proslavljeno 100 godina Citroena, a organizovan je i izvanredan nastup našeg Zastava oldtajmer kluba iz Šafhauzena, čiji je predsednik Duško Prodanović. Ovaj naš sve popularniji klub je predstavio nekoliko modela popularnog fiće i juga. Oni su privukli pažnju domaće publike, a posebno naših zemljaka i svih ljudi poreklom s Balkana koji rade i borave u Švajcarskoj.
– Iako se popularni jugo u Kragujevcu ne proizvodi još od 2008. godine, vlasnici koji ih ljubomorno čuvaju, svečano i ponosno su ih izložili ovde uŠvajcarskoj. Jedan od njih je i Filip Arsić, rodom iz Kragujevca, koga sam lično zamolio da dođe na sajam, kako bi izložio svog juga na štandu sa ostalim članovima našeg kluba. Sa nama je i Danijel Rašk..
U prostorijama Kantonalne biblioteke u Frauenfeldu već nekoliko meseci se organizuju druženja kojima je cilj predstavljanje maternjeg jezika raznih nacija, a pre nekoliko dana prvi put je održano druženje nazvano Serbica Cafe. Organizatori ovog druženja Dragana Zimonjić iz Vajnfeldena i Jelena Kostić iz St. Galena navode da je cilj očuvanje srpskog jezika i upoznavanje ljudi različitih interesovanja i obrazovnih profila.
Na prvom druženju jedna od zapaženih tema je bila kako očuvati maternji jezik i pismo među mladim naraštajima i kako istrajati u tome. Ispričano je nekoliko raznih iskustava koja mogu da poslužili kao dobar primer sledećim generacijama.
Jedan od ciljeva Serbica Cafea je i iznajmljivanje knjiga na srpskom jeziku domaćih i stranih autora, koje se prvi u Švajcarskoj put može obaviti preko Instagram naloga Bibliotekaserbica bez učlanjivanja. Knjige se šalju na kućnu adresu bez vremenskog ograničenja iznajmljivanja uz obavezu vraćanja. Knjige se mogu dobiti i dolaskom u S..
Sutra, u petak 26. jula sa početkom u 11 časova u Muzeju Vuka i Dositeja biće druženje uz price o skoro svemu. „Druženje sa „Pričama o skoro svemu”, knjigom pisca za decu Igora Kolarova. On namerno u svoje priče uključuje i čitaoce, ostavljajući im prostor da sami izmisle imena junaka, zaokruže odgovor na pitanje o
Kulturno-umetničko društvo „Vuk Stefanović Karadžić“ iz Roršaha nedavno je priredilo Dan otvorenih vrata i svečano predstavilo nove klupske prostorije u bivšem hangaru za avione, blizu aerodroma u Altenrajnu kod Roršaha. Nova kuća srpskog folklornog društva predstavljena je u punom sjaju, počev od dizajna do modernih industrijskih lampi i otvorenog prostora. Ništa više ne potseća na stari hangar.
– Na početku su bila samo dva neonska svetla i ništa drugo – kaže Željko Sučević, predsednik ovog udruženja.
Danas, četiri meseca kasnije, postoji nekoliko dvorana za održavanje proba, bar, kuhinja, toaleti, ostave i garderober.
– Bez marljivosti i mnogo znoja, danas ovo ne bi bilo što jeste – dodaje Sučević i ponosan je na ono što su članovi kluba doveli u red svojim rukama u kratkom vremenu.
Posle 27 godina ovo udruženje je moralo da promeni lokaciju, što nije bio nimalo lak zadatak, jer je bilo potrebno pronaći adekvatnu lokaciju za više od 130 ljudi. Danas Roršah nije više njihov dom ve..
Milan Vučković višestrano je talentovana ličnost koja se u životu uspešno oprobala po raznim društvenim sferama u zanimanjima kao što su: novinarstvo, publicistika, ekonomija i umetnost. U vreme dok je bio novinar radio je svojevremeno za neke inostrane a najviše za naše najpoznatije novine, magazine i časopise (Duga, Večernje Novosti, Politika, Nedeljni Telegraf, Ekonomist, Nova
Mališani Prosvjetine Male pričaonice su pred kraj školske godine u Donaupark-u, na još jednoj Olimpijadi, odmerili snage u raznim igrama, kao što je: nošenje loptice u kašičici, skakanje u džakovima, i mnogim drugim, ali isto tako i u znanju, koje je na zavidnom nivou, prenela je pres služba Prosvjete Austrije. Pored Uprave Prosvjete, za ovaj
*Koji su slavni naučnici svirali tamburicu i klavir? Milutin Milanković i Mileva Marić Ajnštajn. Foto: Vikipedija Milanković se živo sećao kako su njegove ujne donele u porodicu četiri klavira, pa je jedan stigao i u njegovu kuću, što ga je jako obradovalo. On i njegova sestra bliznakinja Milena pohađali su privatne časove; ali Milutin odustaje od časova klavira i počinje
Dan državnosti Republike Srbije je proslavljen i u diplomatskim predstavništvima naše zemlje širom sveta, a najveća svečana akademija bila je u Cirihu, kojoj je prisustvovalo oko 300 zvanica.
Prijemu koji je organizovao Generalni konzulat u Cirihu prisustvovali su brojni prijatelji naše zemlje, predstavnici 10 stranih ambasada i konzulata iz Švajcarske, velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve, najuspešniji građani Srbije iz svih sfera koji žive u Švajcarskoj. Upravo je za naše ljude prijem bio prilika da se sretnu posle duge pauze zbog epidemioloških mera u prethodne dve godine. Za “Vesti” to potvrđuje Goran Novaković (desno na slici), predsednik FK Republika Srpska iz Šlirena:
Dogovorena saradnja: Dejan Jovanović i Goran Novaković
– Dan državnosti je dan ustanka Srba, ali i dan spajanja Srba, okupljanja ovde u Švajcarskoj, u nekoj tuđoj državi, okupljanje puno Srba i držanje do naše tradicije i naše vere. Na ovoj proslavi napravili smo i neka dva-tri dogovora i razmatrali nove proj..
Povodom stogodišnjice Andrićeve odbrane doktorata na Karl-Francens Univerzitetu u Gracu, u petak uveče (05. aprila) u prepunoj sali UniRESOWI centra održan je događaj pod nazivom „Ivo Andrić – život i djelo“ u organizaciji Saveza Srba u Štajerskoj. Prisutnima se na početku programa obratio Goran Jović, predsednik Saveza Srba u Štajerskoj. On je istakao važnost ovih
Na današnji dan 1887. godine imenovani su prvi akademici Srpske kraljevske akademije. Prvih 16 članova Srpske kraljevske akademije imenovao je kralj Milan Obrenović, da bi već sledeće godine akademici sami birali stalne i dopisne članove. Bivši članovi Srpskog učenog društva postali su počasni članovi Akademije. Tadašnja Akademija imala je 4 stručne akademije: Akademiju prirodnih, filozofskih