– Fokusirani na projekte iz delatnosti kojima se inače bave
funkcionalnije će se umrežavati međusobno i sa privrednicima iz Srbije,
razmenjivati ideje i realizovati konkretne poslovne aranžmane.
Istovremeno ih pozivam da iskoriste mogućnost da kroz sistemske sekcije
(za investicije i privredni ambijent, bankarstvo i finansije,
umrežavanje poslovne i akademske dijaspore i odnose sa javnošću)
direktno inicijativama i predlozima utiču na kreiranje još
podsticajnijeg regulatornog okvira i klime za poslovanje i investiranje u
Srbiji. Na raspolaganju su im mehanizmi uticaja za koje se Privredna
komora Srbije izborila kroz novi zakon i prednosti novog, jedinstvenog
komorskog sistema. U procesu zastupanja privrede biće nam dragoceni i
stavovi poslovnog sveta iz dijaspore.
Da li već ima realizovanih konkretnih projekata?
– U PKS je osnovana Međunarodna kancelarija alumnista sa
najprestižnijih univerziteta u svetu, odnosno Centar za prenos znanja i
razvoj. Jedan od zajedničkih projekata Alumni centar i PKS realizuju u
saradnji sa Centralnim savetom Srba u Nemačkoj s ciljem transfera znanja
u oblasti agrobiznisa i IT tehnologija ka domaćoj privredi. Uz podršku
PKS u proteklih godinu dana osnovana je i Australijsko-srpska privredna
komora i poslovna udruženja dijaspore u Mađarskoj i Južnoafričkoj
Republici. Sa dijasporom iz Severne Amerike radimo na razvoju projekta
srpskog logističko-distributivnog centra u Torontu, a razmatramo
mogućnosti za organizaciju skupa čiji je cilj povezivanje čikaških i IT
firmi iz Srbije.
Kako biste ocenili saradnju srpskih i privrednika u rasejanju?
– Iz dijaspore su u proteklom periodu u zemlju stizala ogromna
sredstva, ali u vidu doznaka – kao pomoć rođacima. Nažalost, na
investicione poduhvate i saradnju sa srpskim privrednicima naši ljudi
koji žive van Srbije teže su se odlučivali. Nisu imali dovoljno
informacija ili nisu prepoznavali svoj interes. Ipak, sve ih je više
koji novcem zarađenim u inostranstvu grade uspešne biznise u Srbiji.
Užičanin Rade Ljubojević, vlasnik Sirogojno kompani, sa 2.000
kooperanata u svom lancu i 300 žena pletilja, najveći je izvoznik
smrznutog i sušenog voća i ručno rađenih džempera. Kragujevačka
kompanija „Milanović inženjering“, vlasnika Bratislava Milanovića,
proizvodi aluminijumske komponente za najpoznatije svetske proizvođače
vozova – Simens, Bombardijer i Alstom. Bračni par Ivan i Snežana Savić
iz Čačka već deset godina širi poslovanje svog tekstilnog preduzeća
Njeltex i od prvog dana kompletnu proizvodnju izvoze na strana tržišta, a
Ana i Stiv Lazarević vratili su se iz Australije i u Pirotu otvorili
najsavremeniji hotel. Želja nam je da takvih primera bude što više, da
saradnju matice i dijaspore zasnivamo na zdravim ekonomskim osnovama,
partnerskom odnosu i profitu kao zajedničkom interesu.
Od kakvog je značaja za dijasporu junski Svesrpski samit u Švajcarskoj?
– Svesrpski samit, koji je prošle godine održan prvi put van
zemlje, jedan je od konkretnih projekata za povezivanje poslovne i
akademske dijaspore međusobno i sa organizacijama iz Srbije. Zajedno smo
radili, animirajući i kompanije iz zemlje i iz dijaspore, ali i naše
naučnike, inženjere, profesore, umetnike, novinare. Posebno je značajno
umrežavanje preduzeća koje posluju u Srbiji i kompanija naših ljudi iz
dijaspore i njihovih poslovnih partnera. Zbog mogućnosti uspostavljanja
direktnih poslovnih kontakata, poseban kvalitet prošlogodišnjeg junskog
samita bio sajamski deo programa. Očekujemo da će drugi Svesrpski samit,
koji se održava od 2. do 4. juna u Cirihu, doneti nove konkretne
projekte i poslovne aranžmane.
Hoće li naši ljudi u rasejanju dobiti povlastice i koje ukoliko odluče da ulože u maticu?
– Novim Zakonom o ulaganjima iz 2015, po svim standardima
međunarodnog investicionog prava, izjednačeni su domaći i strani
investitori. Na osnovu zakona doneta je nova Uredba o državnim
podsticajima na koje imaju pravo svi investitori, nezavisno od toga da
li kapital ulažu iz zemlje ili inostranstva i koji su, kao što je
poznato, najstimulativniji u regionu. Pri tome, investitori iz dijaspore
mogu da računaju na posebnu podršku novog, jedinstvenog komorskog
sistema Srbije u svim fazama – od ideje do realizacije investicionog
projekata i na svim nivoima od nacionalnog do lokalnog. U saradnji sa
UNDP-om, Privredna komora Srbije priprema projekat formiranja Diaspora
Home Office sa zadatkom da olakša i pruži pomoć i podršku realizaciji
investicija iz dijaspore.
Stručnjak za srpsko-nemačke odnose
Marko Čadež je rođen 1. juna 1977. u Beogradu. Školovao se u
Nemačkoj, gde je 2001. diplomirao na Akademiji za marketinške
komunikacije u Frankfurtu.
Predsednik je PKS i član Borda direktora Evrokomora (EUROĆAMBRES)
iz reda zemalja van EU. Član je Ekonomskog saveta Razvojne agencije
Srbije. Obavljao je funkciju predsednika Upravnog odbora Agencije za
strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). Stručnjak je za
srpsko-nemačke odnose i komunikacije i jedan od osnivača i član UO
Foruma Srbija-Nemačka.
Od 2003. do dolaska u Privrednu komoru Srbije radio je u Ambasadi
Nemačke u Beogradu – gotovo deceniju kao portparol Ambasade. Bio je i
koordinator nemačke medijske kuće Deutsće Njelle za Srbiju i Crnu Goru i
koordinator programa i savetnik za politička pitanja i komunikacije pri
Fondaciji „Konrad Adenauer“ u Beogradu.
Govori nemački i engleski.
Novac iz evropskih fondova
Mogu li građani u dijaspori, kao državljani EU, da koriste sredstva iz briselskih fondova kojima Srbija ima pristup?
– Srbiji su za sada na raspolaganju sredstva iz programa Horizont 2020,
Program za konkurentnost MSP – KOZME i Kreativna Evropa. Za novac iz
ovih fondova mogu da konkurišu preduzeća registrovana u Srbiji
samostalno, ali i u konzorcijumu sa kompanijama iz EU, uključujući i
firme naših ljudi – državljana EU. Osim što imaju mogućnost da
zajednički konkurišu sa domaćim preduzećima, predstavnici naše dijaspore
mogu da pomognu i u povezivanju naše privrede sa drugim kompanijama iz
zemalja u kojima žive i posluju. To je upravo i naša preporuka domaćim
firmama. Povezane s kompanijama iz zemalja članica EU, imaće i bolji
pristup evropskim sredstvima, a fondovi i programi koji su nam sada na
raspolaganju, osim finansijske podrške privredi, predstavljaju i jednu
vrstu treninga za korišćenje strukturnih fondova kojima će Srbija imati
pristup po ulasku u EU.
