Srbija prema zvaničnim podacima ima 1,3 miliona nepismenih, od čega četvrtina nema ni dana škole, dok se visokoobrazovani kadar koji broji svega 6,5 odsto populacije sve češće seli u inostranstvo na dalje školovanje i rad.
To su podaci s poslednjeg popisa stanovništva iz 2002. godine, a pretpostavka je da je neobrazovanih i bez ikakve kvalifikacije mnogo više jer nije poznat tačan broj Roma koji se ne uključuju u obrazovni sistem zemlje i nemaju lična dokumenta.
Među obrazovanima je najviše onih sa srednjom spremom, koji teško nalaze posao u zemlji i inostranstvu. Zato sve češće van granica zemlje odlaze malobrojni stručnjaci s fakultetskom diplomom.
Nema ni statistike
Koliko Srbija ostaje bez to malo stručnjaka koje je školovala, govori i podatak sa ETF-a da je od 1947. zemlju napustila gotovo polovina diplomaca ovog fakulteta. Da država ne brine o visokoobrazovnom profilu govori i podatak do koga smo došli na Elektrotehničkom fakultetu da ne postoji utvrđena državna, niti statistika drugih institucija o odlivu diplomaca.
Ekspert za migracije dr Vladimir Grečić, podsećajući da je ova godina u svetu proglašena početkom decenije „lova na talente“, kaže da kod nas najobrazovaniji kadrovi „i dalje nisu na ceni“.
– Prema brizi za talentovane u studiji koju je sačinio Svetski ekonomski forum, analizirajući stanje u 133 zemlje sveta, navodi se da je Srbija na pretposlednjem, 132. mestu, a iza nas je samo Gvajana – otkriva Grečić ovaj šokantan podatak.
Srbiju najviše napuštaju diplomci s tehničkih fakulteta. Beogradski Elektrotehnički fakultet je najveći odliv imao pre tri godine kad je gotovo čitava generacija završila na raznim stranama sveta. Tako je uspešna beogradska firma ostala praznih ruku, kad je od ove visokoškolske ustanove tražila spisak inženjera sa prosekom ocena iznad devet. Rečeno im je da je takvih 70-ak, ali da su već našli angažman u inostranstvu, a dvojica su bila na putu da se uhlebe. Vlasnik firme nije poverovao, pa je zatražio kontakt telefone i lično se uverio da je informacija tačna.
Na ETF-u kažu da je u poslednje dve godine trend odlazak u zemlje EU, najviše Švajcarsku, pa Nemačku, ali i u ostale.
– Sada više idu na usavršavanje znanja, dok su pre pet godina većinom odlazili u SAD i to jednako na specijalističke studije i na rad, a recimo 2000. za naše stručnjake bila je aktuelna Kanada i tamo su najviše odmah nalazili posao – kažu na ovom fakultetu.
Priprema za novu sredinu
Vladimir Grečić napominje da je najnoviji vid prijema stručnjaka u stranim zemljama u formi dolaska visokoobrazovanih stranaca na postdoktorske studije.
– To je ujedno prelazni period za uklapanje u sistem dotične zemlje. Jer, kad dođe već gotov stručnjak potrebno mu je i do tri godine da se potpuno uklopi u novu sredinu. Do tada nije u punoj poslovnoj formi da bi inostrani poslodavac već u startu mogao od njega da dobije maksimum – objasnio je Grečić.
Od 2000. do 2009. godine, kaže Grečić, u prekookeanske zemlje se iselilo više od 70.000 ljudi koji su dobili useljeničke vize u ambasadama u Beogradu.
– Samo u 2003. američka ambasada je izdala 1.500 studentskih viza, dok je devet godina unazad sa „non imigrant“ vizom za privremeni rad, u prvoj deceniji 21. veka, odlazilo oko 500 ljudi godišnje – navodi on.
Počev od poslednje decenije 20. veka, prema Grečićevim rečima, iz tadašnje SRJ, odnosno SCG i Srbije u inostranstvo je otišlo oko pola miliona stanovnika, među kojima je 12 odsto visookoobrazovanih, kao i onih sa stečenim titulama magistra i doktora nauka.
– Tu treba dodati i intelektualce koji su najviše doktorsko zvanje stekli u inostranstvu pošto su otišli iz Srbije jer samo u 2002, njih 78 je steklo titulu doktora nauka na američkim univerzitetima. Odlazak mladih na redovne i postdiplomske studije u inostranstvo bio je posebno izražen od 1997. do 2000. i taj sloj je danas elita u dijaspori – naveo je ovaj stručnjak.
Talas emigriranja, prema njegovim rečima, nije, nažalost, zaustavljen ni posle demokratskih promena u Srbiji.
– I dalje odlaze visokoobrazovani, ali i studenti, kao i postdiplomci. Ako se ima u vidu da školovanje takvih stručnjaka svaku zemlju košta i do 300.000 američkih dolara po osobi, nije teško zaključiti koliko je to gubitak za Srbiju, a čist profit za zemlju koja ih prima kao useljenike. Ako se ovaj trend odlazaka nastavi i imajući u vidu da u Srbiji godišnje više ljudi umre nego što se rodi, ulaskom u EU mogli bismo vrlo brzo da od iseljeničke postanemo useljenička zemlja – zaključuje Grečić.
Iseljavanje u talasima
Od završetka Drugog svetskog rata do danas u talasima kontinuirano odlaze stručnjaci raznih profila.
– Najpre su to bili antikomunisti ili oficiri, visoki i drugi državni činovnici i intelektualci Kraljevine Jugoslavije i samo Amerika ih je u tom poratnom periodu primila oko 15.000. Sledio je ogroman talas takozvane ekonomske emigracije, zanatskih stručnjaka i stipendista, poput fulbrajtovaca, koji su nalazili kanale za iseljavanje – kazao je Grečić i dodao da je raspadom SFRJ i ratnim dešavanjima 90-ih bio još jedan veliki talas iseljavanja koji do danas nije prestao.
Trećina tinejdžera bi da pobegne
Mladi u Srbiji o odlasku razmišljaju još kao maturanti, a potvrda za to jeste veliko junsko istraživanje sajta za zapošljavanje „Infosud“, rađenog u saradnji sa Ministarstvom prosvete Srbije na uzorku od 2.192 ispitanika iz srednjih škola u 174 mesta u Srbiji. Gotovo trećina 19-godišnjaka izjasnila se da budućnost vidi van granica matice.
Prema rečima portparola „Infostuda“ Branislava Jovanovića, čak 28 odsto završenih srednjoškolaca bira fakultet koji im daje veće šanse da nakon završetka odu u inostranstvo.
– Taj trend se održava jer i naše istraživanje iz prošle godine pokazuje da se tada 30 odsto maturanata izjasnilo da izbor fakulteta i zanimanja vezuje za mogućnost odlaska van granica Srbije – kaže Jovanović za „Vesti“ i objašnjava da se taj kriterijum pozicionirao na visokom trećem mestu razloga za izbor studija.
U ovogodišnjem ispitivanju smo pronašli i podatak da će svega jedan odsto srpskih tinejdžera posle mature nastaviti školovanje u inostranstvu, što se uklapa sa sadašnjom slikom siromašne Srbije koju je tranzicija ostavila bez srednje klase.
