Mlađan Dinkić je uništio sistem koji je formirala dijaspora prikupljanjem pomoći u Fond za otadžbinu. Tako je nestala ili zaustavljena jedna dobra ideja, jer Dinkić nije mogao da kontroliše taj novac i zato nije imao koristi od njega – kaže u intervjuu za „Vesti“ Aleksandar Stefanović, bivši poslanik DOS-a (u ime Demohrišćanske stranke Srbije) u Skupštini Srbije i nekadašnji generalni sekretar i poslanik Srpske radikalne stranke.
• Zbog čega je današnji ministar finansija Srbije želeo da uništi Fond „Dijaspora za maticu“?
– Srpska dijaspora bila je na neki način organizovana preko tog Fonda, čija su sredstva danas zarobljena u stečajnoj masi Beogradske banke, koja nije zasluživala da bude likvidirana, jer je na Kipru imala dve firme i koja je sa svojim „kćerkama firmama“, a kojih ima preko dvadesetak, posedovala više od pet milijardi dolara.
„Napred, Srbijo“
– Sa Mikijem Savićevićem, nekadašnjim direktorom „Geneksa“, uskoro ću osnovati stranku pod nazivom „Napred, Srbijo“. To će biti pokret u koji će biti uključen i veliki deo porodice Karađorđević, koja kao i mi želi da Srbija postane parlamentarna monarhija. U stranku će ući i Marjan Rističević, lider Narodne seljačke stranke, kao i još nekoliko političara poznatih srpskoj javnosti. Pregovori su u toku, a mi ćemo biti jedini pokret u čijem će Statutu pisati da je proruski orijentisan – objašnjava sagovornik „Vesti“.
To je novac koji je režim Slobodana Miloševića izneo iz zemlje i o kome je svojevremeno govorio i bivši ministar policije Dušan Mihajlović. Nažalost, ta sredstva je Dinkić na volšeban način sklonio. Naime, dok je bio guverner Narodne banke, Dinkić je te pare našao na Kipru i nekoliko puta je slao svog zamenika da završi taj posao. Eto, zato je nezasluženo likvidirana Beogradska banka, koju je godinama vodila Borka Vučić, a sredstva dijaspore, kao i mnogih drugih, blokirana su na duži period.
• Da li je, dok ste vi bili poslanik, Dinkić podnosio parlamentu izveštaj o parama na Kipru?
– Ne, on je u to vreme bio guverner Narodne banke Srbije, koja je nezavisna inistitucija. NJega su za guvernera izabrali poslanici Skupštine Srbije i velika je greška što ga nisu smenili, jer je po mom mišljenju napravio stotine problema u tom sektoru i „zaradio“ milione godina robije.
Borka Vučić savetnik u G17 plus
– Koliko je cela priča o Fondu za dijasporu i Beogradskoj banci komplikovana, govori i činjenica da je nekadašnja predsednica te banke Borka Vučić viđena nedavno na jednoj konvenciji u G17 plus u društvu Mlađana Dinkića i Miroljuba Labusa. Ona nema zvaničnu funkciju, ali u G17 plus radi kao neki nezvanični savetnik – kaže Stefanović
• Je li „zarobljavanje“ novca iz Fonda moglo da bude sprečeno?
– Pare su mogle da ostanu aktivne samo da su prebačene u neku drugu banku i da budu iskorišćene za pomoć Srbiji, kako je dijaspora i planirala. Mnogi ljudi iz dijaspore izgubili su poverenje u državu i pitanje je da li će se iz rasejanja ikada pokrenuti slična inicijativa za pomoć matici. Ponavljam, za taj problem je odgovoran Mlađan Dinkić, koji je grobar srpskog bankarstva. On je sa mitraljezom 5. oktobra ušao u Narodnu banku Jugoslavije, nešto kasnije likvidirao srpske banke, da bi posle kratkog vremena na tržište uveo strane banke, koje polažu obavezni depozit od 10 miliona dolara, a kad prikupe 200 ili 300 miliona pare iznose iz države. Na taj način je smanjena masa novca koji je u opticaju i zbog toga nema finansiranja privrede, pa je i standard stanovništva sve lošiji iz dana u dan. Nosioci svih negativnih trendova u privredi su upravo Mlađan Dinkić i Miroljub Labus i ta takozvana ekspertska grupa koja radi za nekefinansijske centre moći
• Nedavno ste u javnost izneli podatke o kupovini poslanika srpskog parlamenta. Kada je to počelo?
– Prva trgovina dogodila se 1993. godine kad je socijalistima falilo četiri glasa da Dragan Tomić bude izabran za predsednika Skupštine Srbije. četvorica radikala, među kojima i Tomislav Nikolić, glasali su za Tomića po nalogu Vojislava Šešelja. Zbog toga su radikali dobili 300.000 maraka. Torbu sa novcem preuzeo je lično Vojislav Šešelj. Kasnije, 1997. godine Šešelj je od Slobodana Miloševića dobio četiri miliona maraka, kad je posle izbora za predsednika Srbije izašao pred TV kamere i priznao da je izgubio, iako je znao da je na Kosovu i Metohiji bilo „ubačeno“ 300.000 glasova u korist Milana Milutinovića, kandidata SPS-a.
• Postoji li i danas takva politička trgovina?
– Da, jednu od poslednjih kupovina poslanika izveo je upravo G17 plus, kada su u svoje redove doveli Sredoja Mihajlova iz Koalicije „Vojvodina“ i Radovana Rafailovića iz Demohrišćanske stranke Srbije. Oni su kupljeni nešto više od pre godinu dana, kada su prešli u G17 plus, koja tada nije bila parlamentarna stranka. Mihajlov i Rafailović su i danas su poslanici G17 plus u Skupštini Srbije. Takođe, jedan od najsvežijih primera takve „saradnje“ su i radikali koji dobijaju novac za podršku Vladi Vojislava Koštunice. Oni su to radili godinama u vreme socijalista. Svaku Vladu su podržavali za novac. Tako danas imamo Tomislava Nikolića koji od Prvoslava Davinića, kadra G17 plus, traži da podnese ostavku jer ne valja, a s druge strane dobar mu je Dinkić koji mu pare daje.
