Ovaj naslov jeste poznati stih iz jedne pesme Bore čorbe, koju je spevao u vreme one prethodne diktature u Srbiji,
a primeren je naravno svim diktatorima kao i modernim tiranima duše ljudske, kako bi to rekao veliki Njegoš.
Povod mome oglašavanju jeste obaveštenje koje smo pročitali pre dva dana na zvaničnoj prezentaciji SPC u Australiji, pod naslovom POKRETANjE SUDSKOG PROCESA ZA VRAćANjE MANASTIRA NOVI KALENIć SRPSKOJ PRAVOSLAVNOJ CRKVII ne bih se opet oglašavao da nisam ponovo prozvan u uobičajenom kontekstu, kojim se ovdašnja administracija SPC služi već pune tri godine.
Prošle godine, prilikom pretnje sudskim procesom u maju mesecu, ukratko sam replicirao, i stavio do znanja episkopu g. Irineju da će u ovom slučaju sud izgubiti ukoliko ga pokrene.
Pre argumentacije, bilo bi dobro proanalizirati pomenuto saopštenje, i osvrnuti se na pojedine njegove tvrdnje.
Sačinitelj ovog saopštenja, pod oznakom sekretar u prvoj rečenici kaže sledeće:
Eparhija za Australiju i Novi Zeland, Mitropolije novogračaničke, Srpske Pravoslavne Crkve, sa žalošću obaveštava javnost da je primorana pokrenuti sudski proces protiv udruženja Properti trast….
Ovde je u samom startu malo boljim poznavaocima prvnog poretka i anglosaksonskog zakona, uočljiva kardinalna greška. Naime, Eparhija za Australiju i Novi Zalan, mitropolije novogračaničke nije inkorporirana institucija, i pred zakonom Australije nije pravno lice. Kao takva, eparhija po istom zakonu ne može da pokrene bilo kakav sudski proces.
Dalje sačinitelj piše:
Manastir u povereništvu drži Properti trast, ali u skladu sa pravilima za dobrotvorna povereništva, a u korist celokupne Srpske Pravoslavne Crkve…
I ova tvrdnja iz sopštenja nije tačna. Naime, između ovog Povereništva , dakle Poperti Trasta, i trastija – povereništava koji drže imovinu drugih CŠO, postoji velika razlika. Na tapijama imovine svih CŠO u Australiji, stoje imena poverenika, koji drže imovinu u skladu sa pravilima za dobrvorna povereništva ali u korist članstva dotične CŠO. I oni je samo drže, ali nisu njeni vlasnici.
Na drugoj strani imamo potpuno drugačiju situaciju, gde je, ovaj problematični Properti Trast vlasnik celokupne manastirske imovine, i on uopšte ne drži tu imovinu, kako sačinitelj kaže u korist celokupne Srpske Pravoslavne Crkve. Properti Trast je potpuno posebna institucija, registrovana po zakonu komonvelta o kompanijama (Company Act), da bi na taj način u potpunosti zaštitila istu tu imovinu od eventualnog uzurpiranja i otimačine. I još nešto, Properti Trast je od prvog dana manastirsku imovinu davao pod zakup dotičnoj eparhiji, i to konkretno eparhiji Slobodne Srpske Crkve, za šta je ona do pre tri godine uredno plaćala zakup. O ovome postoji i vrlo precizna, dugogodišnja dokumentacija.
Sačinitelj dalje iznosi još jednu interesantnu tvrdnju i eksplicitno, sa pozicije vlasti kaže:
Prema tome, on se nalazi pod direktnim nadzorom eparhijskog Arhijereja, Njegovog Preosveštenstva Vladike Irineja, te je dužan poštovati sve njegove zakonske i kanonske odluke.
Ova tvrdnja je vrlo interesantna, ali je u suštini netačna. Trenutno stanje je takvo, da se Manastir ne nalazi pod direktnim nadzorom imenovanog već se nalazi pod nadzorom sasvim drugog arhijereja. Zašto je trenutno to tako, možemo i na to vrlo jednostavno odgovoriti. Od dana dolaska u Australiju, dotični i uvaženi eparhijski Arhijerej… nije priznavao Properti Trast za kanonsku ustanovu, proglasivši ga za protestantku tvorevinu. Nikada po ranijoj praksi njegovih prethodnika, nije prisustvovao ni jednoj jedinoj njegovoj regularnoj, pa ni vanrednoj skupštini. Ekskomunicirao je iz pravoslavne crkve veliki broj njegovih članova. Kao direktni nadzornik, koji je taj svoj nadzor u upočetku i vršio, ali ne fermajući vlasnika i ne vodeći birgu o svojim zakonskim obavezama prema njemu, zaključao je manastirsku crkvu u dva navrata i onemogućio redovna bogosluženja. Izdavao je naloge za provaljivanje u prostorije koje su bile izdate pod zakup, i menjao katance, brave i ključeve. I da rezimiramo sa zadnjim pasusom u gornjoj rečenici, a sa pitanjem; dali ovo sve gore nabrojano spada njegove zakonske i kanonske odluke, koje je neko eto bio dužan dapoštuje a nije poštovao?
Dalje, sačinitelj u nabrajanju navodnih prekršaje Properti Trasta i kaže:
Prekršaji Properti trasta uključuju uskraćivanje pristupa manastirskom imanju Njegovom Preosveštenstvu Vladiki Irineju i uopšte kanonskom kliru, dozvoljavanje obavljanja nekanonskih obreda od strane raščinjenog sveštenika…
Zašto je došlo do uskraćivanja pristupa manastirskom imanju imenovanima, donekle je jasno iz gore već navedene analize. Međutim, glavni uzrok ovog čina, bio je njihov sukob, opet sa nekanonskim Properti Trastom, a u vezi održavanja Svetosavskog Festivala, koga su prošle godine imenovani zvanično preko državnog radio programa na srpskom jeziku otkazali, i to na sam dan uoči njegovog održavanja. Itovremeno su o tome obavestili i sve CŠO obe eparhije ponaosob, izdali naređenja da se na festival ne dolazi. Ali, pošto su festival zvanično otkazali, otišli su još jedan korak dalje; došli su sa specijalnim nalogom da vrše bogosluženja!? Svaki komentar za ove postupke je ovde suvišan.
A u drugom delu citirane rečenice iz saopštenja, opet nekanonski obredi i raščinjeni sveštenik. Opet stara priča i opet moram da se oglašavam… Pa uvažena gospodo sačinitelji, Manastir Novi Kalenić gradili su u ono vreme nekanonski i Slobodni Srbi, među kojima sam se nalazio i ja. Gradili su ga; jedan mitropolit i jedan episkop, jedan arhimandrit i sveštenstvo Slobodne SPC, svi deklaratorno raščinjeni i svi dakle nekanonski… I svi su oni tako nekanonski i deklaratorno raščinjeni u njemu služili Svete Božije Službe godinama. Među njima u to vreme, jedino ja nisam bio deklaratorno raščinjen. I danas isti ti Slobodni Srbi ne žele da budu kanonski, i niko ih na to ne može naterati. A to što smo za Vas nekanonski, za Australiju nismo. Za Australiju smo ravnopravni sa svima ostalima, budući da smo priznati kao potpuno nezavisna i samostalna Eparhija jedne pomesne, ali nažalost za Vas nekanonske Crkve. I ta Eparhija jedne Pravoslavne Crkve, koja je u Australiji zvanično registrovana, inkorporirana i priznata, priznaje i moj sveštenički čin. I taj Javni Pravobranilac, u mome slučaju Fedralni, a ne države Novog Južnot Velsa, koga sačinitelj u narednim redovima pominje, priznaje i moju Eparhiju i moj sveštenički čin. Priznaje isto tako, kao što priznaje i nekanonsku Makedonsku Prvoslavnu Crkvu, a isto kao što je i u ono vreme priznavao i nekanonsku Slobodnu Srpsku Crkvu koja je Novi Kalenić kao što smo videli i podigla. I po kojoj logici će sada ova država da kaže, ili bilo koji njen Sud da u Novom Kaleniću moraju da budu, i da služe, i da njime upravljaju, po Vašem samo kanonski?
Dalje sačinitelj kaže da je Properti Trast vršio neautorizovane izmene u svojim Pravilima.
… kao i vršenje neautorizovanih izmena u Pravilima o radu udruženja Properti trast.
I još jedna ponovljena pogrešna tvrdnja. Properti Trast nije nikakvo udruženje, već potpuno nezavisna Kompanija, kao što rekosmo sa statusom pravnog lica. A svaka kompanija, po zakonu ima pravo da svoja pravila i menja saobrazno potrebama. Zapravo je ova kompanija tako i zato i osnovana i registrovana, da ne bi sutra neki episkop koji ima apsolutnu, ili u konkretnom slučaju težnju za apsolutističkom vlašću, trebao on da vrši bilo kakva autorizovanja.
Sačinitelj na kraju saopštava:
Eparhija je naložila svojim pravnim savetnicima da podnesu molbu javnom pravobraniocu Novog Južnog Velsa, kao ministru nadležnom za nadzor rada dobrotvornih povereništava, da da svoju formalnu saglasnost za početak sudskog procesa protiv Properti trasta, kako bi se manastir Novi Kalenić vratio u Kanonski poredak Srpske Pravoslavne Crkve.
Na samom početku, moram sačinitelja da ispravim, jer je pobrkao nadleštva, nazive i državne ustanove. Naime, Javni pravobranilac Novog Južnot Velsa, ili (Atorney General) nije ujedno i ministar, kako on to ovde tvrdi.
I opet moram imenovanog da ispravim. Nije jasno, ni sa administrativne tačke gledišta, kako može eparhija da naloži bilo šta. Pretpostavljam da je mislio na eparhijski savet dotične eparhije?! U tom slučaju opet dolazimo do kolizije, jer smo videli da Eparhija nije pravno lice, i da ona ne može da pokrene bilo kakav sudski proces. U ovom slučaju, sudski proces može da pokrene jedino dotični eparhijski arhijerej, jer je ovde u pitanju i njegov lični problem.
U ovom slučaju, sud može i dužan je da pokrene niko drugi nego sam diktator, sa čijim je blagoslovom i štamano ovo saopštenje. Samo, on ima ovde još jedan dodatni problem; on u konkretnom slučaju i nije eparhijski arhijerej, već administrator. I onda se rađa još jedan problem; strogo kanonski gledano,on je njen nezakoniti aministrator. I on je i taj kome je zabranjen pristup na manastirsko imanje. I na kraju on je taj koji tvrdi da je nadzornik Manastira. A on je i taj koji je izazvao sukob i svojim beslovesnim postupcima doveo, ne samo sebe u problem, već i celu Srpsku Crkvu u Australiji do ove i ovako katastrofalne situacije.
Rezime je ovde nesumnjivo jasan:
Manastir Novi Kalenić su podigli organizovani Slobodni Srbi Australije, i pripadnici Slobodne Srpske Crkve. Imovinsko Povereništvo, ili Propertri Trast je osnovano i registrovano pre kupovine i gradnje Manastira a sa isključivom namerom da se manastirska imovina zakonski zaštiti od uzurpiranja, i da joj se osigura namena, koja je kupovinom imanja i gradnjom manastira ustanovljena.
I još nešto što je najvažnije, Javnog Pravobranoca će i zanimati isključivo i samo pitanje namene manastirske imovine. U ovom slučaju, Imovinsko Povereništvo nije promenilo njenu namenu, koju zahteva zakon o dobrotvornim povereništvima. I dalje je to Srpski Pravoslavni Manastir u svojoj punoj funkciji. Ima i svoga sveštenoslužitelja koji vrši bogosluženja, koji doduše nije po volji diktatoru, ima i svoga nadležnog arhijereja i pripada jednoj, za australijsko pravno područje legitimnoj i legalnoj eparhiji.
Properti Trast kao vlasnik Manastira i manastirske imovine, ima puno pravo da svoj Manastir da u zakup kome on hoće. Važno je samo jedno; da mu se ne promeni namena.
Imajući u vidu onu narodnu, da onaj koga su zmije ujedale, da se taj i guštera plaši, Slobodni Srbi su znali šta rade, pa su imajući na umu maćehinski stav majke crkve, duhovno bičevanje, satanizaciju i progon koga su preživljavali od 1963. godine, kao i za celo vreme podizanja Manastira, svoj Novi Kalenić, svoj ponos u ovom dalekom svetu, oni su obezbedili i zaštili.
I kao da su znali da će se jednog dana umesto blagočestivog episkopa i arhipastira, koji bi po Svetom Pismu trebao sa ljubavlju da napasa svoje slovesno stado, doći jedan diktator, kome je ljubav samo na jeziku, a koji se zaogrnut kabanicom novog svetskog poretka pokazao i dokazao kao raspuđivač.
A kako bi bilo i drukčije? Danas je pravoslavna neoteologija, oličena u zagovaračima ekumenizma i papizma, dovela sveto pravaoslavlje do ivice ambisa. Ona je dovela i do hipertrofije uloge episkopa u Crkvi, koji više nije episkopos – nadglednik crkvenog života i domoupravitelj blagodati, otac porodice, već je gotovo svaki episkop u pravoslavlju počeo sebe da shvata kao namesnika Hristovog na zemlji, kao nekog mikropapu, oko ko ga se eto okreće ceo kosmos, i bez njega i mimo njega svet kao i da ne postoji. Zato se ovaj australijski – srpski mikropapa nikada nije ni setio da sedne i da porazgovara sa svojim slovesnim stadom, i da domoupraviteljski nastoji, naravno bez sudova i suđenja, a pogotovu bez civilnih sudova, rešava i reši sva sporna pitanja, na korist Svete Crkve i naroda srpskog kome je poslan.
Umeto toga, diktator kao i svaki drugi diktator; i dalje izdaje dekret za dekretom, misleći da je jedino i samo pomoću njega moguće upravljati svetom…
Prota Dragan Saračević
Kanbera
11. marta 2010
