Na račun Fonda dijaspora za maticu uplaćeno je tri miliona i 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti i time je Vlada Srbije, posle skoro osam godina, konačno vratila sredstva koja su još od 2002. godine bila zarobljena, posle stečaja Beogradske banke.
Iako je vlada prošle nedelje najavila da će Fondu biti vraćeno do 262.200.000 dinara (3.450.000 evra), na račun je leglo 232.143.769 dinara (3.030.000 evra po srednjem kursu NBS), ali je novi premijer Srbije Mirko Cvetković time ipak ispunio obećanje da će isplatiti dug prema dijaspori u nadi da će se time obnoviti poljuljano poverenje rasejanja u maticu.
Proteklih godina nije bilo političke volje da se novac vrati, a prethodni ministri finansija Božidar đelić i Mlađan Dinkić izbegavali su čak i da razgovaraju sa predsednikom Upravnog odbora Fonda dijaspora za maticu Milojem Milićevićem iz Berlina, osporavajući čak legalnost i kontinuitet rada humanitarne organizacije. Nekadašnji ministar za dijasporu Vojislav Vukčević bezuspešno je pokušavao da ubedi tadašnje zvaničnike da se ispoštuju zahtevi Srba iz rasejanja. Tek je na insistiranje bivše bankarke i člana Nadzornog odbora Fonda dijaspora za maticu Borke Vučić novoizabrani ministar finansija Mirko Cvetković prošle godine preuzeo na sebe odgovornost da se reši problem blokiranih sredstava. Budžetom za 2008. godinu Ministarstvo finansija planiralo je vraćanje novca, što je Cvetković, kada je postao premijer, ispoštovao i isplatio glavnicu duga čak pre najavljenog rebalansa državne kase koja je u deficitu.
Satelitski kanal u planu?
U Statutu Fonda decidirano je zacrtano da su ciljevi Fonda infrastrukturna obnova i izgradnja Srbije od posledica agresije NATO-a, pružanje humanitarne pomoći postradalim sunarodnicima i učešće u kapitalnim projektima od vitalnog interesa za istorijsko očuvanje srpske duhovne i kulturne baštine.
Postojale su razne ideje da se preostalih tri miliona evra uloži za pomoć srpskom narodu, pa je tako još 2005. godine dogovoreno da 200.000 evra usmeri u novoosnovani Fond za Kosovo i Metohiju, a Komesarijatu za izbeglice Srbije trebalo je da bude isplaćeno 100.000 evra za kupovinu napuštenih imanja u Vojvodini za zbrinjavanje prognanika, a 10.000 evra bilo je namenjeno za spomen-hram borcima Mojkovačke bitke.
Svojevremeno, jedna od ideja je bila i da se novac uloži i u otvaranje satelitskog kanala koji bi bio specijalizovan za probleme i način života naše dijaspore.
Na poslednjoj sednici UO Fonda dijaspora za maticu čuli su se predlozi da se najpre uvede šestomesečni moratorijum na trošenje sredstava tokom kojeg bi novac bio oročen u banci.
Posle bombardovanja NATO-a, na inicijativu Sabora dijaspore pod pokroviteljstvom Slobodana Miloševića, Fond dijaspora za maticu je osnovan početkom avgusta 1999. godine, a zvanično registrovan 2. novembra te godine kao udruženje građana. Dobročinstvima širom rasejanja u Fond se za kratko vreme slilo oko 13 miliona tadašnjih nemačkih maraka (6,5 miliona evra). Od tih sredstava za obnovu porušene Srbije potrošeno je oko tri miliona evra, a ostatak je ostao zarobljen na računu u Beogradskoj banci posle stečaja 3. januara 2002.
Fond više nije sporan
Agonija oko blokiranih sredstava Fonda dijaspora za maticu nakon petooktobarskih promena 2000. godine pretila je da se okonča bezuspešno, budući da su nove vlasti osporavale kontinuitet rada ove organizacije. Naime, sporna je bila odluka Ministarstva pravde SRJ da aprila 2002. godine izbriše Fond iz registra uz obrazloženje da u momentu osnivanja nije bila ispoštovana zakonska procedura. Ponovna registracija zatražena je od Ministarstva SCG za ljudska i manjinska 2003. godine, ali procedura nikada nije okončana. Konačno, tokom razgovora sa Mirkom Cvetkovićem i taj problem je rešen pa rad Fonda ubuduće neće biti sporan.
Ništa nije značilo ni to što je uprava Fonda 4. decembra 2001. godine, tj. mesec dana pre otvaranja stečajnog postupka nad Beogradskom bankom, zvanično tražila da se novac Fonda prebaci na novi račun, koji je otvoren u Rajfajzen banci. Rukovodstvo Beogradske banke koje ju je preuzelo posle promena 2000. godine, nije sprovelo taj nalog. Posle likvidacije banke, Fondu dijaspora za maticu priznato je pravo na redovno potraživanje 3.188.000 evra u različitim valutama iz stečajne mase, ali ne i da se Fond namiri pre svih ostalih potražilaca. Fond je morao da čeka Rešenje o glavnoj deobi Trgovinskog suda u Beogradu, koja još nije obavljena. Prošle godine rukovodstvo Fonda uspelo je da ugovori sa Ministarstvom finansija da ono preuzme potraživanja prema Beogradskoj banci, a da osnovica duga bude isplaćena iz budžeta za 2008. godinu, što je sada i učinjeno.
Uloženo u mostove i dečja odeljenja
Novcem Fonda dijaspora za maticu, kako tvrde njeni osnivači, između ostalog, podignuti su ili sanirani sledeći objekti:
– Most preko Velike Morave u Varvarinu i rekonstrukcija Hotela „Plaža“ oštećenog u bombardovanju (1.000.000 evra)
– Donacija za Direkciju za obnovu zemlje (500.000 evra)
– Most preko Zapadne Morave kod Kruševca, selo Jasika (160.000 evra)
– Dečje odeljenje bolnice „Dragiša Mišović“ u Beogradu (165.000 evra)
– Oprema dečjeg odeljenja Ortopedskog instituta „Banjica“ u Beogradu, nabavka aparata za snimanje deformacije kičme kod dece (50.000 evra)
– Nabavka urgentne opreme za Zdravstveni centar ćuprija (10.000 evra)
– Obnovljeno je i više kasarni Vojske Jugoslavije (150.000 evra)
– Urađeno je ili obnovljeno oko 100 kilometara puteva u Šumadiji i Pomoravlju (350.000 evra)
– Pomoć Fonda je dobila SPC za nabavku opreme za štampariju za monografiju o manastiru Kalenić (10.000 evra)
– Pomoć drugim ustanovama, organima lokalne samouprave i porodicama poginulih pripadnika VJ i MUP-a.
