Trgovina ljudskim organima i trgovina drogom su bile moguće iako su zapadne obaveštajne službe totalno pokrile ovaj deo Balkana
U leto 1990. godine imao sam u Kabulu intervju sa šefom avganistanske tajne službe KHAD generalom armije Gulam Faruk Jakubijem. Primio me je u svom kabinetu u kojem je bio mali bazen od specijalnog avganistanskog crvenog kamena. U bazenu su plivale crvene ribice pirane. General im je povremeno bacao komadiće mesa. Malo sam se naježio od prizora, ali sam ga upitao je li to sve što je ostalo od socijalizma na avganistanski način.
Umesto odgovora počeo je da mi priča kako se školovao u Istočnoj Nemačkoj na specijalnim studijama tamošnje tajne službe Štazi. I kako su tokom školovanja imali seminarski rad o tome koja su područja u Evropi najpogodnija za distribuciju heroina iz Avganistana. Kosovo je bilo na prvom, a Korzika na drugom mestu. Bio je avgust 1990. Sovjeti su iz Avganistana otišli u februaru prethodne godine, a velika Jugoslavija još je postojala. Ko onda da poveruje šefu KHAD-a? Mislio sam da želi da me impresionira, kako to inače obaveštajci vole da rade kada razgovaraju sa novinarima. Na rastanku mi je poklonio veliki grb tajne službe KHAD od avganistanskog crvenkastog mermera, težak 40 kilograma. Na procene generala Jakubija više nisam mislio, setio sam se toga tek kada je Avganistan kao prva zemlja u svetu priznao samoproglašenu državu Kosovo. Gde baš da to bude Avganistan?
Dakle, hoće li izveštaj Dika Martija pokrenuti bilo kakvu diskusiju o simbiozi visoke politike, terorizma, trgovine drogom i ljudskim organima i špijunaže? Je li Kosovo dokaz stvaranja paradržave uz pomoć trgovine drogom i bubrezima? Još početkom 1996. godine američka agencija za borbu protiv droge DEA opisala je detaljno u svom godišnjem izveštaju balkanski put droge. Dve godine kasnije DEA je saopštila da su kosovski Albanci postali drugi po važnosti krijumčari na balkanskom putu švercujući heroin poreklom isključivo iz Avganistana. DEA je na svom sajtu imala odeljak koji je detaljno opisivao operacije kosovskih Albanaca u vezi sa krijumčarenjem i trgovinom drogom. Taj odeljak sa sajta DEA nestao je nedelju dana pre početka agresije NATO-a na Jugoslaviju 1999. godine.
U svom izveštaju o OVK i švercu heroina pre deset godina pisao je i list Montreal gazeta citirajući Majkla Levina, obaveštajnog oficira, koji je za DEA-u radio punih 25 godina, a napustio je 1999, gde Levin tvrdi kako nema sumnje da CIA zna za sve narko-veze OVK, da CIA štiti OVK na svaki mogući način i da dokle god je to tako narko-kanali su zaštićeni od svake moguće istrage.
Jedan drugi autor Brent Mekoj u svojoj knjizi Politika heroina iznosi detalje kako su avganistanski mudžahedini u vreme rata protiv sovjetske okupacije istovremeno uz podršku CIA i pakistanske tajne službe ISI na veliko trgovali heroinom, što je i dovelo do masovnog šverca droge osamdesetih godina u Evropi. Dobitnik Pulicerove nagrade Gari Veb u svojoj knjizi Mračni savez CIA, kontraši i eksplozija kreka navodi kako su nikaragvanski kontraši došli do novca za svoj rat protiv levičarske sandinističke vlade osamdesetih godina zasuvši američka gradove krekom, vrstom droge, a sve to sa znanjem i uz pomoć CIA i DEA. Naravno, CIA je odmah demantovala Vebove tvrdnje da bi kasnije , u oktobru 1998, ipak priznala da je 58 najviđenijih kontraša imalo veze sa trgovinom droge.
Korist od narko-trgovine očigledna je širom Kosova. Posledice polako izbijaju na videlo, a južna srpska pokrajina mogla bi da se razvije u neku vrstu virtuelne narko-države pred nosom vojnika Kfora, pripadnika Unmika, ali i cele međunarodne zajednice. Eksploziju šverca droge olakšala je upravo disparatna struktura OVK, ona je omogućila demokratizaciju krijumčarenja droge uključujući u taj biznis i obične ljude, gde opet svako daje deo svog profita lideru svog klana u OVK. Prisustvo kosovskih Albanaca, ali i Albanaca iz Albanije u krijumčarenju droge u Evropi postalo je toliko dominantno da mnogi evropski policajci za drogu već koriste termin albanka.
Kako je sve to bilo moguće, plus trgovina ljudskim organima, kada su zapadne obaveštajne službe zapravo totalno pokrile ovaj deo Balkana? CIA je još 1997. poslala u Tiranu ekipu eksperata da modernizuje i reorganizuje albansku tajnu službu SHIK. Zatim je u Tiranu stigla i nemačka tajna služba BND. U vreme dok se formirao OVK na čelu BND-a bio je Hans Jerg Gajger, a njegov zamenik bio je Rajner Keselring, sin generala Luftvafe, koji je bombardovao Beograd u Drugom svetskom ratu.
Keselring je dobio zadatak da obučava pripadnike OVK u jednoj bazi nadomak Izmira u Turskoj, gde je on još 1978. bio šef lokalne ispostave BND-a.
I sada posle izveštaja Dika Martija mi se kao čudimo? A sve te pomenute zapadne službe su sada naši partneri i saveznici ili mogući pregovarači u tehničkim pregovorima.
Diku Martiju neće biti lako…
