Da bi oko četiri miliona Srba, rasutih po belom svetu, dobili svoje poslanike u Narodnoj skupštini, potrebna je izmena izbornih propisa, ali i saglasnost ključnih političkih igrača koje trenutno nema. To je prva rampa u koju je, odmah po objavljivanju, udario predlog Ministarstva za dijasporu da se otvori debata o tome da srpsko rasejanje dobije svoje predstavnike u parlamentu.
Iako svestan proceduralnih ograničenja i otpora koji postoje u nekim strankama, ministar za dijasporu Srđan Srećković veruje da bi ovaj potez bio izuzetno značajan, imajući u vidu ogromne ekonomske i političke kapacitete naših iseljenika:
– Očekujem demokratsku raspravu i mišljenje svih relevantnih institucija, jer ovo nije stranačko pitanje. Naš radni predlog je da dijaspora
ima pet poslanika.
Političke partije različito gledaju na ovu ideju. Tako se, recimo, G 17 plus odlučno suprotstavlja.
– U Skupštini treba da sede samo predstavnici građana Srbije. Dakle, oni koji žive i rade u Srbiji i koji ovde plaćaju poreze – rekla nam je Suzana Grubješić, potpredsednik Dinkićeve partije.
Socijalista Branko Ružić podržava, za početak, otvaranje javne rasprave.
– Nužan korak je i precizan popis svih birača koji žive u dijaspori, kako bismo videli koliko njih uopšte želi da ostvari svoje biračko pravo – čuli smo od Ružića, koji smatra da je još rano za poslanike dijaspore.
Radikalka Gordana Pop-
-Lazić veruje da se pričom o mandatima za rasejanje vlast sprema za izmenu izbornog zakona:
– Nije mi baš jasno kako bi predstavnici iseljenika formalno bili poslanici. Znači li to, recimo, da se neko od njih privremeno preseli u Beograd, jer Skupština ne zaseda jednom mesečno?
Funkcioner DSS Radojko Obradović podseća da je dijaspora zakonom iz 2004. dobila pravo glasa, a da se za nešto više mora razviti široka javna debata.
Inače, u Zakonu o izboru narodnih poslanika piše da pravo da bira poslanika i bude biran ima građanin sa prebivalištem u Republici Srbiji koji je istovremeno i jugoslovenski državljanin, koji je navršio 18 godina i poslovno je sposoban.
POZIVAJU SE NA HRVATSKU
U ŽELjI da se više uključi u politički život matice, naša dijaspora pozivala se često na primer Hrvatske. Tamo je za rasejanje rezervisana 11. izborna jedinica i iseljenici u Saboru imaju petoro svojih poslanika. U Italiji, rasejanju pripada 12 poslanika i šestoro senatora, a sličan recept odavno se primenjuje i u Francuskoj.
