Drugi krug je Kostunicin
– Kostunica ima vece sanse da osvoji vise neopredeljenih i skoro izvesno u drugom krugu dobija vise opozicionih glasova.
Drugim recima, ako predsednik SRJ uspe da zadrzi sve one koji su sada za njega, a posto ima prednost kod neopredeljenih i opozicionih biraca – drugi krug je njegov.
Direktor Stratedzik marketinga, beogradske agencije za ispitivanje javnog mnjenja, Srdjan Bogosavljevic kaze da nijednog trenutka nije imao iluzije da „18 stranaka DOS na vlasti imaju sanse da efikasno vode drzavu i resavaju probleme“. Izlaz iz trenutne situacije, koju naziva „stanjem politicke sizofrenije“, Bogosavljevic vidi samo kroz seriju izbora.
– Mi, prakticno, nemamo nijedan problem resen. Ni pitanje Kosova, ni status zajednicke drzave i odnose sa Crnom Gorom…
Lideri malih stranaka imaju neuporedivo veci javni upliv nego sto imaju snagu u birackom telu i, naravno, vecina njih to zeli i da iskoristi. Lideri velikih stranaka, pre svih DJindjic i Kostunica, imaju ogromnu odgovornost, a odlucuju ravnopravno sa ostalima. Imamo jednu sizofrenu situaciju sa koje god strane da pogledamo, a najsizofrenija je s te tacke gledista – sta je nasa drzava. Znaci, sledi nam serija izbora, koji ce jos neko vreme biti ne-fer.
U kom smislu?
– Izborne trke ce jos dugo biti koriscene za propagiranje stranke umesto da se udje u realnu tucu. Realno je da na predsednickim izborima ucestvuju Labus, Kostunica, Seselj i maksimalno jos dva-tri kandidata. Ali da ucestvuje 11 ili 15, kao sto ce se desiti na septembarskim izborima – to nije realno. Ponovo cemo imati situaciju da kandidati dobiju manje glasova na izborima nego sto su imali potpisa za predsednicku kandidaturu.
Koji su onda motivi za ucestvovanje u izbornoj trci kandidata koji nemaju realnih sansi da dobiju veliki broj glasova? Usitnjavanje birackog tela ili nesto drugo?
– Izborni trkaci mogli bi da se podele u tri grupe. U prvoj su oni koji imaju sansu da pobede, a to su u ovom trenutku Kostunica i Labus. U drugoj su oni koji imaju male sanse da pobede, ali velike da promovisu sebe i svoju stranku. Trecu grupu cine oni koji bi da izlete iz anonimnosti i uzmu neki dinar od drzave.
Ali to i nisu neke velike pare. Kako tvrdi ministar DJelic, sve stranke podjednako ce podeliti 1.000 prosecnih plata u Srbiji?
– To su, naravno, potpuno beznacajne pare za kampanje onih koji hoce da pobede. Ali, nisu male pare za one koji ionako nece nista potrositi, cija ce se kampanja svesti na lobiranje glasaca na rucku kod tetke.
Vidite li uopste politicku opciju koja bi Srbiju mogla da izvede iz ovog haosa?
– Da bismo izasli iz ove situacije prvo se moraju resiti pitanja Kosova i Crne Gore. To, s jedne strane, podrazumeva stvarnu brigu za ljude koji zive na tim prostorima i istorijsku odgovornost, a s druge, veoma dobru poziciju u medjunarodnoj javnosti.
Opcija koja bi ujedinila saradnju sa svetom i imala jasan cilj kako zeli da artikulise nacionalne interese bila bi najbolja za Srbiju. Ne verujem da ce jedna stranka biti u stanju da vlada Srbijom u narednih nekoliko godina. Nismo imali srece da se izgrade bolji odnosi na relaciji DJindjic-Kostunica.
Istrazivanja Stratedzik marketinga o oscilacijama popularnosti srpskih politicara i partija Sanse kandidata
Labus ima minimalnu prednost nad Kostunicom.
Kostunica vrlo lako sada moze da dostigne tu prednost.
Seselj je na jakom trecem mestu.
Tek mnogo iza Seselja dolaze Draskovic, Ilic i Pelevic.
Svi ostali ne dobijaju vise od jedan odsto glasova.
Ovako nas nije optuzivao ni Milosevic
Agencije za ispitivanje javnog mnjenja sve cesce optuzuju za navijacku politiku i fingirana istrazivanja…
– Nazalost, u tim negativnim kampanjama sve cesce se koriste i agencije za ispitivanje javnog mnjenja. Svaki cas nas optuzuju da navijamo za nekog. Moram da priznam da to nije radio ni Milosevic. Ili je bar radio suptilnije, preko marginalaca.
Optuzivali su nas razni patriotski savezi, ministar informisanja, ali nikada on direktno. Sada nas politicke partije na vlasti, u trenutku kada su slabije, napadaju, kada su jake – koriste nase podatke.
Sudeci po izjavi predsednika SRJ da ce, ako bude izabran, voditi politiku konfrontacije sa republickom vladom, „bolji odnosi“ su dalji nego ikada.
– Moze se uciniti cudnim sto potencijalni buduci predsednik jedne zemlje izjavljuje da ce ici protiv vlade svoje drzave, ali to je odraz realnosti. Mi vec sada imamo jasnu konfrontaciju dve najjace struje – DS i DSS. Zasto je Kostunica toliko oklevao sa kandidaturom?
– Mislim da tu nije bilo previse taktiziranja i da je bilo iskrenog lomljenja. On se vec nalazi na funkciji na koju ga je izabrao narod. Nema pravnih prepreka da napusti tu funkciju, ali ima moralnih, jer ulaskom u izbornu trku na neki nacin kompromituje funkciju predsednika Jugoslavije.
Da li su moguca izborna iznenadjenja?
– Ne verujem. Da bi neko iznenada istrcao mora da bude podrzan od neke snazne masinerije. A sve uticajne grupacije – i DOS, i DSS, i G 17 plus – vec imaju svog kandidata. Da se Kostunica nije kandidovao, mozda bi i bilo iznenadjenja. Labus ima minimalnu prednost nad Kostunicom, ali ne treba zaboraviti da se potpredsednik Savezne vlade mnogo ranije promovisao kao kandidat i da Kostunica vrlo lako sada moze da dostigne tu prednost. Seselj je na jakom trecem mestu, ali mislim da je pogresio sto je prihvatio podrsku Slobodana Milosevica, jer moze da racuna najvise na jednu trecinu glasova SPS. I tek mnogo iza Seselja dolaze Draskovic, Ilic i Pelevic. Svi ostali ne dobijaju vise od jedan odsto glasova.
Izbori manje kostaju od stete koju pravi politicki haos
Mnogi u Srbiji misle da se pozurilo sa raspisivanjem predsednickih izbora..
– Ja mislim se mnogo zakasnilo. Trebalo ih je raspisati odmah posle 5. oktobra, najkasnije pocetkom prosle godine.
Sa mnogih strana, najcesce iz DSS, stizale su zamerke da je preuranjeno jer nije promenjen Ustav Srbije.
– Kako da se donese najvisi pravni akt jedne drzave kad se ne zna ni kakva je, ni kolika je ta drzava. S jedne strane ljudima iz DOS su vezane ruke jer, ako se dogovoris s jednom Crnom Gorom, druga nece, ako se Srbija i Crna Gora razidju ode Kosovo…
S druge strane, DOS je jedna uzasno heterogena druzina. Jer, nisu tu samo DSS i ostatak DOS. Vladajuca koalicija ce se jos cepati pre nego sto se napravi jedno homogeno jezgro. Izbori su jedini izlaz, i to serija izbora za izborima. Ma koliko se pricalo da to mnogo kosta, sigurno ce kostati manje od stete koju prouzrokuje ovakav politicki haos. Sve dok ne dodjemo u situaciju da nam kompromisi vise nisu potrebni, moramo imati izbore.
Kome ce onda otici gro glasova birackog tela sada podeljenih socijalista? Labusu ili Kostunici?
– Prve rezerve u Srbiji nikad ne uspevaju. Ljudi se opredeljuju za lidere, ne za ideologiju. Kada su na izborima 2000. godine radikali i SPO isturili rezervne igrace, te stranke dobile su nekoliko stotina hiljada glasova vise nego njihovi kandidati.
Veliki deo nekadasnjeg birackog tela socijalista, a to je negde oko 2,5 miliona, u protekle dve godine opredelio se za ovu ili onu politicku partiju. Ostatak od 600.000 glasova SPS-a cepkace se po liniji Seselj-Bane Ivkovic-Bata Zivojinovic. A najveca ce biti ona grupacija koja ce bojkotovati izbore.
Pa, ciji glasovi ce presuditi u drugom krugu izbora, koji je gotovo izvestan?
– Po nasim istrazivanjima, Labus ne moze mnogo da racuna na glasace koji su sada opredeljeni za opozicione kandidate. On trenutno ima 26 odsto glasova i moze da se bori za deo neopredeljenih – oko 15 odsto biraca lomi se izmedju njega i Kostunice.
Zanimljivo je da je on cesto drugi izbor Kostunicinih glasaca, koje bi mozda mogao da privuce dobrom kampanjom.
S druge strane, Kostunica ima vece sanse da osvoji vise neopredeljenih i skoro izvesno u drugom krugu osvaja vise opozicionih glasova. Drugim recima, ako predsednik SRJ uspe da zadrzi sve one koji su sada za njega, a posto ima prednost kod neopredeljenih i opozicionih biraca – drugi krug je njegov.
Vlast je pogresila jer je mnogo obecavala
Kako komentarisete to da politicari na vlasti ulazu ogromnu energiju da gradjane ubede kako bolje zive, kao da oni na svojoj kozi vrlo dobro ne „osecaju“ tesku situaciju?
– Nasledjeno stanje je toliko katastrofalno da je potrebno uloziti ogromnu trud, a nista se nece videti. I vlada zna da veliki deo njihovih napora nije primecen, zato zele da se istaknu i pohvale. Plus, ocekivanja gradjana su strasno velika. I tu je najveca greska ljudi sa vlasti – sto pothranjuju nadu da cemo sutra biti Svajcarska. Svi su hteli da se pokazu, da obecaju nesto.
I gde nas moze odvesti sve ociglednije nezadovoljstvo naroda? Ponovo na ulicu?
– Cinjenica je da je pad optimizma veliki. Dobra vest za vlast jeste da je to nezadovoljstvo heterogeno i dok god je tako, ulica se nece dogoditi.
Da li ce u tom slucaju odmah uslediti i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora?
– Ne, jer bi pre toga trebalo promeniti izborni zakon. Ne verujem da bi se bilo ko usudio, cak ni oni najradikalniji politicari, da raspisu izbore koji bi bili diskriminatorski prema nacionalnim manjinama.
Kakve su Vase projekcije, da li ce vise od 50 odsto birackog tela izaci na izbore?
– To je nemoguce reci jer niko zivi u ovoj zemlji ne zna koliko je 100 odsto birackog tela. Ne znamo ni sta je Srbija. Po Ustavu po kome se obavljaju ovi izbori, to je Srbija sa Kosovom. Po Rezoluciji 1244, Kosovo je deo Jugoslavije, a ovo nisu jugoslovenski, nego srpski izbori. Ako se pravo glasa da samo Srbima sa Kosova, ne i Albancima, onda se postavlja pitanje zasto se ne omoguci glasanje i Srbima iz Bosne. Ako se kaze – dacemo pravo glasa Kosovu – onda se tu moraju ukljuciti i Albanci. A tada se bitno menja velicina birackog tela.
Politicka scena puna je amatera
Kako ce u narednom periodu izgledati politicka scena u Srbiji?
– Obelezice je kampanje. Dvojica najjacih kandidata, i zbog funkcija koje trenutno obavljaju, imaju vise sansi da se promovisu. Ostali, da bi ista plasirali u javnosti, moraju da budu atraktivni, a to znaci da ponekad lazno i bezocno napadaju.
Medjutim, nenormalno je da cak i od najjacih aktera stizu niski udarci. Kad ste mala stranka onda je afera nesto sto vam ide u prilog, kada ste velika onda vam skandali bitno smanjuju biracko telo.
I tu dolazimo do pitanja – gde je odgovornost politicara?
– Politicka scena Srbije nije omedjena jasnim zakonskim regulativama, pocev od reklamne kampanje, finansiranja stranaka, zakona o medijima, zakona koji ce vam onemoguciti da iznosite neistine i gluposti. S druge strane, nemamo ni demokratsku kulturu. Politicka scena u Srbiji jako je siroka, puna amatera koji se bore na jedini nacin koji poznaju – improvizacijom. Serijom izbora jedan po jedan amater ce otpadati. U narednih nekoliko godina politicki zivot Srbije odvijace se na relaciji DS, DSS, radikali, socijalisti i – G17 plus.
Tu situaciju imali smo i na prethodnim izborima?
– Da, ali su izbori u septembru 2000. godine bili, u neku ruku, revolucionarni, i to nije ni bilo toliko bitno. U decembru iste godine DOS je bio toliko superioran da nije bilo dileme ko ce pobediti. Sada, ako se u narednih nekoliko dana ne postigne konsenzus svih ucesnika u trci sta je to biracko telo, sasvim izvesno cemo posle izbora imati citav niz skandala.
Na koje skandale mislite?
– Bez obzira ko bude pobedio, to ce se osporavati i dokazivati sta sve nije bilo po propisu. Vrlo lako mozemo da dodjemo u ludacku situaciju ponistavanja izbora, povlacenja po ustavnim sudovima…
