Naši delegati iz šest zemalja Evrope, ljubitelji lepe reci, a i sami posveceni pisanju, održali su u Parizu „Okrugli sto“ na temu autorsko-književne uloge, kako u rasejanju, tako i u matici.
Ovaj skup kome su prisustvovali predstavnici pesnicke porodice, održan je u pariskom predgradu Obervilje, a akcenat je stavljen na njihovu buducu saradnju sa našom najznacajnijom književnom novinom u 20. i u 21. veku.
– „Književne novine“ su list za križevnost i društvena pitanja i to nisu zidne novine, vec svaki tekst ima kriticki naboj. Mi tekstove objavljujemo „ni po babu, ni po stricevima“, odnosno, kod nas nema stranackih uticaja, protekcija i slicno, vec samo kvalitet. Dakle, borite se da udete u konkurenciju, a sigurno Vam je vrednije videti svoj tekst u ovakvom listu, gde cete biti tretirani kao stvaralacke individue, nego da nam šaljete vesti o onome što se kod vas dešava – rekao je gost na ovom skupu, clan redakcije iz Beograda dr Miroljub Jokovic.
Pretplata za upoznavanje
Sa ovog skupa je našim literatama iz dijaspore upucen i poziv da se pretplate na „Književne novine“, jer je to „gorivo“ kojim bi se nastavilo književno upoznavanje i razmene.
Predlog okupljenih je bio da se u „Književnim novinama“, a po mogucnosti i drugim, otvori rubrika „Pisci iz dijaspore“, kako bi se znalo da i u „belom svetu“ naši ljudi na književan i kvalitetan nacin neguju svoj jezik.
„Okrugli sto“ naših literata vodila je pariska poetesa Dana Dodic, pa i upitala kako da se pisci iz rasejanja pripreme za tu najavljivanu saradnju sa tradicionalnim glasilom književne literature. Odgovor je bio: „Vrednošcu teksta“.
U razgovor sa okupljenim, prvo kao pažljivi slušac, a potom i kao savetnik, ukljucio se i predsednik Udruženja književnika Srbije Slobodan Rakitic.
– Ideja o Saboru pesnika iz rasejanja potekla je upravo od vas, rasutih po svetu. Udruženje književnika je odavno okrenuto prema dijaspori i mi pratimo Vaše tokove, a tu u nekom ritmu, sva vaše važnije teme, posredstvom „Književnih novina“, a i drugih, dolaze do izražaja.
Na to je gospodin Rakitic dodao da je dijaspora narasla, da se u njoj stvara i da se na to gleda kao deo celine sa maticom.
– Naravno, mi ne možemo pratiti sve što se dogada u matici, ali isticem da je važno da ne pravimo razliku izmedu knjige u matici i u rasejanju. Mi smo u poslednjoj deceniji obratili veliku pažnju na pisceiz rasejanja, a tacno je, uvek može i više i bolje. Matica i dijaspora su medusobno povezane, te ono što se dešava u matici, dobro ili loše, odmah se odrazi na dijasporu – objašnjavao je gospodin Rakitic.
U završnici ovog sastanka predsednik Rakitic je najavio da matici predstoji istraživanje književnosti naše dijaspore:
– Ta književnost je do sada iz raznih razloga bila nepoznata i upravo zbog toga naše sadašnje rasejanje treba da se zainteresuje za svoj proboj, to bi i omogucilo da postanu ravnopravni sa stvaraocima u matici.
