Ako će Dinkićevom decentralizacijom dobiti nerazvijeni krajevi, pitam se šta ga je u deset godina vlasti sprečavalo da im pomogne
U poslednje vreme sve češće čujemo od pojedinih političara (čitaj Mlađan Dinkić) kako Srbiju treba decentralizovati. Ovaj pojam prilično je nov u rečniku pomenutog političara obzirom na to da je doskoro pričao o regionalizaciji Srbije, pa je samim građanima apsolutno nepoznata razlika između ove dve suštinski različite stvari. Šta je decentralizacija, a šta regionalizacija – pitanje je da li to i on zna?
U prethodnih nekoliko godina tokom trajanja gotovo svih Vlada od demokratskih promena pa do danas u vlasti je učestvovala i G17 i Mlađan Dinkić kao njen eksponent. Primetićete da je, gle čuda, tokom trajanja svih tih Vlada upravo Dinkić uvek do par meseci pred izbore radio svoj posao u kabinetu i nikada nije govorio o bilo kakvim promenama, dok bi, kad bi se približili izbori uvek izmišljao toplu vodu davajući nova lažna obećanja građanima.
Setite se samo njegovog obračuna sa ondašnjim Mobtelom, odnosno Bogoljubom Karićem, svega nekoliko meseci pred izbore, setite se njegove kampanje protiv zajedničke države sa Crnom Gorom i ostavljanja 300.000 Srba u Crnoj Gori van svoje matične države; setite se koliko je ljudi dobilo hiljadu evra od akcija javnih preduzeća; koliko se građana zaposlilo u njegovim fabrikama; koliko danas Fiat ima zaposlenih u Srbiji i po kojoj ceni, dok je nekadašnja Zastava imala 40.000 zaposlenih; da li su njegove investicije videli gradovi i opštine u kojima predsednik stranke nije iz G17; ko je od Dinkića dobio sredstva da kupi Jovanču (čitaj: žirafu u Jagodini).
NOVA OVLAŠćENJA Opet se vraćamo na termine decentralizacije i regionalizacije Srbije? Šta ona donosi, a šta odnosi? Do sada su, kao i svuda u svetu, manje razvijeni gradovi dobijali investicije od razvijenijih krajeva Srbije (Sever Italije i danas pomaže južni deo, koji je slabije razvijen). Kako će sami da se razvijaju Prokuplje, Surdulica, Kuršumlija, Bor, Negotin, Vlasotince, Grdelica, Priboj i mnogi drugi. Kako će da se razvija grad u kome platu primaju samo oni koji rade u opštini, sudu, policiji i vojsci.
Obzirom na to da pomenuta decentralizacija ili regionalizacija – koja je inače nije u skladu sa Ustavom Srbije – treba da donese i nova ovlašćenja, postavlja se pitanje da li će sami regioni ili opštine i gradovi moći sami da apliciraju za kredite kod MMF i sličnih, pa će same kredite vraćati građani tih opština ili će kredite uzimati Vlada, pa raspodeljivati opštinama. Prema kojem će to principu raspodeljivati, pita se običan građanin? Da li će te novce, kao i sada, dobijati poslušni gradonačelnici i stranački provereni kadrovi ili će ih dobijati stvarno nerazvijeni krajevi? Ako će ih dobijati nerazvijeni krajevi, opet se pita običan građanin, zašto ih nisu dobijali do sada, ako je i do sada moglo?
Da li će pomenuti regioni imati čak i referendumska prava, samim tim i na samoopredeljenje? Da li će se u svakom regionu pojaviti po jedan čanak, Pajtić, Kostreš, Zukorlić? Da li ćemo se vratiti u feudalizam pa sutra dobiti feudalne posede Bojana Pajtića i feudalne posede jednog Zukorlića? Pitam se, razgovarajući sa prijateljima iz cele Srbije, koliko pritajenih čanaka u Srbiji danas ima?
10 GODINA LAŽI Možda će, kada nas podele na feude, regione, kada nas decentralizuju, biti potrebna i neka vrsta ausvajsa“ za prelazak iz jednog regiona u drugi,možda će se (ako uopšte bude postojala) reprezentacija Srbije u fudbalu recimo, selektovati tako što će svaki region morati da da po jednog fudbalera, samo se pitamo opet, ko će i tada sedeti na klupi? Da li će prva postava biti ona koja dolazi iz bogatijih feuda ili ona čiji su roditelji funkcioneri Dinkićeve stranke?
U svakom slučaju, kada se kao braća izljubimo i podelimo, (Kosova i Metohije se odreknemo jer reći da je Kosovo Srbija, jeste ustvari kolektivno ludilo“- izjava Mlađana Dinkića iz 2007. godine), pa kad svaki brat dobije po jedan feud, živećemo srećnije, bogatije i bićemo svi uspešni privrednici, naravno, u našim preduzećima koje ćemo otvoriti od sredstava dobijenih od MMF.
Kada nas snađe takvo blagostanje, više se ljudi neće seliti iz sela u gradove, više narod neće dolaziti u Kruševac, Kraljevo, Užice, Novi Sad, Pančevo, Leskovac, Beograd… da traže poslove, već će svi živeti dobro od svog rada.
Ipak mislim da je svima jasno da je ovo samo još jedno lažno obećanje Mlađana Dinkića pred predstojeće izbore, još jedno iz niza dugog 10 godina. Ili bi onda trebalo da izvedemo zaključak da je bolje da smo što manji, da je bolje da se administracija i birokratizacija zemlje povećavaju do u nedogled po starom komunističkom principu i da nam konstantno treba autonomija od nas samih.
Uostalom, u SFRJ se govorilo da unutrašnje republičke podele ništa ne znače jer postoji samo jedna država, a da su one tu isključivo u službi regionalizacije i boljeg života svih Jugoslovena. Jašta. Zar danas iko sumnja u to? Pitajte Jugoslovene.
